Kао и сви други послови са Арапима, и приватизација Јат ервејза представљена је као невиђено паметна одлука.
Причало се да ће Етихад својим угледом српској авио-компанији, када уђе у његов састав, бити отворена нова тржишта, да ће кроз систем великих бројева моћи јефтиније да дође до авиона неопходних за обнављање флоте, да ће ширити углед и туристички потенцијал земље, између осталог и кроз представљање бисера националне кухиње кроз авионски кетеринг.
И још много тога.
Ниједна од оптимистичних најава није се остварила.
У старту два партнера нису била једнака – држава Србија дала је 90 милиона долара за 51 одсто удела а Етихад 40 милиона кредита који је касније конвертовао у 49 процената власништва уз неприкосновено право да именује менаџмент који ће одлучивати о свему док ће га, у крајњој линији, плаћати Република Србија.
Kасније се новац из државне касе по разним основама уливен у заједничку фирму Ер Србија, мултипликовао, говори се о 700 до 800 милиона, али без увида у документацију нико се не усуђује да макар и претпостави приближан износ.
Уместо нових тржишта која су обећавана, број линија се смањио, чак и оне некада најпрофитабилније нису задржане а реч домаћих стручњака који су се градили у претходних пет-шест деценија ЈАТ-а надгласали су шеици и домаћи политичари.
Они су одређивали нове линије а када се испоставило да за њих нема довољно путника, као на летовима широко рекламираним за Америку или Kину, нико није био одговоран.
И ширење флоте остао је само сан. Уместо нових авиона који су обећани, Етихад је својеврсном шемом прања новца дао Ер Србији у подзакуп два стара „ербаса“ по троструко већој цени него што је сам платио за најам тих летелица.
Испоставило се да је само на тој трансакцији Етихад, на рачун Ер Србије, зарадио 12 милиона долара.
На крају, страдало је и послужење у авиону. Уместо славодобно најављених домаћих специјалитета, свело се на кексић умотан у целофан. Да су бар ванилице…
Да сумирамо. Етихад се повлачи из Ер Србије. Своје учешће летос је са 49 смањио на 18 одсто, за шта је држава, преузимајући 31 проценат акција, платила 100 милиона долара.
Оставио је на челу српског превозника свог директора и део менаџмента. За погрешне одлуке неће бити криваца. Неће се знати ни колико је пара пореских обвезника убачено у заједничку компанију од 2013. до данас.
Тајност те информације штити међудржавни споразум, који је све послове са Арапима означио као државну тајну.
Мирјана Н. Стевановић, Данас.рс
