Последњих дана Драган Станојевић, председник Скупштине српског расејања, који живи у Украјини, тачније речено у Кијеву, изложен је зликовачким претњама које, наводно, шаљу албански екстремисти у Кијеву.
– Господине Станојевићу, претње којима сте изложени у Украјини, а иза којих, наводно, стоје албански екстремисти, неодољиво подсећају на некадашњи рукопис Озне, касније Удбе, СДБ и садашње БИА. Шта ви мислите о томе?
– Станојевић: Па да вам кажем,овде се иза Албанаца маскирају у ствари украјински ултранацисти, русофоби и србофоби. Оно што је чудно, је то да је на дан државности наш амбасадор (Раде Булатовић) мени рекао да има неких анонимних писама против мене. Логично је да сам очекивао његов позив да поразговарамо о томе. Међутим није ме звао. У последње време се у неким кафанским кулоарима у Кијеву водила кампања против мене. Имајући у виду да сам амбасаду обавестио прекјуче и до данас ме амбасадор није звао, то о нечему говори. Међутим, вероватно ће се сада огласити пошто су се медији дигли, пошто је овде сада анархија, нема власти и нема безбедности, нема коме да се жалиш нити да те штити. Овде је сваки позив на линч опасан, јер су већ многи тако страдали, чак и политичари којима се пале куће и тако даље. Зато ова потерница на мене са позивом на ликвидацију је врло озбиљна.
– Каква је улога извесног Митровића?
Станојевић: – Па Митровић је у Москви и он и Сербскоје Земљачество које воде извесни Мирослав и Горан Радманац су искористили овај моменат угрожене личне безбедности мене и моје породице да покрену неку игру око дијаспоре у Москви.
НЕКИ СРБИ ХАРАНГИРАЈУ ПРОТИВ СРБИНА!
Какву игру?
Станојевић: – Сазивају неку дијаспору, односно неколико чланова њихове организације да би ме сменили и да би рекли како ја нисам никакв делегат, како сам ја лажни председник дијаспоре, како мене нико није изабрао, како је то све лаж и тако даље. Сербско земљачество се позивало на блиске контакте са Славком Драшковић, казу да су излобирали да њој и председнику Србије неку медаљу и зато сматрају да могу сада да покрећу нешто против мене. Напали су нашу организацију Свети Савакоја је најстарија организација на простору Евроазије, нападају нашу кровну организацију МО УСДЕА, не прихватају, као она ема ништа са њима, а та организација постоји годинама пре њиховог појављивања. Интересантно је то да се се обе те организације у Москви појавиле одмах пред формирање Скупштине дијаспоре!!! Никада пре нису учествовали ни у једној акцији нити помагали Спрству, али су се формирали пред формирање Скупштине само са једним циљем да уђу као делегати, јер мисле да је тамо мед и млеко…
– СРПСТВО У ДУЋАНУ?
Станојевић: БРАВО!!! То је најбоља формулација за сада и то је разлог целог линча и кампање против мене. Никада нисам из министарства, или канцеларије, узео ни динара, нисам никада конкурисао, док дотичне особе из Москве јесу и узели су паре!!!
– Објасните шта је то МО УСДЕА …
Станојевић: – МО УСДЕА је највећа српска организација у правном смислу. Она покрива Русији, Украјину,Белорусију, Молдавију и друге државе Евроазије, јер да би добили статус међународне организације морате у свакој од држава имати у преко у 50 одсто региона своје филијале.
– Колико имате чланова?
Станојевић: – Ми смо лобистичка организација и не сакупљамо чланство, немамо финансијских трансакција, тако да је то организација сваког Србина који жели. То смо намерно урадили да не би било чланарине и финансијских трансакција и то смета чувеним професионалним “Србима” из Москве
– Лобирање подразумева финансијске трошкове…
Станојевић: – Логично би било да има средстава, али ми их нисмо имали, органоизација се држи на мојим личним улагањима, јер нисам хтео никоме да пружим могућност за прозивање, да зарађујем на Српству.
– Сада ме интересује још нешто. Наиме, да ли постоје организоване шиптарске групе у Кијеву?
Станојевић: – Па оно што је и за мене новост јесте прекјучерашњи интервју кћерке Јулије Тимошенко разним медијима, па и албанским! А она је рекла, да подсетим, да је њена мајка трпела у затвору као што су трпели Албанци у српским!!! Захвалила се Албанцима на помоћи!
