Београд – Београђани немају среће. Петог марта, уместо да грађани славе изборну победу и ослобођење од напредњачке окупације, декадентна владајућа камарила у вили „Бокељки“, уз шампањац и томпусе, прослављаће рођендан вође и тријумф над здравим разумом, а опозиционари ће кукати због нерегуларних изборних услова… Историја се понавља.
Мрачни сценарио, припремљен у винском подруму двора у Јајинцима, успешно се реализује у предизборној кампањи. С листе кандидата за београдске изборе Вучић је најурио све напредњаке и на њихова места поставио тзв. нестраначке личности, корумпиране псеудоинтелектуалце, лажне уметнике и бивше спортисте. Тим потезом послао је јасну поруку страначким колегама и, њему још битније, свим спонзорима. Да не буде дилеме, листу је назвао својим именом, како би сви схватили да Српска напредна странка нема никакву тежину, важан је само он. Само он одлучује о свему, у његовим рукама су нож и погача и, наравно, каса пуна отетих пара.
То је јасно свим напредњацима, али ћуте и трпе, надајући се мрвицама с господаревог стола. Зато вредно агитују, у чопорима обилазе гласаче, од врата до врата. Провереним члановима обећавају запослење, сиротињу подмићују пакетима с брашном, уљем и слаткишима, а опозиционарима прете. У тај посао упрегнути су и чланови СНС-а из других градова. Из Суботице и Сомбора је стигло стотинак напредњака, који су распоређени на Бановом брду и Железнику. Појачања из Вршца и Панчева брукају се на улицама Палилуле, где се смрзавају око страначких штандова. По целом Београду шетају гости из унутрашњости, одевени у беле униформе с Вучићевим именом и сликом.
Нормални људи, ако успеју да избегну сусрет на улици с напредњачким активистима, немају шансе за спас од медијске тортуре. Све телевизије с националном фреквенцијом извештавају само о кампањи СНС-а и њених безначајних сателитских странака. Кандидати опозиције се помињу искључиво као разбојници, пљачкаши, убице и мафијаши. Ако се извештавање Радио-телевизије Србије може назвати медијским мраком, онда је оно што раде Пинк и Хепи отворена тиранија и то уз подршку РЕМ-а. Протести, попут оног пред РТС-ом, не помажу. Новинарима и уредницима важније је мишљење Вучића, него гледалаца, од чијих пара добијају плату.
У напредњачким штампаним билтенима стање је још горе. „Курир“ игнорише београдске изборе, не објављује бруталне увреде на рачун опозиционара, само хвали Вучића и, посредно, по његовом налогу, понекад подрива Ивицу Дачића и СПС. „Српски телеграф“ удара из све снаге, али не може да добаци до нивоа „Информеровог“ лудила, персонификованог у лику и злоделу Драгана Ј. Вучићевића. Само његов болесни ум могао је да опет, као пред сваке изборе, оптужи лидере опозиције да припремају крвопролиће и насилно свргавање владара. Колико год бесмислено изгледали, такви наслови утичу на део лаковерних читалаца, односно гласача, код којих изазивају страх од промена. Баш то жели Вучић; зна да ће таквим триковима поколебати многе грађане незадовољне резултатима напредњачке власти, али уплашене претњом – може да буде и горе… У таквим околностима, опозиција нема начина да се одбрани од напада режимских блатоида.
– Немојте снобовски одбацивати важност принтаних таблоида или телетаблоида за ментално здравље Србије. Они скупљају ђубре по Србији и стављају га на екран или га увијају у папир. За разлику од многих, волео бих да сваки богаташ има сопствени таблоид. Наиме, уредници таблоида су поштени људи. Они нападају само особе које су „уплаћене“, „типоване“ и наручене од газда. Тек тада, у свеопштем медијском рату моћних, где свако свог противника цинкари јавности и полицији, сазнаћемо све о свима. Дајте нам још таблоида, ако мислите добро Србији. У њима је, дакле, истина. Делић по делић, па сами слажите лего-коцке откровења – говорио је својевремено Александар Тијанић.
