БРАНИСЛАВ ГУЛАН: Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угашено је 62.000 пољопривредних газдинстава у Србији. Број је смањен на 566.000.
Према попису пољопривреде из 2012, у Србији било око 628.000 пољопривредних газдинстава и још 2.000 правних лица. Међу којима су доминирала мала и средња. За САМО ШЕСТ ГОДИНА БРОЈ ГАЗДИНСТАВА ЈЕ СМАНјЕН НА 566.000!!! Ово су најновији подаци Републичког завода за статистику!
Упркос свим подстицајним мерама државе, 2018. године је у Србији било 61.941 пољопривредно газдинство мање него 2012. године, односно њихов број се смањио за близу 10 одсто! Главни разлог смањењу броја газдинстава види се у укрупњавању газдинстава!
Оно што забрињава јесте што је, како показују подаци Републичког завода за статистику, просечна старост носилаца пољопривредних газдинстава 61 година, док је тек сваки четрнаести млађи од 40 година. Разлози за овако велико смањење броја полјопривредних газдинстава, могу бити двојаки.
Један од разлога смањења броја газдинстава је њихово укрупњавање и ако је то у питању, то је добро. Али ако је разлог смањења броја газдинстава, односно гашење домаћинстава и напуштање села, а знамо да тај процес траје…То није добро. Прави резултати моћи ће озбилјно да се сагледају за три године, када буде нови попис полјопривреде.
Мала и средња домаћинства на последњем попису, 2012. године, чинила су 77,8 одсто у укупном броју газдинстава и с обзиром на то стање с великим учешћем малих газдинстава могло се очекивати да ће у равничарским деловима – Војводини, Мачви и Поморавлју, где је било интереса за куповину землјишта, доћи до укрупњавања поседа.
Државне субвенције у пољопривреди Србије просечно износе 35 евра по хектару. У ЕУ су од 500 до 900 евра по хектару и ми нисмо конкурентни ни у једној производњи.
Наша производња по хектару вредна је 1.000 долара, у Холандији је 17.000 долара, у Данској 14.000 долара и ми не можемо с њима да се меримо у конкурентности. Људи су схватили да је бављење пољопривредом неисплативо и одустају. Циљ је да кдо нас то буде бар 5.000 долара по хектару;
Развој пољопривреде Србије у последње три деценије је само 0,45 одсто годишње;
Нема много заинтересованих јер у 86 одсто села опада број становника!
У посматраном периоду дошло је до повећања просечне површине по газдинству са 5,4 хектара у 2012. на 6,1 хектараа у 2018. годину;
У Војводини са 10,9 хектара на 12,3 хектара;
Број најмањих газдинстава, која користе до два хектара пољопривредног землјишта, смањен је у односу на 2012. годину за 27 одсто;
Чињенице – бројке:
310 полјопривредних газдинстава било у Србији 2018. године. То значи да је за 9,9 одсто пад броја газдинстава у односу на 2012. годину;
476.788 ха је површина коришћеног полјопривредног Землјишта;
1,1 одсто више полјопривредног землјишта газдинства користе него 2012. године;
4,5 хектара просечна је површина ораница и башта по домаћинству у Србији. Просечна величина ораница и башта по газдинству повећана је за 13,5 одсто;
682 газдинства користе до два хектара полјопривредно землјишта (што је 27 одсто мање него 2012. године);
Сваки 14. носилац газдинства млађи је од 40 година;
Просечна полјопривредна пензија је 11.272 динара;
У 2018. Години у Србији је рођено 64.890 беба, што је на нивоу Првог светског рата. Све године број умрлих у Србији је око 102.000!
*Подаци РЗС о полјопривредним газдинствима у 2018. години
(Аутор је члан Научног друштва економиста Србије и публициста)
агросмарт.нет
4 јахача апокалипсе снс, срс, спс, скј који сатреше Србију и Србство….
Nema goreg, nije bilo nikada goreg na ovakvom mestu, i halapljivijeg, a potpuno ludog i izvitoperenog i psihicki i fizicki, sve siri u struku, nakazan i ovako i onako, totalno malouman, a neuk, neobrazovan, nemust, nicemu vican, lenstina i neradnik, ma, ludilo u najgorem obliku!