БЕОГРАД – Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић је данас, поводом обележавања 112 година од убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге, положио венце на место где су они убијени, између зграде Представништва Србије и Скупштине града.

Младеновић је након полагања венаца, рекао да на данашњи дан град Београд обележава два трагична догађаја, убиство краља Александра Обреновића и атентат на кнеза Михаила Обреновића који се догодио 1868. године.

Крај саркофага Михаила Обреновића венце су положили начелник сектора за борачку – инвалидску заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Љубиша Величковић, висока делегација Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије коју је предводио пуковник Роберт Срећковић и представници Крунског савета династије Обреновић – време и моје право.

Пре почетка државне церемоније верски обред је служио старешина Саборне цркве Петар Лукић.

Кнез Михаило Обреновић је владао Србијом од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Био је један од најзначајнијих нововековних српских владара. Владавине је обележило даље јачање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и успостављање читавог низа значајних институција културе, просвете и науке. Био је велики заговорник стварања савеза хришћанских држава Балкана, а у циљу њиховог коначног и потпуног ослобођења од отоманске власти. Трагично је настрадао у атентату у Топчидеру код Београда, 10. јуна 1868. године.

Обележено 112 година од убиства Александра Обреновића и краљице Драге и 147. годишњица смрти кнеза Михаила

Младеновић је истакао да су такви трагични догађаји у српској историји били чести и владари који су пуно доприносили и на посебан начин покретали различите процесе у српском друштву у своје време, били су управо од српске руке на тај начин склоњени са политичке сцене и уопште елиминисани из живота.

Младеновић је нагласио да је полагање венаца начин да се српско друштво подсети људи који су допринели да Србија и град Београд изгледају другачије и додао да одавање поште и краљу Александру и кнезу Михаилу показује да их “никада нећемо заборавити и да ће сећање на њих бити присутно у генерацијама које долазе”.