Пророчанство се остварило, делимично. Немају сви богаташи и политичари своје телевизије и новине, али прљаве акције воде преко друштвених мрежа. У неколико последњих изборних кампања опозиционари су успешно користили Твитер и Фејсбук. Иако интернет нема ни стоти део „Информеровог“ и нарочито Пинковог утицаја, преко њега су слали поруке, повезивали се и организовали какве-такве акције. Захваљујући друштвеним мрежама на последњим парламентарним изборима солидан успех је остварио покрет „Доста је било“, а на председничким Бели Прелетачевић. У недостатку других могућности, помоћу интернета своје страначке мреже ширили су Саша Јанковић и Вук Јеремић.
Сад им је Вучић и то отео. На трагу Тијанићевог предлога да сви политичари јавно бацају ђубре једни на друге, како би грађани сазнали све о свима, Вучић је креирао јефтин трик. Управо преко Твитера и Фејсбука, где су армије његових ботова одавно поражене, завадио је опозиционе лидере и осигурао победу на предстојећим изборима.
За тај посао искористио је Драгана Шутановца. У свечарској атмосфери, поводом 28 година од обнове Демократске странке, Шутановац је оптужио Драгана Ђиласа и Бојана Пајтића да су „својим незнањем, али и лошим одлукама странку девастирали како у бирачком телу тако и финансијски и довели је у огромне дугове из којих још не може да се извуче“. Уз неуверљиву тврдњу да је и сам био „дисидент у ДС-у“, Шутановац је истакао да се за председника ДС-а кандидовао како би „зауставио слободан пад“, који су изазвали Ђилас и Пајтић.
Препуцавање лидера Демократске странке није никаква новост. Кад је смењен с места председника ДС-а Драгољуб Мићуновић је оптуживао наследника Зорана Ђинђића да је обичан лопов, да му је украо телефон и факсмашину из кабинета. Наравно, овај, актуелни обрачун много је озбиљнији, посебно по гласаче свих опозиционих странака, који се надају обарању напредњачке власти.
Медијска мрежа „Антидот“, за коју се верује да ради под контролом Вучићевог незваничног консиљереа Владимира Бебе Поповића, одмах је објавила текст с насловом којег се не би постидео ни Драган Ј. Вучићевић: „Да ли је безочна пљачка Демократске странке право лице европске, пристојне и грађанске Србије“. На основу детаља из интерног „Извештаја о контроли трошења финансијских средстава“, који је, крајем прошле године, приредила Радна група ДС-а, поткрепљене су инсинуације о Ђиласу и Пајтићу као пљачкашима који су уништили Демократску странку. Није ни битно како је „Извештај“ доспео у „Антидот“, а онда и на Пинк, суштину је објаснио Пајтић, тврдњом да Шутановац својим потезима помаже Вучићу.
Пајтић је подсетио да је Шутановац у последњих месец дана три пута помогао напредњачком режиму. Прво је прихватио да ДС учестује у јавној дискусији о промени Устава, како би се Србија, по Вучићевом плану, растеретила Косова и Метохије. Други пут, кад је предао листу за београдске изборе, Шутановац је уништио могућност за стварање јединствене опозиционе листе, која би имала много веће изгледе за победу над СНС-ом. На крају, нападом на Ђиласа ништа неће добити Шутановац, али хоће Вучић.
По објављивању спорног „Извештаја о контроли трошења финансијских средстава“, упакованог у инсинуације и монтиране оптужбе, Пајтић је Шутановцу јавно запретио тужбом.
– Ужасне лажи, напредњачког типа, усмерене су на то да се нанесе што већа штета опозицији на београдским изборима. Пре свега Драгану Ђиласу и Александру Шапићу, као носиоцима две потенцијално најјаче листе. Будући да сам политички пензионер, нисам био примарна мета. Имам прилично јасну слику због чега Драган Шутановац овако урушава опозицију на једином нивоу на коме она данас може поразити и угрозити режим – написао је Пајтић на Фејсбуку и објаснио позадину приче о финансијском девастирању ДС-а.