– Господине Станојевићу, ако амбасадор не штити председника Скупштине српског расејања, кога он, у ствари, представља?
Станојевић: – Па ако имам ово све у виду ја стварно не знам! Ја сам искрен човек, али од првог момента је он на неки начин игнорисао мене, први његов наступ у амбасади пред нову годину је то исто показао…
– На пример?
Станојевић: – Говорио је људима о неком успеху од када је дошао, па је, представљајући неке успехе, рекао и то да је један наш бизнисмен из Кијева отишао али се надам да ће се вратити, а да је човек из Кијева изабран за председника целе дијаспоре није му пало на памет да то каже, нити да поздрави. Изгледа да он то не представља као успех нас овде у Украјини, или Русији. Зар то није цудно?
– С обзиром да сте председник Скупштине српског расејања, да ли имате у плану да анимирате српско расејње преко осталих делегата у вези најновије кризе која представља еклатантан пример Дранг нах Остен у реији германизоване ЕУ?
Станојевић: – Па искрено речено, немам.
– Зашто?
Станојевић: – Зато што нећу да користим свој статус, али ако они одлуче да нешто предузму бићу захвалан….
– Како би на тако нешто гледала званична Москва од које Срби очекују спасење?
Станојевић: – Па увек позитивно! Они су увек спремни да помогну сваком Србину, па не само Србину, ми смо видели како су Руси из опасних ситуација извлачили и Украјинце и друге народа из региона.
– Али под условом да Срби себи желе прво да помогну! Зашто би Рус био већи Србин од Србина?
Станојевић: – Тако је!
– Значи, Скупштина српског расејања се неће оглашавати поводом антируског пуча у Украјини?
Станојевић: – Ма какви, па то би било страшно,рекли би да преузимамо ингеренција државе и МИП-а, а и немамо пуномоћја ни за себе а камоли за такве ствари…
– Ја нисам тражио ни од кога пуномоћје кад сам од 1991. до 2004. године организовао и предводио неколико стотина масовних српских демонстрација у ери медијске сатанизације српског народа! Пардон, јесам – од Бога! Држава води антисрпску политику, односно спроводи политику Вашингтона. Брисела и Ватикана. То видимо на свим нивоима. Како видите положај Скупштина српског расејања у таквој корелацији антисрпских снага?
Станојевић: – На залост, немам чиме да се похвалим! Сем министра Мркића, који нас је примио и направили смо конкретне планове сарадње и министра образовања, остало је жалосно, нико од државног врха није направио са нама састанак и план сарадње, што је за мене неочекивано, јер сам имао добре односе и са предсеником државе и потпредседником и покушавао сам , писао да направимо састанак и стратегију сарадње, да чују шта су жеље наше дијаспоре, да направимо путну карту, шта је то програмски минимум и максимум у односу државе према свом расејању..
РАСЕЈАНО РАСЕЈАЊЕ ПОСЛЕДЊА ДРЖАВНА БРИГА
– Зар тако нешто није у старту урађено и ако није: Зашто?
Станојевић: Зато што је Скупштина у почетку била само за декларисање пред дијаспором и медијима, зато што претходно руоводство није смогло снаге да се одвоји од утицаја министарства и да крене у реализацију циљева дијаспоре и оно што је посебно интересантно, тадашња власт је имала некако више разумевања према Скупштини, на наше седнице су долазили и председници и сви министри. Ја сам овде покушао са свима, али нико није хтео да обрати пажњу на Скупштину и проблематику расејања, што је жалосно и искрено, за мене неочекивано. Кажу: – Дијаспора не гласа… Па зашто да гласа кад они ипак као и сви очекују од дијаспоре само донације, инвестиције и дознаке.. Уверио сам се да не желе да решавају реалне проблеме расејања, али ја нећу да се жалим, јер ми морамо бии јединствени, морамо изменити законе и дати нашој Скупштини много више пуномоћја, укључити већи број делегата и представника из целог света, треба да се чују сви…. Ако нова власт не буде хтела да реши основне проблеме нашег расејања онда остаје да се удружимо и створимо јединствену Српску организацију у свету у коју би ушле све наше организације и ми би тада деловали на међународном нивоу, јединствени у одбрани интереса расејања, а не државе која манипулише и пљачка расејање. Ја имам план и имам и спреман сам да то урадим уколико буде подршке, онда би могли да укључујемо и међународне институције преко којих би обезбеђивали своје интересе.
Разговарао: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ
Србослов