Од Европске уније на север Космета није дошао ниједан евро

Од обећане помоћи ЕУ од 38,5 милиона евра, српске општине још нису добиле ни цента. Да ли ће нешто од тога стићи у новембру, што је нови датум који се помиње после примене „брзих мера”, изгледа да зависи од тога да ли ће се пристати на политичка условљавања из Брисела. И САД су најавиле да би у наредних пет година издвојиле 20 милиона долара помоћи за четири северне општине, али Срби на северу се нимало не уздају у та обећања и подсећају на најсвежији пример када je УСАИД  на тендеру одбацио понуде српских предузећа, а посао су добиле албанске фирме.

Европски комесар за проширење Штефан Филе почетком маја је најавио да ће ЕУ издвојити 38,5 милиона евра за помоћ српским општинама, с посебним нагласком на четири северне српске општине. Пре тога је 31. октобра прошле године Европска комисија одобрила 15 милиона евра помоћи за поменуте кориснике, и то само два дана уочи одржавања локалних избора на Косову које је расипала приштинска администрација, а против којих су били становници са севера и тадашњи председници општина.

У Канцеларији ЕУ за Косово „Политици” је речено да је 38,5 милиона евра, које је најавио комесар за проширење Штефан Филе 6. маја приликом састанка са председницима четири северне општине, укупна сума коју Европска комисија намерава да издвоји из ИПА фонда како би помогла примену Бриселског споразума и утицала на побољшање услова живота у свим срединама са већинским српским становништвом. Првоспоменутих 15 милиона укључени су у ову укупну суму.

Међутим, на задовољство оних који сматрају да их ЕУ занемарује, ни од тих иницијалних 15 милиона, ничега није било.

„Од септембра прошле године до данас ни један једини евро није ушао у општину Лепосавић. Само нас условљавају: прво положите заклетву, па изаберите председника скупштине, па два-три месеца прође док се статут не усагласи са Приштином, па буџет треба да донесете, па сада поново избори”, каже Драган Јаблановић, кога је Влада Србије почетком септембра прошле године именовала за председника привременог већа општине Лепосавић пошто су распуштене четири локалне самоуправе на северу које су се противиле изласку на приштинске изборе.

„Последња три месеца се расправљало са представницима ЕУ о бесповратној помоћи за рурални и привредни развој севера Космета: три за пољопривреду и два за малу привреду. Прво је било речено да ће та средства стићи у марту, па у априлу, ево га мај, а ничега нема. Сада кажу да ће у грант схему за рурални и привредни развој бити додато 3,5 милиона евра за економски развој. Сада додају, а ни од оних претходних пет милиона нема ништа. И тако раде стално”, негодује Јаблановић.

После преписке са специјалним представником ЕУ у Приштини Семуелом Жбогаром, градоначелник Лепосавића, који је и члан управљачког тима за спровођење Бриселског споразума, каже да су добили наговештај да би нешто од тог новца могло да стигне најраније у новембру.

После жалбе да ништа од тог новца није уложено коју су на састанку са Филеом почетком маја изразили председници четири северне општине и Филеове констатације упућене Жбогару да изгледа немају „људске капацитете”, председници општина су 22. маја од представника ЕУ у Приштини добили писмо са планом мера. 

У оквиру „брзих мера”, које је Филе најавио, из Жбогарове канцеларије је председницима општина стигао допис у коме се позивају да предложе пројекте посвећене регионалном и економском развоју.

У допису је наведено да би конкурси за приватна лица могли да буду расписани у октобру или новембру 2014. године, а фонду од пет милиона биће придодато још 3,5 евра. Рок за подношење пријава је 2. јул, а најављен је и нови састанак који би требало да се одржи у јуну.

Друга мера се односи на по 500.000 евра за инфраструктурне пројекте свакој општини на северу, који се могу користити за финансирање појединачних пројеката у вредности од 150.000 до 300.000 евра. Пројекти би требало да буду достављени до 30. маја. Трећа мера се односи на известан број општинских службеника којима ће бити омогућено да похађају универзитете у ЕУ од почетка академске 2014/2015. године.

———————————————————————– 

Помоћ на амерички начин

Две недеље уочи ванредних избора за косовски парламент, америчка амбасадорка у Приштини Трејси Ен Џејкобсон најавила је да ће у наредних пет година САД уложити скоро 20 милиона долара у општине на северу. Важност везе овог новца са предстојећим изборима нагласила је сама амбасадорка рекавши да су ово „историјски избори”, јер се први пут одржавају на територији целог Косова, и да је америчка администрација задовољна што после прошлогодишњих општинских избора на пројектима сада могу да сарађују са општинским властима, уместо са представницима цивилног сектора.

Према речима Џејкобсове, један од пројеката „Унапредимо Косово заједно“ делом се односи на север, а делом на југ и предвиђен је за подршку предузетништву. „Иницијатива за демократски ефикасне општине” обезбеђује техничку подршку свим новим општинама, а предвиђењно је и слање 100 студената са Косова на местер студије у САД. Ту је и неколико пројеката које су САД радиле са представницима заједница на северу, у којима су их питали шта желе да се ради заједно. Своје искуство о том пројекту за „Политику” је препричао члан управљачког тима за примену Бриселског споразума Драган Јаблановић.

„Пре два месеца су нам представници УСАИД (Америчка агенција за међународни развој) рекли да одмах имамо на располагању 100.000 долара, који треба да се искористе у року од 45 дана. Ево, прошло је 60 дана, они затежу и још није ништа искоришћено. Хтели смо да обавимо неке поправке на згради општине. Рекли су нам: то је 70.000 долара. После су одустали од тог пројекта и рекли да новац могу да дају само за салу у којој се одржавају седнице. Онда су хтели да нам наметну да се две трећине тог новца да за технику: микрофоне и камере које ће да снимају седнице и видео-линком се директно преносе у Приштини. Ја сам рекао да то не долази у обзир”, прича Јаблановић.

„Сада тај пројекат од 57.000 долара за салу сецкају и расписују три тендера: један за технику, други за столице и клупе, а трећи за зидове. Кажу, тако је по америчким законима. Договоримо се да те послове добије фирма са севера Косова, да би се запослили радници. На првом тендеру су одбацили све понуде са севера, а извођење пројекта су добили Албанци из Приштине. Ето, тако то иде”, закључује Јаблановић.

———————————————————————– 

Новац из Фонда за развој севера још се не расподељује

Не функционише ни Фонд за развој севера Косова, у који се од децембра 2012, када је постигнут договор премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија о интегрисаном управљању административном линијом/границом, према Јаблановићевим речима слило 1.200.000 евра. Иако увек могу да виде колико је новца прикупљено од царина, дажбина и ПДВ-а, Срби на северу не могу још да добију ни евро из тог фонда, јер одбор за коришћење тог новца још није почео да ради. Одбор чине три члана: Албанац, међународни представник и Србин, и они консензусом треба да се усагласе око поднетих пројеката. Ако један члан није за, новац се не може користити за тај пројекат. Српски представници су већ неколико пута ургирали да одбор почне да ради, али после скоро годину и по дана српски представник још није званично добио ни решење. Из канцеларије ЕУ „Политици” је потврђено да исплата новца још није почела.