Каква прослава Дана БИА – они се баве рушењем политичких противника власти у континуитету тајне службе од ОЗНА и УДБА преко СДБ до БИА.

Председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић покренуо је недавно једну веома битну тему из сфере мрачне стране српске политике. Његово лично сведочење о покушају директног поткупљивања од стране владајућег режима јавно је раскринкало само једну од кључних метода контролисања опозиционих политичких опција у Србији. Желео бих да дам свој допринос у јавном разоткривању још две класичне методе које се користе у ове сврхе већ три деценије.

Од обнове вишестраначја у Србији крајем 80-година прошлог века ниједна опозициона политичка организација у Србији није формирана а да тајна полиција није послала своје агенте да се одмах учлане. На ове удбашке убачене агенте није била имуна нити једна политичка организација у Србији. Њихово деловање ишло је у два правца: или су одмах рушили политичку странку у настајању, правећи сукобе, фракције и поделе у самом процесу формирања нове политичке организације, или су чувани за касније – да као спавачи буду активирани у правом политичком тренутку када могу да нанесу највећу политичку штету партији у коју су послати.

Друга метода која се константно користи већ 30 година јесте уцењивање својих политичких противника злоупотребом тајних досијеа. Ову методу у мају месецу ове године јавно је демонстрирао председник СНС Александар Вучић када је на састанку са члановима Светог архијерејског сабора СПЦ у Патријаршији за сваког епископа који се успротивио његовој антиуставној политици према Косову и Метохији јавно показио његов досије и читао делове који су, по Вучићевом мишљењу, дискредитовали ту личност. Ако се овако ради за црквене великодостојнике – можемо тек замислити шта се ради директним политичким противницима.

Тајна полиција већ 75 година у Србији функционише на исти начин: праћењем и снимањем опозиционара праве се тајни досијеи са компромитујућим материјалом који служи за уцењивање праћених личности. Потом се тим личности ставља до знања постојање овог тајног материјала о њима, било што им се то лично покаже или што им се порука пошаље преко медија, а онда се тражи нешто заузврат да тај материјал не би у потпуности постао јаван. На ова два начина се додатно руше опозиционе политичке организације изнутра, ако већ не успеју друге методе попут поткупљивања водећих личности опозиције или негативних медијских кампања против њих.

БИА данас не остварује своје циљеве попут откривања и спречавања делатности усмерених на подривање или рушење уставног поретка, јер би онда предмет главног њиховог интересовања морао бити председник Републике који јавно изражава намеру признања окупације дела наше територије и угрожавања територијалног суверенитета.

У данашњем времену нема криминала у Србији нити тајног деловања против политичких противника власти у који није умешана БИА. Политичке промене које долазе у себи морају имати и размонтиравање оваквог накарадног система државне безбедности. Ако сменимо власт а БИА настави да ради исто – ништа нисмо урадили. Част истинским патриотама и часним професионалцима у овој служби, али лустрација мора захватити и Безбедносно-информативну агенцију. Криминалци, лопови, партијски послушници и агенти страних интереса у систему државне безбедности Србије не могу се више крити иза значаја ове службе и прославе 120 година њеног постојања.