За три дана почиње нова школска година, а у средњим стручним школама широм Србије је расуло: због малог броја ђака, велики број наставника је остао без посла, школе не могу да формирају одељења са мање од 15 ученика, а директори не знају на који начин да споје одељења како би сви ђаци ипак пошли у школу.Посебно је драматична ситуација у машинским, пољопривредним и грађевинским школама, јер поједине, чак и у Београду, нису имале ниједног уписаног ђака, а ситуација се није променила ни после августовске матуре.
Да подсетимо, због „проваљених” тестова на малој матури у јуну, просветне власти су одлучиле да се ђаци уписују само на основу успеха у основној школи, што је за последицу имало пребукиране већ „тесне” атрактивне школе и празне клупе у школама за које иначе не влада велико интересовање. То је аутоматски значило и да ће велики број наставника остати без часова, а други ће имати превише.
У Министарству просвете још сабирају податке о технолошким вишковима и непопуњеним одељењима иако је школска година на прагу. Форум средњих стручних школа Београда (ФССШБ) је сакупио податке из Београдског, Нишавског, Шумадијског и Јужнобачког округа, који показују да 124 одељења нема довољно ђака по законском минимуму, што значи да ће морати да буду угашена.
Најдраматичније је у машинским школама, где је са мање од 15 ђака чак 56 одељења, затим следе пољопривредно-прехрамбене (23), па грађевинско-геодетске школе (19 одељења), а на овом списку су још и дрвне и шумарске, као и текстилне и кожарске школе. У појединим окрузима, сви текстилни и кожарски смерови су остали без и једног ђака.
– Ово је ноћна мора и за родитеље и за наставнике, јер нико не зна да ли ће у понедељак бити наставе и у које учионице ће ући ђаци који су се пријавили за смерове који су практично угашени због малог броја ђака. Никакво обавештење још није стигло директорима, једино им је усмено речено да нема формирања одељења са мање од 15 ученика – каже за наш лист Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа и наставник математике и информатике који нам је и доставио податке ФССШБ.
Он каже да директори имају два избора: или да споје сродна занимања или да дете пребаце у сродну школу, што је можда и изводљиво у Београду, где има више школа, али како то урадити у Крагујевцу или Нишу?
– Србија ће остати без мајстора, не могу сви да буду банкари. Наставницима и родитељима није јасно зашто је Министарство просвете дозволило да се упише толики број медицинских сестара или гимназијалаца, а не дозвољава да се упишу вариоци, столари или обућари. Најугроженије су грађевинске школе, Кожарска, у Текстилној је чак 17 технолошких вишкова, од којих су 13 наставника без норме, колегиница ми каже да не спава ноћима, јер више нема одељење – прича Антић.
На питање шта ће бити са тим наставницима, он одговара да ти људи нити имају посао, нити могу да га нађу, али ће морати да долазе у школу, попију кафу и за то ће примати плату, што уопште није тако лепо како звучи.
Он додаје и да августовска матура није битно променила бројно стање у овим школама, јер је полагао мали број ђака, у Београду чак мање од 80, тако да школе ипак нису успеле да попуне одељења како су се надале након фијаска на малој матури у јуну.
Зорица Ђоковић, директорка Дрво-арт школе која образује ђаке за шумарство и обраду дрвета, као и за уметност, каже да су у овој школи угашена сва три профила трећег степена, да су три наставника потпуно остала без часова, а 11 је изгубило добар део норме.
– Ми смо школа која има најсавременију опрему, послујемо са озбиљном привредом, имамо партнере у Аустрији и најсавременије машине, а немамо ђаке. У читавом Београду није се уписао ниједан столар. Угасили су се столари, тапетари и расадничари, јер смо имали само три пријављена ђака. Све је ово велики стрес и за родитеље и за ђаке, ми смо им предочили ситуацију и они су прешли на четврти степен, тако да школска година код нас може да почне – истиче Ђоковић.
Истовремено, због поништене матуре и великог броја „вуковаца” најатрактивније школе у Београду, Новом Саду, Лесковцу, Врању, Крушевцу, Новом Пазару и Лесковцу, биле су принуђене да затраже од просветних власти отварање нових одељења или проширење постојећих.
Једна од школа са овог списка је Трећа београдска гимназија, у којој ће бити два нова одељења, јер би у супротном у учионицама било по 45 ђака. Овде је за 120 места на природно-математичком смеру конкурисало чак 180 вуковаца, а директорка Драгана Васић тврди да ће бити места за све, иако је школа већ „тесна”.
Додатно одељење од Министарства просвете тражила је и новосадска гимназија „Јован Јовановић Змај”, чији директор Радивоје Стојковић, иначе председник Заједница гимназија Србије и члан Националног просветног савета, каже да су до сада медицинске и економске школе добијале најбоље ђаке, а да су сада у први план поново искочиле и гимназије. Вишка ђака има и у већини медицинских школа, док су у гимназијама на друштвено-језичким смеровима проблем решили проширењем одељења.
