Највеће светске дигиталне компаније неће имати где да се сакрију од петка, када ступају на снагу најоштрија правила ЕУ о онлајн садржајима откако су друштвени медији први пут избили на сцену.
Нови закон је део правног арсенала Европске уније који је распоређен да доведе технолошке компаније на коцку и уведе ред у ономе што су званичници описали као онлајн „Дивљи запад“.
Закон о дигиталним услугама (ДСА) приморава компаније да агресивније надзиру дигитални садржај и штите онлајн кориснике од такозваних дезинформација и говора мржње или да се суочавају са ризиком од великих новчаних казни.
Од петка ће све очи бити усмерене на то како се платформе усклађују и на то како ће ДСА променити живот на мрежи у Европи, а стручњаци предвиђају да би то могло да изазове талас промена изван блока.
„ДСА је део веће стратегије за давање веће моћи појединцима, регулаторима, цивилном друштву“, рекла је Сузан Верњол, професор технолошког права на Националном конзерваторијуму за уметност и занат у Паризу.
„То је још један корак ка већој одговорности“, рекла је она за АФП.
Према ДСА, сајтови са најмање 45 милиона активних месечних корисника морају да поштују строжа правила, укључујући годишње ревизије усклађености и обавезу да се ефикасно супротставе дезинформацијама.
ЕУ је у априлу именовала 19 сајтова, укључујући Амазон Сторе, Аппле-ов АппСторе и Гоогле-ов Плаy, Мапс анд Схоппинг и малопродају одеће Заландо, као и гиганте друштвених медија Инстаграм, ЛинкедИн, Пинтерест, Снапцхат, ТикТок, YоуТубе и Твиттер ( сада ребрендиран X) и претраживаче из Гугла и Мицрософт-овог Бинга.
Чак и пре него што су правила почела, Амазон и Заландо су поднели правне приговоре, тврдећи да њихове платформе не испуњавају критеријуме за кршење првог таласа регулативе.
– Пожурите да се придржавате –
Упркос потенцијалном утицају промена, појединачни корисници се неће изненада пробудити следеће недеље и одмах осетити ефекте ДСА.
„То је нешто у чему већ почињемо да уочавамо токове у смислу платформи које проактивно раде на усклађивању“, рекао је Џон Алберт из АлгоритхмWатцх-а, непрофитне организације за истраживање и заступање.
Највиши званичник блока за спровођење дигиталне регулативе, комесар за индустрију Тијери Бретон, рекао је да компаније “сада имају довољно времена да прилагоде своје системе својим новим обавезама”.
„Моје службе и ја ћемо темељно спроводити ДСА и у потпуности искористити наша нова овлашћења да истражимо и санкционишемо платформе тамо где је то оправдано“, рекао је он за АФП.
То је било у потпуности видљиво у променама које су компаније најавиле овог лета.
На пример, Мета и ТикТок, власници Фејсбука и Инстаграма, објавили су у августу кораке које ће предузети да би се придржавали, укључујући давање веће контроле над начином на који гледају садржај, уз могућност да одустану од препорука на основу профилисања.
ЕУ ће посебно гледати на X откако је милијардер Елон Муск преузео Твитер платформу прошле године, доносећи одлуке у вези са садржајем који је изазвао панику у погледу усклађености.
Бретон је раније упозорио Маска, који се упустио у акцију смањења трошкова за платформу, да је Kс-у потребно довољно ресурса за модерирање опасног садржаја.
Гугл, у међувремену, каже да није чекао да се примењују правила ДСА и да је већ применио политике које имају за циљ већу транспарентност и одговорност.
Европска комисија је саопштила да упркос правним изазовима, компаније и даље морају да се придржавају.
– Ризик од казни –
Званичници ЕУ кажу да би још компанија могло бити додато на листу.
Kршење правила може довести до казни до шест одсто глобалног прихода компаније, или чак до забране.
У међувремену, још један закон ЕУ се назире великим технолошким компанијама.
Следећег месеца, блок ће навести које технолошке компаније морају да поштују строжа правила конкуренције према новом Закону о дигиталним тржиштима (ДМА).
Брисел је у јулу објавио листу компанија за које се сматра да су „чувари врата“, укључујући Амазон, Аппле, власника ТикТока БитеДанце, Гоогле, Мета, Мицрософт и Самсунг.
Такав статус долази са додатним правилима која укључују спречавање компанија да контролишу које су апликације унапред инсталиране на телефонима или да усмеравају кориснике на њихове производе.
Kомпанија која прекрши ДМА ризикује казну до 10 процената свог годишњег глобалног прихода.
ДСА и ДМА нису први покушаји ЕУ у регулисању пословања технолошких фирми.
Године 2018. ступио је на снагу мамут ГДПР закон о приватности података ЕУ, радикално променивши начин на који компаније обрађују податке корисника, уз новчане казне за фирме које крше правила.
