Охолост демократа сада је велика и они неће пропустити прилику да казне председника Доналда Трампа. Они желе да разбију његов покрет “Начини Америку поново великом”, како се поново не би суочили са њим за четири године. Верујем да ће покренути процесе против њега, чланова његове породице и кабинета.
Новоизабрани председник Џозеф Бајден назива и Трампове присталице домаћим терористима, јер жели коначни обрачун са њим и свима око њега. У тој еуфорији потпуне контроле власти у Вашингтону демократском естаблишменту тек предстоји унутрашња борба, обрачун са крилом радикалне левице која је повећала присуство у Конгресу, али је већ незадовољна Бајденовим избором сарадника. То ће увести Америку у политичку кризу, и нове нереде.
Да ли ће се Трамп кандидовати 2024. године?
Амерички политички аналитичар и шеф представништва РС у Вашингтону, Обрад Кесић, овим речима, за “Новости”, сумира “сценарио” догађаја у Америци коју, у тренуцима преноса власти између две администрације, потресају немири и дубока политичка криза.
– У Вашингтону је уведен полицијски час до инаугурације Бајдена и у кратком року се не очекује наставак немира у америчкој престоници, иначе наклоњеној демократама. Али, то не значи да нереда неће бити у другим градовима Америке. Више од шест месеци траје напетост на улицама америчких градова, не само због вируса корона, већ и друштвене кризе, после убиства Афроамериканца Џорџа Флојда и радикалних иступа ултралевичарске организације “Антифа”. Горе сцене насиља него сада у Вашингтону гледали смо већ у америчким градовима и криза може само да се продуби.
* Откуд толики страх демократа од Трампа у тренутку када су освојили апсолутну власт у Вашингтону?
– Упад у Конгрес је био велико изненађење за вашингтонски политички естаблишмент. Овај чин може да охрабри не само оне окупљене око Трампа, већ и радикалну левицу. “Антифа” је већ сада незадовољна потезима у Бајденовом политичком демократском естаблишменту који не уважава њихове циљеве, до те мере да у року од шест до девет месеци очекујем демонстрације ултралевичарских снага против нове администрације.
* Води ли то у још крвавије обрачуне унутар Америке?
– Ако дође до критичне масе, тешко ће моћи да се одговори на растући бес страдалих због короне и последица глобалистичке политике у редовима средње и радничке класе. Управо због тога је популистичка политика око Трампових десничара увећала, упркос поразу на изборима, своју базну подршку, док је ултралевица повећала своје присуство у Конгресу. Демократски естаблишмент је покушао да задовољи њихове захтеве, не схватајући притом узроке и размере мобилизације популиста, било да они долазе с деснице или левице. У демонстрацијама широм Америке протеклих месеци већ је било много жртава, а воље за помирењем је све мање. Репресија не може да наметне стабилност. Дугорочно, ствари ће ићи у другом правцу, јер бес остаје. Пола државе и даље не прихвата легитимитет новог председника. То ће Америку дубље гурнути у кризу.
* Велики су изазови пред Америком?
– Први изазов за нову администрацију су унутрашње поделе, јер упркос томе што су демократе освојиле, први пут у последњих пола века, и Белу кућу и оба дома Конгреса, они ипак нису добили јасан мандат. Реалност је да је друштво подељено. Смањени број демократских освојених места у Представничком дому Конгреса и њихова превага у Сенату само захваљујући додатном гласу потпредседнице Камале Харис, не улива поверење да ће Бајденова администрација успети да несметано спроводи своју агенду.
* ДА ЛИ ће се Србија, и наш регион, наћи међу спољнополитичким приоритетима САД?
– Треба сачекати нови председников тим за спољну и безбедносну политику, тек тада ће се видети прави обриси правца деловања. Не очекујем, ипак, да се у ближој будућности Балкан нађе на листи приоритета. Он остаје на периферији виталних интереса Америке и сигурно неће бити авантура у овом делу света.
* Како ће ситуација у Америци да се одрази на њен однос са светом?
– Бојим се да ће естаблишмент, опхрван унутрашњим проблемима, у борби са противницима из покрета МАГА, покушати да најави повратак америчког лидерства у свету, посебно на Блиском истоку, у Срији, и Венецуели. Те тачке су повезане с два неуспеха, али и односима са Русијом. Верујем да ће тешко одолети изазову да покушају да покажу своју моћ и повратак своје старе политике која је била оличење лицемерја и бахатости Америке, уверења да постоји само један исправан приступ за све државе у свету.
* Колико такав приступ може да успе у оквиру новог односа снага у свету?
– Тај глобалистички приступ није успео. Популизам је продро у Америку, али и у многе земље Запада. Популизам ће се само продубити с економском кризом, која ће врло вероватно прерасти у економску депресију. Америка данас није она од пре 10 или 20 година. Није више ни најјача економска сила, јер је Кина претекла. Улазимо у непознати период редефинисања светског поретка, у тренутку када се на америчку сцену враћају они који су стварали онај стари.
Ало.рс
