Обратите пажњу на крпеље, посебно у Колубарском округу где има највише заражених носиоца лајмске болести

БРОЈНОСТ крпеља од половине фебруара повећава се из дана у дан. Тако ће бити све до краја септембра, уколико их високе температуре ваздуха не приморају да се повуку у стање мировања. Стручњаци зато упозоравају да је потребан опрез, нарочито током боравка у природи, јер уједом крпеља могу да се пренесу многе болести од којих је најчешћа лајмска.

– У Србији, лајмска болест представља водећу у групи векторских обољења коју преносе зглавкари – каже Радмила Златић Сибиновић, биолог из Завода за биоциде и медицинску екологију. – Годишње се зарази између седам и 13 на 100.000 људи. Највише заражених крпеља има у Колубарском, а најмање у Јабланичком округу.

Почетни симптоми лајмске болести су појава отока и црвенила на месту убода и то три до 32 дана након уједа. Црвенило се полако и безболно шири стварајући концентричне кругове и добија се карактеристични изглед “мете”.

– Потребно је истаћи да код око четвртине заражених кожне промене могу да изостану – објашњава Радмила Златић Сибиновић. – Уместо њих могу да се јаве температура, језа, малаксалост, главобоља, укочен врат, болови у мишићима и зглобовима и увећање лимфних жлезда.

С обзиром на то да су рани симптоми лајмске болести неспецифични и подсећају на почетни стадијум многих обољења, постављање дијагнозе је отежано код оних код којих није дошло до појаве карактеристичних кожних промена.

ЧЕТИРИ НАЈЧЕШЋЕ ВРСТЕ

КОД нас се најчешће јављају четири врсте крпеља. То су Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus, Deramacentor marginatus, Rhipicephalus sanguineus, и до сада нису регистроване непознате врсте. Само је Ixodes ricinus преносилац болести код људи, а бактерија Borrelia burgdorferi, изазивач болести, присутна је код 25 одсто ове врсте крпеља. Остале врсте су преносници болести код паса, као што су ерлихиоза и бабезиоза.
– Уколико се болест не препозна и не лечи на време, након неколико недеља развија се други стадијум са неуролошким симптомима, појавом болова у зглобовима и кардиолошким симптомима, а уколико се и у овој фази болест не третира након више месеци или година она улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи – каже наша саговорница.

Идеално би било да се када се догоди подвлачење крпеља под кожу потражи помоћ у најближој здравственој установи. Наиме, познато је да нестручно вађење може да доведе до заостајања неког дела тела овог инсекта у кожи, чиме се компликује правилно одстрањивање.

– Помоћ лекара је драгоцена јер правовремена примена антибиотске терапије има велики значај за спречавање компликација лајмске и других болести – каже Радмила Златић Сибиновић.

– Али ако се ипак догоди да се крпељ одстрани ван здравствене установе, врло је битно да се то не ради тако ште се место убода полива бензином, уљем и алкохолом. Овај поступак доводи до повраћања цревног садржаја крпеља на месту убода и убацивања бактерија у организам. На тај начин се повећава ризик од инфекције.

И. Ковачић, НОвости