Чак и ако нисте проводили много времена са својом бабом по мајци, веза између вас никада неће нестати. Од ње наслеђујемо ДНК, као и темперамент, њене укусе и емоције.
Алехандро Ходоровски, чилеански писац, написао је књигу под називом „Metagenalogy: Self-Discovery Through Psyhomagic and the Family Tree“ (Метагеналогија: Самооткривање кроз психомагику и породично стабло), где је објаснио генетски утицај баба по мајци на унуке, јер гени могу да прескоче генерацију и да пређу директно од бабе или деде на унуке.
Зато увек постоји могућност да нека деца изгледају више као њихове тетке, стричеви, деде и бабе – него као родитељи.
Деца можда изгледају баш као баба, али чак и као то није случај, на њима ће увек бити бабин траг: рупице на образима, осмех, боја очију, покрети, начин ходања.
Такође, понекад се од ње наслеђује и структуру костију, мишића, али и генетске болести.
У просеку делимо 25 одсто ДНК с нашим дедама и бабама. Научници са Универзитета Кембриџ објавили су истраживање о повезаности бабе с мајчине стране и унучади.
Према овом истраживању, та теза се догађа због X-хромозома: бабе од мајке пребацују 25 одсто својих X-хромозома свим својим унуцима, што им омогућава да наследе њене гене.
Бабе по оцу преносе своје X-хромозоме само на своје женске унуке, али не и на мушке. Док баба по оцу има 50 одсто X-везаности са унукама, оне су 0 посто X-повезане с унуцима, пише портал „Мис7“.
То не значи да унуци нису блиски са дедама и бабама по оцу. Најважније је запамтити да одржавање честих контаката и опште присутности деда и баба у животу детета.
То ће побољшати битне везе које су потребне за изградњу снажне пријатељске породице, без обзира на гене или пол.
Према Ходоровском, деца такође наслеђују емоционална искуства својих баба по мајци. Емоције које је баба осећала док је била трудна са својом кћерком могу се пренети на њене унуке, будући да се та информација може забележити у ДНК и остати тамо чак и ако прескаче генерацију.
Спутник