Највећи део дуга настао је пред изборе 2012, кад је председник странке и државе био Борис Тадић. Тада је ДС потписала уговор с маркетиншком агенцијом „Цоммунис“, вредан 7.917.926 евра. Странка није испунила обавезе, па јој је рачун блокиран. Шутановац одговорнима за то сматра Ђиласа и Пајтића, а не свог кума и актуелног коалиционог партнера Тадића и Тамару Трипић, која је потписала спорни уговор, а данас је потпредседница ДС-а. Да не би страначким функционерима били одузети станови, које су дали под хипотеку, како би добили кредит од Развојне банке Војводине од око пет милиона евра, дуг је откупила Ђиласова компанија „Мултиком гроуп“. Шутановцу је криво што је у тој трансакцији Ђилас узимао, а и даље узима, 18 одсто камате на дуг ДС-а, као да је то веће зло него да РБВ узме некретнине које су стављене у залог.
– Немам на рачуну 300.000 евра, немам пашњак вредан милион евра на Врачару, немам колекцију баснословно скупих сатова. И не требају ми – навео је Пајтић, који није пропустио прилику ни да страначког колегу Горана Пауновића подсети да му је, на молбу Мирољуба Лабуса, збринуо породицу, па сад није лепо да му услугу враћа клеветама и увредама.
Нападима на Ђиласа и Пајтића, Шутановац је дао материјал Вучићевој медијској артиљерији да туче по најјачем опозиционом кандидату. Заузврат, добио је поштеду од черечења на Пинку. Има и оних који тврде да је добио паре за кампању. Наводно, Вучић је својим спонзорима наредио да с укупно два милиона евра подрже Шутановца. Пошто је рачун ДС-а у блокади, део пара ће ићи преко Тадићеве Социјалдемократске странке. Такве гласине недавно је учврстио и Мићуновић, који је јавно признао да не искључује могућност постизборне коалиције са СНС-ом, јер је сарадња неопходна.
Треба разумети и Шутановца. Од 2012. добро се чувао грешака. Одлазак кума Тадића пропратио је филмским цитатом „Путуј, игумане, за манастир не брини“. Ни он није бринуо кад је Ђилас напустио политику. Са Пајтићем је ратовао све до последњих парламентарних избора. Кад је видео да је стављен на 28. место на листи посланичких кандата, без шансе да добије мандат, повукао је први јак потез. Без мрмљања је учествовао у кампањи, као да је све у најбољем реду. Мудро је сачекао тренутак за освету. Није се залетео ни на председничким изборима. Подржао је Сашу Јанковића, иако је о њему мислио скоро исто што и Вучић. Провукао је ДС кроз председничку трку без последица, препуштајући горчину пораза свом нежељеном кандидату. Сличну игру води и сада, заклоњен иза Весне Ракић-Водинелић, званичног кандидата за градоначелника листе „Да ослободимо Београд“.
Ипак, сад је принуђен да се служи ниским ударцима по Ђиласу и Шапићу, који ће отети гласаче ДС-а. Ако они у томе буду успешни, ДС ће се, први пут у савременој историји, наћи испод цензуса. А, Шутановац зна – кад је тешко, ту је Вучић. Заједничким снагама свешће Ђиласа на ниво испод 20%, СНС ће остати на власти, али и ДС у животу.
И остали опозиционари воде мале личне и прљаве ратове. Саша Радуловић је јавно запретио хапшењем Александру Шапићу. Довољно да се Гангула помами и, у препознатљивом стилу, узврати претњама. Ко год на друштвеним мрежама критикује доктора Шапића, он му обећа сусрет „очи у очи“. Јак је и опасан, као некад Шљука.
– Господине Радуловићу, Вашу претњу затвором примио сам к знању. И запамтио сам. До скорог виђења – написао је Шапић на Твитеру, понављајући исте претње које је већ упућивао Небојши Крстићу, Лаву Пајкићу, Предрагу Аздејковићу и свима који би га пецнули.
Испод радара траје и сукоб друштва аутсајдера из младеновачког покрета „Сарму пробао ниси“. Лука Максимовић, који је успешно глумио Белог Прелетачевића, упустио се у самосталну кампању на београдским изборима. Бивши саборци одмах су разгласили да се одбегла маскота настанила на Врачару и добила посао у „Мекен Ериксону“, агенцији Срђана Шапера. Ако је то тачно, сигурно није могло да прође без знања и одобрења Александра Вучића. Разбијањем покрета, који је на председничким изборима освојио 9 одсто гласова и то највише у Београду, Вучић се решио баласта који је могао да превагне на страну опозиције и доведе до пада напредњака с власти.
