Два самоубиства, врло слична, у последње време су јако одјекнула – једно у Француској, а друго у Аргентини. Мртав је нађен комесар француске полиције Фреду, успешни и захтевни професионалац који је истраживао терористичку акцију у редакцији Шарли Ебдоа. Према званичној верзији комесар се убио формацијским оружјем у свом радном кабинету, не завршивши извештај о париском терористичком акту.
Пре него што се убио комесар Фреду је дао интервју у коме је испричао да у том акту има „много неочекиваних ситница, али ћемо их ми све открити“. Можда су управо због тог обећања покровитељи терориста и пожурили да се разрачунају са комесаром. Затим су медији почели да објављују да је комесар био неурастеничан, депресиван и „емоционално растројен“. При испитивању могућих скривених разлога француске власти нису исказале неку посебну ревност, мада се отприлике у исто време убио још један полицијски агент који је пратио „борце џихада“. Са интернета је постепено нестала аргументована аналитика из блогова, рађена по врућим траговима догађаја из Париза, која је указивала на трагове ЦИА и Мосада.
По суштини истоветан догађај се десио у Буенос Аиресу, у коме је у јануару пуцњем из пиштоља извршио самоубиство тужилац Алберто Нисман који је водио истрагу о експлозији у Јеврејском културном центру из давне 1994.године. Нисман се био сконцентрисао на детаљну истрагу „иранског трага“ и верзију да су председница Кристина Киршнер и министар иностраних послова Ектор Тимерман направили тајни договор са Ираном ради нормализације односа са том земљом. Одбијање Буенос Аиреса да се конфронтира са Ираном, по шеми која је натурена Аргентинцима још у самом почетку истраге ’90.година, у Вашингтону и Тел-Авиву је изазвало јако незадовољство.
Без обзира не тесне Нисманове везе са амбасадама САД и Израела, и редовне посете тим земљама ради обављања консултација, тужилац није дошао до убедљивих доказа да је између аргентинске председнице и Иранаца постојао договор. У истрази га је издао и бивши шеф обавештајне службе Аргентине Антонио Стиусо. Откривено је да је пред смрт Нисман упорно телефонирао Стиусу, јер му је овај обећао да ће ослободити поверљивости тајне телефонске разговоре председнице о „послу с Иранцима“. Стиусо није одговорио на позиве јер у ствари није ни поседовао такве материјале. Колеге из његове околине се позивају на то, да је њега на положај који је заузимао довела резидентура агенције ЦИА, која је при том Кристини Киршнер обећала да ће јој предати запис телефонских разговора. Уочи заседања парламента широко изрекламиране Нисманове тврдње о „злочиначком плану“ председнице Киршнер нису се ни у чему потврдиле документима. О „Меморандуму о узајамној помоћи са Ираном“ који су били припремили аргентински правници и дипломате како би се у односима са Техераном изашло из ћорсокака, за који је Кристина оптужена, дискутовало се у оба дома парламента, и он је прихваћен.
Због тих догађаја се све чешће чула критика упућена аргентинској обавештајној служби да није у стању да дође до убедљивих доказа о организаторима експлозије у Јеврејском културном центру. Критика није ништа мања ни због смрти Нисмана. Најоштрије изјаве у вези с тим је дао Хуан Габриел Лабаке (Juan Gabriel Labaké), адвокат једног од окривљених у поступку о експлозијама у Буенос-Аиресу. Он је изјавио да завршетак рада тужиоца на извештају и његова смрт „потпуно мењају ситуацију“. Како адвокат оцењује, Нисман је „жртва злих сила које су га …. уклониле како не би проговорио. Натерали су га да припреми извештај, а затим им је он постао кориснији мртав него жив. Он је био непријатни сведок који је потпуно дестабилизовао националну владу. Непријатан за оне, за које је писао извештај. За агенцију ЦИА. Не кажем да је ЦИА убила Нисмана, али је она главни осумњичени“.
Према речима Лабакеа, он је имао приступ заједничком документу ЦИА и Мосада који је био припремљен за цео круг питања повезаних са експлозијама у Буенос Аиресу. Са тим материјалима адвоката је упознао („уз реверс“) Нисман. По процени адвоката „то је документ препун измишљотина, баш као и многи други које праве тајне службе… У њима су изјаве двојице иранских терориста који су побегла из Ирана и које је ЦИА крила у тајној војној бази у Ираку… Ту двојицу је ЦИА користила као да су они врло важни сведоци, и Иран је и оптужен на основу њихових изјава. Нисман је поновио њихове оптужбе.
