БEOГРAД – Извршни директор Tранспарентности Србиjа Немања Ненадић изjавио jе данас да би требало обезбедити jавност извора финансирања медиjа, без обзира на њихову власничку структуру, како би читаоци и гледаоци стекли представу о могућим утицаjима на уређивачку политику.

“Буџетско финансирање медиjа мора бити jавно, по природи ствари, али требало би, с озбиром на улогу коjи медиjи имаjу у друштву, обезбедити jавност и других извора финансирања, макар у неком обиму”, рекао jе Ненадић Танјугу.

Ненадић jе подсетио да jе у нацрту закона о jавности власништва jавних гласила из 2008. године постоjала одредба по коjоj подаци о финансирању медиjа треба да буду jавни уколико на годишњем нивоу прелазе 30 одсто прихода тог медиjа.

“Mислим да би то била примерена одредба и у данас, управо с циљем да читаоци и гледаоци стекну представу о могућим утицаjима на уређивачку политику, а не да би се забрањивало да медиjи на таj начин остваруjу приход, то ниjе сврха jавности података”, истакао jе Ненадић.

Oн истиче да медиjи имаjу право да се чак и сто одсто оглашаваjу преко jедне фирме, било да jе реч о маркетиншкоj агенциjи или о непосредном оглашавању jедног привредног субjекта, али да jе веома корисно да jавност зна те податке како би могла да суди да ли jе таj велики оглашавач на неки начин имао утицаj и на уређивачку политику медиjа.

Tакве одредбе се не налазе у нацрту закона о jавном информисању и медиjима, коjи jе био на jавноj расправи прошле године, иако се у том тексту, према Ненадићевим речима, налазе одређене одредбе од користи за повећање jавности рада медиjа и начина њиховог финансирања.

Ненадић jе рекао да, ако нацрт закона буде и усвоjен у том облику, проблем нетранспарентности финансирања медиjа неће бити решен у потпуности, мада ће бити направљен крупан искорак, посебно у погледу власништва, али и нагласио да jе власништво суштински мање значаjно, jер “било ко може да оснуjе фирму са 500 евра оснивачког капитала”.

“Aли jе очигледно да се већи утицаj може остварити кроз 500.000 евра финансирања, било да jе реч о набавци услуга оглашавања или неком другом пословном аранжману”, рекао jе Ненадић.

Oн оцењуjе да jе обjављивање података о томе ко jе краjњи власник медиjа веома корисна новина, али и додаjе да ниjе доследно спроведена у нацрту закона, односно постављена jе квота минималних удела испод коjе jавност не може биту упозната.

Ненадић jе указао и на одредбе коjе се односе на jавност свих података о државноj помоћи и финансирању од стране органа власти, што jе, према његовим речима, нешто што изузетно недостаjе jер су само неки облици државне помоћи унапред познати и jасни у закону у буџету, али не сви.

“Aли оно што jе остало као проблем, све и кад би закон био усвоjен у тексту коjи jе био представљен пре годину дана, jесте питање других могућих канала утицаjа на медиjе, на пример, кроз учешће jедног или групе повезаних приватних финансиjера или фирми”, навео jе Ненадић.

Oн jе навео да jе Tранспарентност предложила да се те норме уграде у будући закон и у Националну стратегиjу за борбу против корупциjе, и подсетио да те норме ипак нису укључене у коначан текст стратешког антикорупциjског документа.

Наводећи да у великоj мери постоjи међузависност политичара, медиjа и приватних финансиjера, Ненадић jе рекао да медиjима ниjе лако да одиграjу ону улогу у борби против корупциjе коjу би требало да имаjу.
“Зато што мораjу стално да траже неки баланс између онога што представља jавни интерес – да jавност чуjе све битне информациjе, и онога што jе предуслов њиховог опстанка у политичким и маркетиншким условима у коjима живимо и због тога медиjи не остваруjу у потпуности таj задатак, нити се може очекивати да ће га у потпуности икада и испунити”, рекао jе Ненадић.

Oсврћући се на последње информациjе о телевизиjскоj претплати коjе су се поjавиле у медиjима, Ненадић jе рекао да су грађани сад додатно збуњени jер не знаjу шта могу да очекуjу, будући да су поjедини медиjи обjавили да Mинистарство финансиjа припрема измене закона коjе ће предвидети могућност принудне наплате.

Oн jе подсетио да ниjедна државна институциjа ниjе демантовала ту вест, већ да jе СНС, водећа владаjућа странка, у саопштењу навела да се закон не припрема у Mинистарству финансиjа већ у Mинистарству културе и истакла да jе тек у форми нацрта.

Ненадић истиче да на саjту Mинистарства културе и информисања нема тих новина, већ да се налази нацрт закона из 2013. године у коjем jе наведено да ће влада у 2015. години припремити предлог измена закона коjе ће уредити наплату телевизиjске претплате за jавне сервисе.
“Mогућа су различита решења, али би било добро да се ствари називаjу правим именом – претплата без претходног пристанка и уговорног односа између страна не би требало тако да се зове, то jе неки вид пореза, таксе и било би боље да се тако и зове”, навео jе Ненадић.

Oн jе такође рекао да би у том случаjу било боље да се новац директно уплаћуjе РTС-у.
“Tо су ствари коjе би требало изнети на jавну расправу, као што jе и нацрт закона о jавном информисању био на jавноj расправи”, рекао jе Ненадић.