1. октобар за грађане Србије доноси веће цене због повећања ПДВ-а. Повећане су и акцизе за бензин и цигарете, док су за Београђане скупљи превоз и грејање.
Општа стопа ПДВ-а је повећана са 18 на 20 одсто, мада је за основне животне намирнице и даље остала нижа стопа ПДВ-а од 8 одсто. Због повећања цена енергената, град Београд је принуђен да од 1. октобра одобри корекцију цене грејања за 18,5 и градског превоза за 20 процената.
Акциза на дизел гориво повећане су за пет, а на течни нафтни гас за 12 динара. Скупље су и цигарете, које ће након повећаних акциза, према рачуници самих произвођача дуванских производа, поскупети 20 динара по пакли.
Нова цена грејања квадратног метра стамбеног простора у Београду биће 106,6 динара с ПДВ-ом. На основу тога, Београђани ће за грејање стана од 60 квадратних метара, на пример, месечно плаћати 6.396 динара, односно око 1.000 динара више.
Што се тиче градског превоза, појединачна карта за градски превоз поскупљује на 70 динара, док ће запослени месечну претплатну карту плаћати 3.220 динара, што је за 540 динара више него до сада.
Економиста Горан Николић за Б92 каже да због повећања ПДВ-а можмо да ће очекујемо скок цена за 0,9 одсто, али и да је правдање поскуплења намирница порастом ПДВ-а неутемељено јер “не треба мешати њихово поскупљење због ПДВ-а и суше”.
У којој ће мери повећање горње стопе ПДВ-а и акциза утицати на цене, зависи пре свега од одлуке произвођача да ли треба да то пребаце на потрошаче, каже за Новости Милица Бисић, саветник за порески систем у Министарству финансија и привреде.
“То зависи од конкуренције међу произвођачима, али и од њихове процене тога колика су расположива средства домаћинстава. Неки ће вероватно повећање у потпуности пребацити на купце, али неки неће.
Фискални савет, с друге стране, има прецизну калкулацију о томе колико ће више новца породице трошити. Прорачуни кажу да ће просечно домаћинство сада имати за 0,89 одсто веће издатке.
“Највеће повећање трошкова поднела би најбогатија домаћинства, чији би се трошкови повећали за један одсто, док би најмање повећање пореског оптерећења, сносила најсиромашнија домаћинства”, објашњава Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.
“Њима би у просеку раст трошкова био 0,74 одсто. Учешће потрошње по општој стопи ПДВ највиша је код најбогатијих домаћинстава. Најсиромашнија домаћинства троше на основне животне намирнице, а за њих се ПДВ не мења”, навео је он.
Ако је судити по трговцима, они неће у цене уградити пун износ повећања ПДВ-а. Тако макар поручује потпредседник „Агрокора“ за малопродају Анте Тодорић.
Он каже да повећање ПДВ-а неће проузроковати драстичније промене и да “очекује да би цене могле порасти за око један одсто”.
Цигарете и даље јефтине
Цигарете ће у Србији и после најновијег поскупљења бити упола јефтиније него у Румунији и Бугарској, а чак три пута него у западним земљама. После повећања акцизе на цигарете, она ће у Србији и даље бити три пута нижа од минимума који прописује Директива Европске уније за следећу годину, каже Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета.
Сличан став има и Срећко Накић, потпредседник „Атлантик групе“ која у власништву има бројне прехрамбене брендове. Он каже да их не брине повећање ПДВ у Србији и истичу да је у Хрватској ПДВ 25 одсто, па да то није значајније утицало на раст цена њихових производа.
По нижој стопи ПДВ-а, од осам одсто, и даље ће се опорезовати исти производи као и до сада. То су хлеб, пекарски производи, млеко и млечне прерађевине, брашно, шећер, јаја, уље, воће, поврће, месо, комуналне услуге, лекови, вештачко ђубриво, дрво за огрев, природни гас, компјутерска опрема, књиге, дневне новине и хотелски смештај.
Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабаић изјавио је раније да да повећање ПДВ-а од два одсто не би смело да утиче на цену хране, као и да поскупљење основних намирница није оправдано.
Кркобабић је навео да је потпуно неоправдано поскупљење “зејтина, шећера, брашна или хлеба, када те намирнице имамо у Робним резервама”. Он очекује и да инспекције спрече продају скупљих намирница ‘на црно’.
Б92, ДАНАС, НОВОСТИ
