Министри финансија еврозоне поручили су грчком министру финансија Еуклиду Цакалотосу да Атина мора да понуди дубље реформе како би их убедила да отворе преговоре о трећем пакету помоћи, сазнаје Ројтерс од два извора, током паузе после трочасовног рада Еврогрупе.

Два извора су рекла британској агенцији да постоји консензус између осталих 18 министара за столом да левичарска влада у Атини мора да предузме додатне кораке да их убеди да ће поштовати све нове дугове.

То се уклапа са коментарима који долазе из Немачке да Атина не може једноставно да предложи мере„које су остале неиспуњене“ из другог пакета спаса, да би се квалификовала за трећи пакет помоћи.

Министри финансија земаља које чине еврозону окупили су се данас на ванредном састанку у Бриселу, где треба да донесу коначну одлуку о томе да ли ће Грчка задржати заједничку европску валуту или бити приморана да штампа сопствени новац.

„Шансе да се договоримо (да Грчка остане у еврозони) су 60 према 40 одсто“, рекао је новинарима аустријски министар финансија Ханс Јерг Шелинг улазећи у зграду Европског савета.

Састанак је заказан након што је велика већина грчких гласача одбила на референдуму прошле недеље да прихвати план штедње који су јој повериоци наметнули као услов за нови програм финансијске помоћи из Европске централне банке и Међународног монетарног фонда.

Суочен са могућношћу да ЕЦБ и ММФ ускрате гаранције грчким банкама и тако де факто избаце Грчку из еврозоне, премијер је прекјуче у последњи час предложио нови план штедње, који је у неким аспектима чак оштрији од оног одбијеног на референдуму, а који је рано јутрос подржао грчки парламент.

Сада је на министрима да одлуче да ли ће тај план прихватити, или ће се применити план „грегзита“, који укључује одстрањивање Грчке из еврозоне, мада не и излазак ЕУ.

Грчка би онда морала да уведе паралелну валуту, што би према већини аналитичара макар на кратак рок довело до још веће нестабилности и хаоса у ионако уздрманом грчком привредном систему.

Из Немачке, али и неколико других чланица Еврогрупе, већ се чују примедбе на рачун Ципрасовог плана, уз тврдње да је грчки премијер изгубио кредибилитет међу колегама и да му се не може веровати да ће спровести предложене мере.

На првој линији поборника „грегзита“ је немачки министар финансија Волфганг Шојбле, ојачан демохришћанима, коалиционим партнерима немачке канцелаке Ангеле Меркел.

Са друге стране, социјалдемократи, који су такође у канцеларкиној влади, снажно се залажу за останак Грчке у еврозони, док сама Меркелова није изнела свој став о судбини Грчке.

Ципрасов план је подржао и француски министар Пјер Сапен, који је изјавио да је то „храбар потез и добра основа за будуће разговоре“, а сличну изјаву данас је дала и шефица ММФ-а Кристин Лагард.

Уколико министри данас прихвате Ципрасов план као основу за даље преговоре о новом пакету финансијске помоћи, Грчка може да рачуна на останак у еврозони, али и наставак мера штедње, чији терет већ тешко подносе широки слојеви грчког друштва.

Ако превлада Шојблеов став, сутра ће се у Бриселу одржати ванредни самит шефова држава и влада, који ће донети одлуку о покретању процедуре за „грегзит“, коју су већ разрадили стручњаци Европске комисије.

Холандски државни секретар у Министарству финансија Ерик Вајбс изјавио је да је грчки план реформи који је достављен кредиторима слабији од онога какав треба да буде да би почели преговори са Атином, преноси британски лист „Гардијан“.

Спутник

фото: AP Photo/ Thanassis Stavrakis