Бела водњикава пилетина или велико бледуњаво парче свињске крменадле, која није прошарана белом масноћом, сигуран је знак да је такво месо у најмању руку пуно антибиотика, хормона или адитива.
Једино месо за које може да се каже да је безбедно јесте јунетина, али само зато што се ове животиње другачије хране од свиња и пилића, због чега постоје мање шансе да користе сточну храну пуну антибиотика. Упркос томе, треба добро отворити очи када се купује месо, јер ситнице могу да упозоре на неправилности, а и потпуни лаици могу да их уоче и преознају.
Иако је Србија у самом европском врху по потрошњи антибиотика у медицини, што је велики проблем, онај много већи, којег нисмо ни свесни, јесте уношење ових медикамената путем хране. Лекари апелују да су управо антибиотици у месу главни разлог зашто су људи постали све више резистентни на антибиотике, па постоји озбиљна бојазан да људски живот може бити угрожен чак и због баналних бактеријских инфекција.
Антибиотици у сточној храни
Ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције, др Мирослав Стојшић каже да не постоји месо или производ од меса који је без антибиотика или адитива.
– Ништа од тога није безбедно за децу и одрасле. Све је препуно хормона, емулгатора и антибиотика. Највећи проблем представља употреба антибиотика у сточној храни, који се стављају да би стока боље напредовала и да се животиње не би разбољевале.
Некада су антибиотици могли да се користе само у лечењу животиња. Зна се период каренце, када месо или млеко лечене животиње не сме да се користи. Данас је ситуација потпуно другачија. Сада се стављају мале дозе антибиотика у сточну храну, као нека врста превентиве, које се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Људи који једу такво месо, уносе и антибиотике – објашњава др Стојшић.
Као пример, наводи он, фармери у сточну храну стално убацују кокцидиостатике, који се користе када живина добије дијареју.
– И уместо да им то дају највише три дана, живина то једе 30 дана, а последњих пет дана пред клање не. Али он не може да се неутралише за то време, већ остаје у костима и месу. Када живина то једе свакодневно, уништава јој се ткиво штитне жлезде, долази до дисбаланса хормона, и зато се утове до три и више килограма, за само 35 дана. И ако човек једе то месо, до истих оштећења долази и код њега – објашњава Стојшић.
Како препознати које је месо пуно антибиотика
На пример, здрава свињетина има светлу до танме црвене боје у зависности од старости. Масно ткиво је бело, а месо мора да буде прошарано масноћом. Са друге стране, свиња која се хранила сточном храном пуном антибиотика има беличасто месо, и доста је крупније. Обично је такво месо препуно воде, која се и види приликом куповине.
Пилеће месо које је пуно антибиотика и хормона, обично је крупније, мекано је, а након печења, кост се врло лако одваја од меса. Боја меса је бледуњава и такође пуно воде. Насупрот оваквом месу, домаћа пилетина са села је чвршће структуре.
Ранији пубертет и отпорност на лекове
Месо које је препуно антибиотика главни је разлог зашто су људи све више имуни на антибиотике сматра клинички фармаколог и професор на Медицинском факултету, проф. др Милица Бајчетић.
– Девојчице нам улазе у прерани пубертет зато што је пилетина препуна хормона. Ми преко хране уносимо антибиотике и зато и не чуди што смо резистентни. Нису сви ти антибиотици, који се дају животињама, опасни, али би морала да постоји ригорознија контрола – објашњава проф. др Бајчетић. И ветеринар др Стојшић сматра да систем контроле, који се данас примењује у Србији, мора да буде бољи.
– Не може се све оставити на савести фармера и великих произвођача меса, млека који раде по ХАСАП систему. Такође, увоз јаја, пилетине, свињетину, говедине, мора бити строго контролисан и да није довољно да је извозник из ЕУ и има уведен ХАСАП стандард – каже Стојшић.
Управа за ветерину: Злоупотреба антибиотика је могућа
У Управи за ветерину при Министарству пољопривреде кажу да је злоупотреба антибиотика свакако могућа где год се држе животиње. То подразумева да злоупотреба може бити од стране нестручних лица (држаоца животиња, ветеринарских болничара, техничара или других лица) који су на нелегалан начин дошли у посед лека и применили га на животињама.
– Узгаивачи могу и легално набављене лекове прописане од стране ординирајућег ветеринара да на погрешан начин примене код својих животиња и на такав начин да чак и несвесно злоупотребе дејство прописаног антибиотика. То би био и један од разлога актуелног проблема код нас, а и у свету – резистенције на антибиотике. Када причамо о безбедности хране која потиче од лечених животиња, примарна улога ветеринара је да обезбеди да те животиње, односно њихови производи, не буду коришћени док не истекне каренца која је прописана за лекове који су апликовани током терапије – кажу у Управи за ветерину.
Они додају да у континуитету прате промет и примену лекова код животиња, као и спровођење мониторинга у производима животињског порекла. Тим активностима се превенира и контролише систем безбедности хране која се ставља на тржиште.
Аутор: Курир.рс/Блиц / Фото: Илустрација
