Тихо нестајање Србије се не само наставља већ и сваком годином појачава, а последњи подаци говоре да је за деценију и по чак 654.000 становника напустило нашу земљу.
Према званичним подацима, из Србије у ОЕЦД земље од 2005. до 2014. просечно годишње је емигрирало 46.000 људи. Након 2014. тај број расте на преко 60.000 годишње.
Богатије и развијеније земље на овај начин добијају образовану радну снагу или једноставно потребне кадрове, али тај процес, с друге стране, свакако оставља демографске и социјалне последице у Србији. Наиме, чак 16 одсто исељених из Србије има високо образовање.
654.000 људи напустило је Србију од 2000.године, а највише их је напустило 2015.године и та бројка износи 60.000 људи. Ово показује најновије истраживање Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), по којем је број људи који мигрирају из Србије удвостручен у последњих десет година.
То практично значи да је сваки десети становник спреман да спакује кофере у потрази за бољим животом.
Економски разлози углавном претежу када се анкетирају људи који напуштају земљу. Недостатак посла, неадекватне радне понуде у односу на образовање, али и висок степен корупције и мањак демократије неки су од разлога који људе натерају да направе радикалан рез у свом животу и срећу потраже у другој земљи.
Према поменутом истраживању, Срби највише поверења имају у Немачку, њену привреду и демократски поредак, где је чак 27 одсто економских емиграната, у бројкама је то 179.000, потражило посао и бољу будућност за себе и своју породицу.
Следе Аустрија (105.000) и Швајцарска (68.000), и из ранијих таласа емиграције омиљене дестинације српских грађана…
Истраживање насловљено “Миграције и здравље” указало је и на то да би скоро четвртина грађана (24 одсто) било спремно да се исели када би имало прилику!
Напори државе Србије да утиче на тај процес и да евентуално смањи број одлазака, нису баш велики, готово никакви.
Млади тврде да из земље одлазе у потрази за бољим стандаром и приходима, а како наводе, желе да “живе” а не да “преживљавају.”
Почетком 2018. године, истраживање рађено на 11.000 студената показало је да сваки трећи студент планира да оде у иностранство после завршетка судија, а да половина њих не размишља да се врати.
Друго истраживање, које је током јула 2018. године спровела организација “Србија 21”, показује да 1,2 милиона грађана Србије размишља да оде. Од укупног броја оних који би да оду, готово половина не планира да се врати.
Kофере би да спакује 450.000 младих – 36 одсто испитаника узраста од 18 до 29 година.
Многи од њих не планирају повратак.
Извор: Еспресо
onaj ko sebe postuje, bezi od govana i smrada, od surovih i sirovih geaka, gurbeta i ostalog otpada. – od psihopata kao sto je neobavesteni profesor, obelezenog, keru dalmatinskom slicnog, davinica, suntavih cobana sa pasnjaka vracarskih, cupavih vukova i vucica prevalitanskih, i da ne nabrajam, jebo im pas mater kerecu. — ovaj poslednji potentat, vukodlacic iz krvatske dotumarali, Srbske krvi se napiti i u Srbskoj krvi se kupati, uspesno poce u izgnanstvo terati, gore nego copo i svi ostali zajedno, ker mu mater jebo; jer oduvek je izgnanstvo bilo kazna najteza za one koji svojom glavom misle, za razliku od pomenutih koji mesto glave guzicu imadase pa se zbog toga ugrozenim osecase. — a sem toga, supak efendija, k izvoru cvrste valute dodje za koju sarene artije daje, pa mu dobro je, neki sebi od tudjeg uzimase, pa na radno mesto mehanicare za medjunozje dovedose, frizere da vaske zaostale iz predhodnog zivota povade i tako dalje, a posto vremena bi na pretek i u nauku se upustise, pa izucavaju kako drugom uzeti a nista ne raditi i znoja i smrada se osloboditi. — samo onaj praziluk sto viri njega je tesko iscupati a ni doktor smrt sa tim ne zna na kraj izaci.
— ipak i tudje nebo sunca ima, i moze se prilagoditi tudjim obicajima i srece naci medju nesrecnima. — a zlikovci, bar je tako uvek bilo, zavrse na vesalima.
Сваки избор има своју цену – нечега се одрекнемо због нечега што ћемо добити. Ко оповерује у лажна обећања, одрекне се прошлости која је његова зарад будућности која му никада неће доћи. Цена такве глупости се плаћа у деци која одлазе.