Помен жртвама комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг биће одржан 19. јуна крсним ходом који ће организовати представници Удружења „Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда На парастос увек дође много људи, међу њима и потомци жртвама
„Од почетка планског уништења Срба у Независној држави Хрватској, отварањем првог комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг за масовну ликвидацију нашег живља, 24. јуна навршиће се тачно 80 година. Поменуто стратиште било је активно 132 дана, у којима су усташе ликвидирале 42.000 жртава, од којих је 38.000 Срба, док су остали побијени били Јевреји, Роми и антифашисти. Као помен на те страшне злочине прве суботе пре поменутог датума, 19. јуна, биће одржан парастос у виду крсног хода који ће организовати представници Удружења ’Јадовно 1941’ из Бањалуке и Београда.”
Ово за наш лист подсећа и најављује један од организатора Момчило Мирић, председник београдског Удружења „Јадовно 1941” и потомак јадовничких жртава. По његовим речима, планирано је и постављање часног крста на новолоцирану јаму Бадањ код Ступачинова и одржавање помена на Шарановој јами, једној од 32 крашке вртаче у које су по кратком поступку бацани заробљеници из јадовничког комплекса. Због пандемијских мера на потезу стратишта ће се, уз организовану пратњу хрватске полиције, окупити до 100 потомака и поштовалаца јадовничких жртава, а Мирић истиче да их се у последњих 12 година, откако циљано обележавају овај дан, на парастосу окупљало бар шест пута више.
Две су непобитне историјске чињенице због којих је за наш народ битно указивање на комплекс логора Јадовно, наглашава Мирић. Прва је да је он, у ствари, претеча настанка логора Јасеновац, а друга да је масакрирање Срба, Јевреја и антифашиста у логорима Јадовно–Госпић–Паг обављано у време док су нацисти тек припремали грађење својих највећих логора смрти. Јадовно је претеча и немачких логора смрти. Како у свом делу „Јадовно: Комплекс усташких логора 1941” наводи др Ђуро Затезало, у усташким логорима на Велебиту и острву Пагу поменута масакрирања Срба обављана су четири месеца пре него што су нацисти „започели преуређење старе касарне код Аушвица у логор, у октобру 1941, док је масовно убијање доведених Јевреја у његовим коморама почело 4. јула 1942. године”.
Момчило Мирић истиче да је логорски комплекс Јадовно замишљен и пре почетка Другог светског рата и да је он доказ да је „Покољ над Србима у НДХ планиран”. Логоре су, каже, формирали државни органи, односно полицијска управа такозване НДХ, и у њих су све до краја августа са читавог подручја усташке државе допремани Срби ради уништења.
Као централно железничко чвориште, Госпић је одређен за место где су довожени заробљеници. Заточени су у Герихт, велику касарну из аустроугарског доба, а када би је препунили, остатак заробљеника трпали су у оближњу биоскопску салу која и данас постоји у Госпићу. Међу првим жртвама у Јадовну били су свештеници, посланици и угледни Срби из Сремске Митровице. Угуравани су ноћу у сточне вагоне на целој територији НДХ, од Земуна до Загреба, укључујући и Босну и Херцеговину. Они који преживе пут одвођени су накратко у казамате у Госпићу, одакле су слати на острво Паг или у Јадовно.
„Од логора у Јадовну после дан-два вођени су и убијани изнад више од 30 крашких јама на том терену. Идеја је била да се не троше меци, већ су се жртве везивале у по педесетак парова и тако вођене до ивице јаме. Клали су или ударали маљем само прве парове, док су остали живи за њима падали у те бездане. Данима су се из јама чули крици и вапаји још живих жртава. Суровост ликвидација је одмах изазвала и устанак преживелог српског народа, после чега се један од италијанских генерала, који је био сведок догађаја, обратио свом фашистичком вођи Бениту Мусолинију и рекао да тако нешто никада није видео и да Италију неће ништа опрати од тих стравичних злочина ако их одмах не заустави. Тада је Мусолини наредио реокупацију те територије што је приморало усташе да затворе логоре. Преосталих око 1.700 неубијених заточеника из Јадовна одвезени су у Јасеновац, за који је одлучено да постане нови концентрациони логор за непоћудне у новој хрватској држави”, подсећа Мирић.
Он наглашава да је читавих 7,5 километара пута страдања необележено, као и логор Јадовно, који је био проточан, веома мали и налази се на ливади површине 170 пута 90 метара. На њој никада није била изграђена ниједна барака већ су заточеници неколико дана пре смрти по несносним врућинама боравили у сојеницама од лишћа и грања које су сами као заклоне градили. Јели су и пили воду из посуда које су издубили од коре дрвета.
„Мене физички боли када се и оно мало истине, која није намерно или случајно уништена, затире и додатно поништава заборавом, небригом и прекрајањем историје. Зато се борим за сећање на не само ових 42.000 жртава из комплекса Јадовно већ и на све српске жртве у ратовима, и ван ратова, у 20. веку. Питање жртве је питање идентитета, а оно је, опет, питање интегритета, који је кључ опстанка једног народа. За васкрсење нарочито невиних жртва неопходно је да потомци чувају сећање на њих”, истиче Мирић.
У Смиљану и 92 жртве с презименом Тесла
Одмах поред Цркве Светих Петра и Павла у Смиљану, која је у близини комплекса Јадовно и у којој је служио отац Николе Тесле, Милутин, налази се гробница више од 550 покланих и спаљених Смиљанчана на почетку Другог светског рата. Међу њима су, казује Мирић, и 92 мештана с презименом Тесла. Ово необележено стратиште тик је уз Музеј Николе Тесле, који су подигли Хрвати у његовом родном месту.
„Ми ћемо приликом обележавања 80. годишњице геноцида кренути из Смиљана, где ће бити одржан парастос поменутим жртвама. Ићи ћемо кроз Госпић, поред касарне у којој су биле заточене жртве управо довезене у логор, све до новолоциране јаме Бадањ”, објашњава Мирић.
Драгана Јокић Стаменковић, Политика.рс
