БОМБАРДОВАЊЕ Србије и Црне Горе 1999. године и последњи догађаји у Украјини имају заједничку нит – тежњу ка ширењу НАТО на исток и изласку овог савеза на границу са Русијом. Свако ко не пристаје на ову врсту новог империјализма, непријатељ је САД и западних држава. На том путу нашла се 1999. године и СР Југославија.

Ово је један од закључака у петак започете конфенеренције европског дела Светског савета за мир, која се одржава у Београду. Извлачећи поуке из 78 дана рата 1999. године његови учесници заложили су се за решавање криза дијалогом и уз уважавање виталних интереса свих држава.

Скуп Светског савета за мир део је ширег програма обележавања 15 година од бомбардовања Југославије 1999. године која се одржава под заједничким називом „Да се не заборави“. Круна овогодишњег обележавања напада НАТО је међународни скуп који ће, поред домаћих, окупити више од 120 учесника из више страних држава.

Конференцију под називом „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма“ која се у суботу и недељу одржава у београдском Сава центру заједнички организују Беогрдски форум за свет равноправних, Клуб генерала и адмирала Србије и Субнор.

– Реч је о централном догађају на коме ће још једном бити анализирана одговорност за жртве и штету насталу у агресији НАТО – каже Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних. – Очекујемо присуство око 1.200 угледних гостију, који ће учествовати у расправи са најеминентнијим светским теоротичарима антиглобализма.

Као учесници конференције најављено је неколико десетина страних академика, професора, стручњака за безбедност новинара и публициста из десетак страних држава. Међу говорницима ће бити руски спољнополитички аналитичар бивши генерал Леонид Ивашов, бивши шеф контраобавештајне службе НАТО адмирал Елмар Шмелинг, академик САНУ Јелена Гускова, некадашњи потпредседник руске Думе Сергеј Бабурин. Учешће је најавио и бивши немачки дипломата Клаус Хартман, који је данас на челу Немачког друштва слободних мислилаца, професор Универзитета у Чикагу Џон Питермахер, публициста из САД Дијана Џонсон.

– Током агресије НАТО 4.000 грађана је изгубило живот, а тешко је рањено око 10.000 грађана – наглашавају у Клубу генерала и адмирала Србије. – Више од две трећине људских жртава били су цивили. Колико је живота изгубљено од последица оружја са осиромашеним уранијумом, као и од заосталих касетних бомби после оружане агресије, тешко да ће икада бити утврђено.

Учесници конференције размотриће најновије покушаје светског интервенционизма у контексту међународног права и улоге Уједињених нација. Кршећи основне норме међународног права, НАТО је током 78 дана непрекидног бомбардовања разорио економију, инфраструктуру, јавне службе, радио и ТВ центре и предајнике, вредна културна и историјска добра. Економска штета од агресије процењује се на преко 120 милијарди америчких долара.

ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ

У ОКВИРУ обележавања 15. годишњице НАТО бомбардовања биће отворена изложба „Агресија НАТО, 15 година после“. Реч је о рестроспективи страдања српског народа 1999, која има више целина: агресија, одбрана отаџбине, жртве агресије, еколошке последице, протести код нас и у свету, живот под бомбама НАТО-а и последице агресије. Од посебног значаја је део изложбе који сведочи о еколошкој катастрофи – екоциду, погубној употреби муниције са осиромашеним уранијумом која и данас убија, а то ће чинити још много деценија и векова.

Новости