28.11.2012. –
Европски политичари намеравају да укључе Централну Азију у сферу својих стратешких интереса. То је изазвано све већим утицајем Русије у региону, као и његовим богатим природним ресурсима и географским положајем. Врховни представник ЕУ за унутрашњу политику и безбедност Кетрин Ештон започела је велику централноазијску турнеју. Није искључено да ће на основу резултата састанака представника ЕУ и земаља Централне Азије бити усвојен нови документ који ће одредити параметре њихове сарадње.
Одвајкада Централна Азија је била територија где је долазила роба и идеје из различитих крајева Евроазијског континента – Европе, Југоисточне Азије и Блиског Истока. Ове територије нису постале неинтересантне за велике светске факторе ни данас. После распада СССР бивше централноазијске републике које су постале самосталне државе – Узбекистан, Туркменија, Таџикистан, Киргизија и Казахстан – постале су не само зоне традиционалних интереса Русије.
Из године у годину активност у региону се увећавала од стране Кине, САД, НАТО блока. При томе политички интереси су се органски спајали са економским. Близина држава Централне Азије Русији натерала је западне стратеге да предузимају кораке ка војно-политичкој контроли региона, а Пекинг је пре свега занимало освањање рудних блага и изградња саобраћајница. Већ данас се реализују пројекти у тој области, на пример са Казахстаном и Таџикистаном.
И ЕУ решила је да поново пројасни своје далекосежне централноазијске планове. Ипак бојазни да ће слична активност оштетити интересе Русије у региону претеране су. Тако сматра експерт Института за стратешка истраживања Аџар Куртов.
– Усвојена пре 5 година стратегија ЕУ у Централној Азији фактички је остала неиспуњена. Европљанима није пошло за руком да истисну друге факторе који овде заузимају кључне позиције. Томе су допринеле објективне околности. На пример, криза у ЕУ која је приморава да мисли о унутрашњим, а не спољним пословима. Актуална посета Ештон је само данак европској дипломатији, која покушава да направи добар потез у не баш најбољој игри. Европљане наравно занимају енергенти региона, али сви последњи уговори земаља Централне Азије показују: они више воле да имају посла са Кином, него са нама. И Русија је ту сачувала добре позиције.
Треба истаћи да идеја коју је иницирао руски председник Владимир Путин прошле године о формирању Евроазијског економског савеза, у који би у прво време могли да уђу Русија, Белорусија и Казахстан, а затим да се придруже и друге централноазијске земље, наравно, изазива у Европи одређени опрез. Чују се чак мишљења да Кремљ мал те не покушава да препороди мини-СССР. Између осталог ни у Русији ни у Кини, ни у земљама региона ова застрашивања се не узимају за озбиљно. Јер очигледно је да је овде реч о узајамно корисној економској интеграцији, а о „револуционарном“ политичком зближавању и тим пре о обнови заједничких органа власти нико и никад није говорио ни речи.
Европљани у пракси настављају да се боре против сопствених проблема, а на речима ће показати међународне амбиције, сматра експерт Института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер.
– ЕУ испуњава стандардна дејства оријентисана на демонстрацију заставе у региону, који је био део Совјетског Савеза. Није реч о потпуној конкуреницји са Русијом, зато што ЕУ за то нема новца. Једноставно европљани сматрају да било која пасивност у спољној политици доводи до њиховог истискивања из појединог региона.
И заиста, недавно је ЕУ обећала да ће иступити као спонзор реформи у централноазијским земљама. У ове сврхе чак је било намењено 750 милиона долара. Ипак криза зоне евра је натерала да се ова идеја замрзне до бољих времена. И то је у извесној мери поткопало поверење према европском руководству код елита земаља Централне Азије. А истовремено њихови поузданији партнери – Русија и Кина – наставили су да инвестирају у перспективне пројекте. Довољно је сетити се изградње гасовода који спаја Централну Азију са Кином, пројекта Трукменистана и Кине, или изградње низа атомских и хидроцентрала на територији Киргизије и Казахстана уз учешће Москве. А још једну кап жучи у планове ЕУ додало је то што је Таџикистан коначно отишао под руску војну заштиту, сагласивши се на дуготрајни боравак 201. војне базе на његовој територији и то без надокнаде.
