Број пацијената оболелих од рака дебелог црева расте из дана у дан, па је ово постала једна од најучесталијих врста тумора. Најчешће се јавља код особа старијих од 50 година, а досадашња истраживања су показала да настанак рака дебелог црева можете да се спречи усвајањем здравијих животних навика, нарочито прехрамбених.

Последње истраживање научника из Холандије открива да повећањем уноса магнезијума можете да смањите ризик од настанка рака дебелог црева. У истраживању је учествовало 1.500 особа, а научници су проучавали здравље и животне навике свих учесника.

Резултати истраживања су показали да особе, које су дневно уносиле 100 милиграма магнезијума, имају за 19 одсто мањи ризик од настанка рака дебелог црева. Магнезијум се нарочито показао учинковитим код учесника који су били прекомерне телесне тежине и старији од 55 година.

Магнезијум се показао учинковитим и у превенцији и лечењу других врста рака, а једно истраживање европских научника је показало да свакодневним уносом 100 милиграма магнезијума можете да смањите ризик од настанка рака панкреаса.

Магнезијум учествује у више од 300 хемијских процеса у телу и присутан је у свакој ћелији. Низак ниво магнезијума је повезан с повећаним ризиком од настанка канцерогених станица. Нажалост, велики број људи не уноси адекватну количину магнезијума, а мањак магнезијума је повезан с повећаним ризиком од настанка следећих болести:

– депресија,
– синдром хроничног умора,
– АДХД,
– епилепсија,
– Паркинсонова болест,
– проблеми са спавањем,
– мигрене и главобоље,
– остеопороза,
– болови у прсима (ангина),
– срчане аритмије,
– коронарна артеријска болест и атеросклероза,
– хипертензија,
– дијабетес типа 2 и
– астма.

Магнезијум у исхрани најлакше уносимо кроз зелено поврће, зрна житарица, орахе, соју, пасуљ, кукуруз и месо. Зелено лиснато поврће (кељ, броколи, спанаћ) садржи хлорофил који је нарочито добар извор магнезијума. Вода је значајан извор магнезијума, нарочито у пределима где је вода “тешка”, тј. има повећан садржај минерала.