ПОСЛЕ поплава Обреновац је преправила гомила отпада, који људи избацују из уништених домова. Неке камаре у споредним улицама стоје и данима, јер 12 камиона, колико „Јавно комунално“ има, не могу да однесу све те хиљаде кубика баченог покућства.
У граду још нема струје, мада су је добили делови насеља Сава, Ројковац, Бело Поље и Потића Воће. Народ се враћа, али само по дану, кад чисти потопљене куће. Увече, људи опет одлазе на спавање код рођака и пријатеља, углавном у Београд. Ни у једној просторији кроз коју је протутњала вода неће се моћи још недељама боравити.
Неколико продавница отворило је врата. Раде од 9 до 16 часова. Нема струје, па не издају рачуне, али много значе грађанима, јер могу да пазаре основне намирнице. Цене су им као пре поплаве.
Војска из камиона прска улице хлором, чији мирис надјачава трулеж са гомила уништеног покућства избаченог на тротоаре.
Људи често љути, огорчени, безнадежни. Нико не зна шта ћесутра. Бесни су и што им, како тврде, конкретна помоћ не долази. Хиљаде њих из потопљених домова извукле су тек који комад гардеробе. Боли их слика из Црвеног крста, где су скупљене тоне помоћи одеће и обуће, а њима, кажу, нико ништа није донео.
– Ишао сам у Београду у Црвени крст да тражим гумене чизме, рукавице, маске и средства за дезинфекцију и рекли су ми да је све послато у Обреновац. Овде то исто тражимо, кажу нема – прича нам Влада Стевановић, док са сином Павлом извлачи колица отпада из куће. – На крају сам позајмио паре, па све то купио. Овде не само да су људи остали без домова, већ већина нема ни новца, нити ради, јер су им и фирме поплављене и уништене.
Стевановићи се надају да ће од државе добити помоћ за реновирање куће
– Шта ћемо, како ћемо, немам појма – слеже раменима Влада Стевановић. – Сад износимо ове ствари да се не заразимо. Зидове треба обити и поново малтерисати. Како све поново купити, не знам. Једва скупим паре да сипам гориво и дођем из Београда, где сам код рођака смештен.
ПОМАЖУ РОЂАЦИ
Док разговарамо Владина супруга Биљана улази у двориште. Враћа се из Црвеног крста на Ројковцу са једним хлебом, сардином, месним нареском, четкицом и пастом за зубе и балоном воде за њих троје.
– Немају асепсола, нити било шта за дезинфекцију. Како може да нема! – галами Биљана. – Гледала сам како Београђани доносе вреће прашка и друга средства за чишћење, а ови кажу нема. Од чега да купимо, кад не добијамо плате.
Љута је и Весна Радојчић, адвокат по професији. Дошла је да чисти мајчину кућу у Немањиној улици, али, каже, смета јој што нема организације.
У жутим рукавицама купи пропале мајчине ствари. Гледа их, па заплака.
– Мајка ми је доживела потпуни шок кад је видела како јој кућа изгледа. Потпуно се изгубила, па смо је морали одвести одавде. Ми бацамо ствари, а она их купи и враћа. Љута је на мене што јој износим из куће – прича нам уз сузе Весна.
ПРИПРЕМА СЕ КАСАРНА
ПОЧЕЛО је уређење напуштене обреновачке касарне, како би у њој наредних месеци могли живети грађани који немају куда. Александар Богићевић, члан општинског већа и кризног штаба, каже нам да би до четвртка требало да буде сређена.
– Кречи се, сређују се тоалети, тушеви, прозори, како би ту могли да живе људи који не могу да се врате кући, а немају где другде да се сместе – каже нам Богићевић. – Вероватно ће у касарни остати док им се не реши стамбено питање. Сад нам ургентно требају камиони за одношење смећа, јер ово што имамо је ништа за град затрпан отпадом.
Богићевић најављује и да ће у уторак почети дезинфекција Белог Поља и Великог Поља.
С. Ј. Матић, Новости