Сукоби опозиционара терају воду на Вучићеву воденицу, али он и даље ништа не препушта случају. На куповину гласова не штеди туђе паре, као што не штеди ни своје време на сплеткарење и саботаже. До које мере је спреман да иде показује и то што је свим београдским агенцијама за обезбеђивање људи и објеката забранио да сарађују с опозиционим кандидатима. Кад је припремао изборну конвенцију листе коју предводи, Драган Ђилас није могао да ангажује ниједну агенцију, све су га одбиле. Под истим притиском су аутопревозници, власници штампарија и осталих радњи чије услуге су неопходне у кампањи.
За подмићивање гласача директном исплатом или поклон-пакетима, Српска напредна странка, наводно, има буџет од чак четири милиона евра. Део тих пара биће потрошен на куповину опозиционих контролора на бирачким местима. Ако негде и запне, проблем ће се решити на последњој препреци, у Градској изборној комисији.
Поред председника, ГИК има 15 чланова, међу којима је само двоје из Демократске странке, а сви остали су из Српске напредне странке или њених коалиционих партнера. Ни на председничким изборима, где је контрола била много озбиљнија, без обзира на све доказе, нико није успео да спречи крађу гласова. С оваквим саставом Градске изборне комисије, Вучић нема разлога за бригу, она ће потписати сваки записник који њему одговара. Успут, да се не би замајавао с критичарима, забранио је присуство представника Црте, па чак и Цесида, на седницама ГИК-а.
Као и све претходне изборе, откад је на власти, Вучић је и ове организовао тако вешто да шансе за његов пораз практично не постоје. Реално, њега и његов картел подржава тек 15-так одсто лаковерних несрећника. Отприлике исти је број уцењених, уплашених и подмићених. Кад се томе придода проценат лажних и непостојећих гласача, плус оно што ће намакнути фалсифковањем изборних резултата, освојиће довољно за опстанак на власти, макар уз помоћ неког од коалиционих партнера. Вучићу је свеједно да ли ће то бити СПС, ДС или неко трећи, ионако ће сва власт остати у његовим рукама.
Уверен да је склопио злочиначки предизборни мозаик и отклонио опасност од пораза, Вучић кампању користи за рашчићавање односа са својим политичким и пословним партнерима. С обзиром на нервозу коју емитује на сваком састанку, изгледа да му више проблема задају мангупи из властитих редова, него опозиционари.
Вучић је неспортски примио вест да је Жељко Митровић напустио Београд, а да није ни питао за дозволу.
– Побегао је у Лондон, да буде на сигурном ако овде дође до смене власти. Оставио ми је Сарапу, каже да је он нови Бане Вукашиновић, способан да изгура кампању до краја. Оставио је и Владу Мацуру, да настави с вођењем њихове грађевинске фирме. За свој бизнис брине, а мени шта буде, биће – пожалио се Вучић на непоузданог другара, власника Пинка.
Још већи излив беса изазвале су гласине да га Аца Лукас оговара, незадовољан што мора да за напредњачке гласаче бесплатно држи концерте у свим београдским општинама. Кад је за наступ у новогодишњој ноћи добио хонорар од 50.000 евра, Лукас није очекивао да ће морати да наступа на сваком предизборном вашару. Његово кукање разгоропадило је Вучића.
– Ако неће да пева на страначким скуповима, не мора, певаће у затвору – запретио је диктатор.
Разочарао га је и Синиша Мали. Вучић је обавештен да је актуелни градоначелник недавно на рачун у једној бечкој банци положио чак 70 милиона евра. Вучић није ни покушао да провери да ли је то трач или истина, наљутио се већ због могућности да неко од његових сарадника згрне толики новац и кришом га депонује на безбедно место. По свом старом обичају, уместо да о томе расправи с осумњиченим доктором Малим, оптужио га је за бесмислен и безначајан грех. Замерио му је што је препоручио Ају Јунг. Не само што је Вучић незадовољан њеним медијским наступима, у којима се одриче припадности СНС-у и истиче лукративне интересе. Вођа напредњака је закључио да она свесно наноси штету имиџу листе у чијем врху се налази. Згрожен, није хтео да разговара с њом, али све примедбе изнео је њеном промотеру Малом.
