Београд – Субвенције страним инвеститорима већ дуго, од самог увођења, представљају предмет оспоравања домаћих економиста и то судећи према подацима о плаћеном порезу не без разлога.
Економиста Драгован Милићевић је на основу извештаја о новчаним токовима највећих српских компанија дошао до занимљивих података по којима највећи државни пројекти, Фијат и Ер Србија плаћају најмање новца у буџет упркос огромним инвестицијама од стране државе.
Тако је према билансима из 2015. године, с обзиром на то да још нису објављени финансијски извештаји за 2016, Фијат који је четврта компанија у Србији по висини пословних прихода уплатио 173,7 милиона динара јавних прихода у које спадају порез на додату вредност, акцизе, царине и остале дажбине, од тога нула динара пореза на добит. То је свега 0,12 одсто пословних прихода компаније.
Други велики државни пројекат, Ер Србија је у 2015. години уплатила је 90 милиона динара, од чега 12,8 милиона пореза на добит, што је 0,27 одсто пословних прихода компаније. Ове две компаније учествовале су у пореским приходима државе 2015. године са 0,01 одсто у случају Ер Србије и 0,02 одсто у случају Фијата.
Један од главних аргумената власти приликом увођења субвенција страним инвеститорима био је да ће се та средства брзо вратити држави кроз порезе и доприносе. Случајеви ове две компаније говоре супротно.
„Тамо где је држава уложила највише новца долази најмањи допринос за буџет. Испада да су они нето корисници буџета. Осим тога, ни данас се не зна колико је дато Фијату, а видимо колико мало враћа. Још кад узмемо у обзир да му држава плаћа доприносе за запослене ситуација је још гора“, истиче Милићевић.
За Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду је проблем што држава уопште крије уговоре од грађана пошто су управо они ти који пуне буџет, док га влада само расподељује.
„Покушавао сам да дођем до података о субвенцијама државе Фијату и ништа званично нисам успео да добијем. Али очигледно је да тај посао са Фијатом нема нарочитог ефекта за државу осим што повећава статистичке показатеље о индустријској производњи и извозу. Колико знам држава је ставила на располагање више од 300.000 квадратних метара објеката. Такође компанија је ослобођена пореза и доприноса. С друге стране имају високу додату вредност али из иностранства пошто се углавном увозе делови.
Премијер је говорио о увозном ПДВ-у, али Фијат већину извози а на то се враћа ПДВ. Корист од тога имају запослени који примају плате, затим локална заједница, али и држава кроз дивиденде“, објашњава Савић. Међутим, да се милијарду евра уложило домаћу компанију из прехрамбене индустрије, сматра Савић, ефекти би били далеко већи. Тамо је 80 одсто инпута домаће, па би корист имао цео ланац компанија, као и државни буџет. И све то без субвенција.
„До сада нисам видео неку анализу ефеката субвенција од стране државе“, истиче он.
Ово потврђује и чињеница да су домаће компаније, посебно из агробизниса и прехрамбеног сектора много већи део пословних прихода издвојиле за дажбине држави.
Рецимо Свислајон је у 2015. години платио 2,1 милијарду динара што је 13,05 одсто пословних прихода по основу пореза и дажбина. Делта је уплатила по основу пореза и дажбина 5,3 милијарде динара што је 10,92 одсто пословних прихода компаније, а Матијевић са 1,4 милијарде динара је уплатио 7,4 одсто пословних прихода на рачуне државе.
државне компаније као што су Телеком и ЕПС такође представљају значајне контрибуторе државној каси. Тако је Телеком у 2015. уплатио 10,7 милијарди динара, односно 8,9 одсто својих пословних прихода, док је Електропривреда (заједно са зависним предузећима) уплатила скоро 39 милијарди динара, што је износило 17,3 одсто пословних прихода.
Милијарде од акциза
Посебну улогу у пуњењу државног буџета имају компаније које се баве производњом и продајом акцизних производа. Тако је компанија која је убедљиво највише уплатила на рачун државе у 2015. била Нафтна индустрија Србије са 165 милијарди динара, захваљујући високим износима акциза на гориво, као и ПДВ-а. То је чинило чак 82,4 одсто пословних прихода ове компаније. Међу великим платишама су и дуванске компаније.
Тако је Филип Морис уплатио 41,4 милијарде динара или 139 одсто пословних прихода, затим је БАТ уплатио 16 милијарди динара што је пет пута више од пословних прихода компаније, док је ЈТИ са 24,1 милијарде динара уплатио 236 одсто пословних прихода на рачун државе. Иначе, само је Филип Морис уплатио нешто на име пореза на добит пошто су ЈТИ и БАТ имале губитке и у 2015. и у 2014. години. Велики део пословних прихода уплаћују и пиваре, од 30 одсто пословних прихода Карлсберга до 54 одсто прихода Хајнекена.
М. Обрадовић, Данас
