Амерички председник Барак Обама све је незадовољнији понашањем европских савезника када је реч о рату у Украјини. Наиме, како се испоставило, државе Старог континента, чланице НАТО-а, нису спремне да улазе у сукоб са Русијом због невоља које су се навалиле на Украјинце. Разлог је врло једноставан: ратовање у бившој совјетској републици, без обзира на ток и могуће разрешење истог, у прилог може да иде само – Американцима.

Током прекјучерашњег сусрета са Обамом шеф НАТО-а Андерс Фог Расмусен није могао да сакрије чињеницу да се Европљани у ствари плаше најновијег ескалирања сукоба у Украјини, а та ескалација управо је иницирана од стране Вашингтона и НАТО-а.

Делимично опремањем украјинских оружаних снага тешким наоружањем совјетског порекла које је још преостало у хангарима бивших чланица Варшавског уговора а садашњих чланица НАТО-а, али, још важније, „несебичном финансијском помоћи” (говори се о 23 милиона долара) коју је Вашингтон пре неки дан упутио у Кијев.

Све то казује колико су САД заинтересоване за што скорије окончање украјинског рата. Наравно у своју корист.

А за горе поменуту помоћ неопходна је противуслуга. У ситуацији када не може да је пружи ратом опхрвана Украјина, известан труд од стране самих Европљана сасвим је за очекивати. У том смислу иде и америчка иницијатива да европске чланице алијансе на себе преузму већи проценат финансирања и на тај начин дају одушка америчком буџету, у којем је главна ставка управо давање пара за јачање оружаних снага.

Проблем је, међутим у томе што цела ствар дуго траје. А траје зато што су Европљани свесни да им евентуално поражена Русија никако не одговара, ни као пословни ни као безбедносни партнер. Подсетимо, пре извесног времена план да се америчке трупе за стално лоцирају у централној Европи наишао је на жестоко обијање, пре свега Словачке и Чешке. Разумнији у поменутим земљама чак су тврдили да им је доста било стране војске док су били у Варшавском пакту. Слично искуство им више није неопходно.

Расмусен је Обами натукнуо и да Москва у Украјини води, како се изразио, „хибридни рат”, то јест комбинацију војних и тајних операција и агресивне пропаганде. Тврди и да побуњеници са југоистока земље располажу са наоружањем које је немогуће обезбедити из домаћих извора. Дакле, стигло је из Русије. Да ли је то оправдање за дотур наоружања регуларној украјинској армији са запада, уз истовремену новчану помоћ, знају само они који се тим послом баве.

Обами и Расмусену, вероватно, најтеже пада чињеница да Немачка не показује никакве амбиције да се директно конфронтира са Русијом. Разлог за ово је сасвим јасан: реч је о највећим пословним партнерима у овом делу света. Уз то, Немачка је превише близу терену на којем се рат води да би била сигурна да неће у једном тренутку постати азил за нове милионе избеглица, уколико ратне операције добију на интензитету.

И, на крају, као што се каже да је фудбал игра два тима у којој увек побеђују Немци, тако се и за рат у Украјини (чији циљ у ствари је пораз Русије) може рећи да, како год се завршио, корист ће имати једино Американци.

Али до те користи пут је дуг и мукотрпан, а Обама нема баш превише времена. Само до наредних председничких избора 2016.

Слободан Самарџија, Политика