Вучић га је подсетио да је Аја Јунг прошле године жестоко критиковала владу, кад се он налазио на месту премијера. Незадовољна сарадњом с Министарством културе, као и количином новца који је добила за организацију Фестивала игре, Јунг је јавно признала да јој је власт претила да ћути, ако жели паре и подршку.
Сад, кад се ухватила у напредњачко коло, Јунг опет не ћути. Напротив, на сва уста прича о својим непостојећим балетским успесима, па чак и о породичном педигреу, на који је изузетно поносна. Стари Београђани не крију сумњу у тачност прича о њеном аристократском пореклу. Кад год се она похвали пет векова старом породичном кућом у Улици Страхињића бана, нађе се неко да подсети како ту зграду Дорћолци сматрају уклетом. Урбана легенда каже да је у тој кући два пута пала крв. Први пут је, наводно, дошло до обрачуна између чланова породице Јунг, због љубоморе, а пре четири године је, са сличним мотивима, убијена конобарица кафића „Фрачи“. Као да је његова породична сага чистија, Вучић се горко разочарао у своју балерину Ају. Бар тако прича, да би нервирао Малог.
Да му је заиста стало до чистих биографија, не би у врх листе, једно поред другог, ставио Синишу Малог, кога је супруга Марија оптужила за насиље у породици, и Весну Станојевић, координаторку Саветовалишта против насиља у породици. Но, и Вучић зна да није битно ко се налази међу кандидатима за одборнике у Београду. С обзиром на све преваре које је спровео, избори су само представа за наивне гласаче, који ће својим учешћем легализовати наставак диктатуре.
Нормални грађани, ма колико били разочарани поступцима завађених представника опозиционих странака, морају да прихвате сурову реалност – друга, боља опозиција не постоји и нема времена да се чека на њу. Да, сви памте грешке Драгана Ђиласа, Александра Шапића, Саше Радуловића и осталих актуелних лидера. Какви год били, бољи су од Вучића и свих осталих напредњака. Уосталом, чак и да се кандидовао неки нов, некомпромитован и способан опозициони кандидат, свеједно не би имао шансе за успех у оваквим околностима. Самлео би га Вучићев монструозни механизам за монтирање избора.
Због свега тога, на београдским гласачким местима водиће се две различите битке. У једној, лажираној, СНС ће обезбедити наставак владавине главним градом, а у другој грађани ће бирати будућег лидера опозиције. Ко год то буде, мораће да преузме одговорност за следеће изборно одмеравање снага с Вучићем. А, на то неће дуго да се чека.
Петог марта, кад буде проглашена победа СНС-а, Вучић ће кренути у нову предизборну кампању. На исти начин, с истим триковима, покушаће да опет освоји опстанак на власти. То ће трајати све док опозиција не схвати да Вучић никад неће расписати регуларне изборе. Никад ниједан диктатор није пао с власти на изборима које је сам организовао, па неће ни овај.
Вучић обећава, напредњаци се радују
По старом обичају, кампања Српске напредне странке заснива се на увредама политичких противника и бесмисленим лажним обећањима, која се нуде лаковерним гласачима.
Градоначелник Синиша Мали најављује изградњу гондоле која ће повезати Калемегдан с Ушћем. Направиће и метро. Под слоганом „Од мочваре до ИТ центра“, власт рекламира план да у Борчи дигне индустријски парк. Колико су сулуде те лажи најбоље илуструје чињеница да напредњачка власт не може да направи чак ни канализацију, а камоли метро. Управо док су министри трубили о уређењу насеља на левој обали Дунава, у Крњачи су заустављени радови на изградњи канализације. Рок за завршетак радова био је 19. децембар прошле године. Пошто градска управа није исплатила уговорне обавезе, мајстори из шабачке фирме „Машинокоп“ спаковали су машине и напустили градилиште, остављајући иза себе канале дубоке по шест метара, због којих су угрожене куће у неколико раскопаних улица. Власт, која није способна да обезбеди новац за изградњу неколико километара канализације, бесрамно обећава уређење те „мочваре“ и дизање индустријског парка. Неозбиљно, али довољно за још једну превару.
Предраг Поповић, Таблоид