Лабаке је открио и друге тезе из извештаја агенције ЦИА и Мосада, које је Нисман дословно преписао, а затим је тужилаштву предао изјаву у којој је окривио тужиоца (још за његовог живота) због „издаје, подривања пријатељских односа аргентинске владе са страном земљом, успоравања правосуђа, злоупотребе власти, дискриминације и прогона из религиозних мотива“. Према Лабакеовом мишљењу Нисманова смрт неће бити последња увези с тим истражним случајем: „Да бисмо се уверили да ће проблем бити решен како треба, мораће да ликвидирају још једно или двоје.“ Адвокат је поново подвукао да за све сумњичи агенцију ЦИА.
Како је изјавила Кристина Киршнер, у априлу ће почети са радом Федерална обавештајна агенција Аргентине која се управо формира. Аргентинци одобравају одлучност мера на замени досадашњег Обавештајног секретаријата (SI) који је себе компромитовао серијом скандала. Власт је имала и више него довољно приговора на рад SI: и самовоља тог Секретаријата, и мешање руководства SI у унутарполитичку борбу, и корупција у апарату. Историја Обавештајног секретаријата, као и његовог претходника SIDE, пуна је чињеница о противзаконитом шпијунирању, репресијама, коришћењу лажних доказа, трговини информацијама и утицајем.
Као последица дошло је до продора страних тајних служби у SI, највише ЦИА и Мосада. То је чињено преко различитих канала, укључујући и званичне, под изговором да се врши координација поступака за борбу против тероризма и наркотрафика. Те легалне могућности су коришћене за проучавање кадра аргентинске обавештајне службе и начина на који она делује у земљама Западног дела планете, Европи и другим регионима. Заклањајући се иза формулације да се баве „пријатељском сарадњом“ тајне службе САД и Израела су водиле усмерен рад на врбовању људи у руководећим структурама SI, у њеним оперативним и техничким деловима.
Сада амбасада САД у Буенос Ајресу пружа руку како би што јаче распирила сумњиве околности смрти тужиоца Нисмана: ако се чињенице које су до сада кориштене негирају, дају се нова сведочења чији је циљ да се дестабилизује влада Кристине Киршнер.
Зашто се напада аргентинска влада? Ако је дизање у ваздух кула-близнакиња у Њујорку било искоришћено за правдање упада САД и НАТО-а у Авганистан и за ширење хаоса на Блиском истоку, онда је терористички напад у Француској постао сигнал за почетак активирања континенталне Европе као дела огромне зоне будуће нестабилности која ће се простирати од Гибралтара до Жутог мора. Напори на свргавању аргентинске владе имају за циљ да створе домино-ефекат ради ширења хаоса у Латинској Америци, слабљења Бразила и „популистичких држава“, демонтирања интеграционих удружења која постоје на том континенту (Mercosur, Celac, ALBA, Unasur и др.).
Начин на који стижу информације о Нисмановој смрти је одредио CNN, који се у Латинској Америци сматра за инструмент вођења прљавих пропагандних ратова. Дописник Дрју Грифин (Drew Griffin) је овако прокоментрисао ту ствар: «Све наводи на самоубиство. Али у земљи у којој је политика толико замршена и пуна интрига, као што је то и танго, конспиративне теорије се стварају по новинарницама и баровима. Закључак? То убиство је делимично организовала Кристина Фернандес де Киршнер». Ноах Мамет, амбасадор САД у Аргентини је при сусретима са званичним аргентинским лицима упорно подсећао на предлог Вашингтона да пружи професионалну помоћ у истрази о смрти тужиоца. И сваки пут подвуче да аргентинска истрага не треба да се уклања од главног задатка – од исцрпног откривања «иранског трага».
Ектор Тимерман, министар иностраних послова Аргентине, одговарајући на захтев америчких законодаваца, одбацио је сваку могућност прихватања САД као помоћи у истрази о смрти Алберта Нисмана: «Не разумем зашто мисле да је ФБИ у стању да реши проблеме читавог света». Председница Киршер је била још оштрија: «Нисмо ни земља четврте категорије, ни банана-република, да нам било ко дели савете».
Код Вашингтона и Тел-Авива њена позиција изазива нескривен бес. Како је сама признала, она је више пута већ добијала претње, али њена обавештајна служба не успева да одреди одакле те претње долазе. Председницу Аргентине су увек одликовали непоколебивост и храброст, те зато она моли Аргентинце да не забораве: «Уколико се мени нешто деси, не гледајте ка истоку, већ на север». Односно – према Сједињеним Државама.
Превод са руског: http://www.fondsk.ru/news/2015/02/16/razvedka-argentiny-protiv-agentury-usa-i-izraila-31777.html
Нил Никандров
ВасељенскаТВ
Значи на реду је Латинска Америка.