ОД МАРТА МАСОВНИ ПРОТЕСТИ! Генерални штрајк, грађанска непослушност, бојкот институција…

Иако власт на све начине покушава да минимализује протесте против диктатуре, то им све теже иде.
Најпре су више десетина хиљада људи кроз случај “Барбара” покушали да представе као да никога није било, а затим и бесмисленим пребројавањем у зимским јакнама по квадратном метру, заправо, показали страх од гласа народа.

Након тога су престали да пребројавају учеснике протеста које су називали страним плаћеницима, а организаторе таргетирали на најбруталнији начин и митинг добродошлице руском председнику намеравали да представе као подршку Александру Вучићу, што је на крају осујетио сам Владимир Путин, одбијањем да учествује на митингу.

У међувремену опозиција се консолидовала и Савез за Србију је практично преузео вођење опозиционо настројених бирача. На линији са њима у борби против диктатуре су и присталице Покрета слободних грађана, Социјалдемократске странке, Не давимо Београд и бројне групе грађана, синдикати, студенти, пензионери,…

“Протест је показао заједништво против кога председник Србије Александар Вучић нема одговор и опозиција сада треба да покаже одговорност и да то заједништво политички артикулише.”, кажу у Савезу за Србију.

Оно што жели да зна већина грађана који шетају улицама све већег броја градова у Србији је шта ће се десити са протестима. Према сазнањима портала Независни.рс, последњих дана из опозиционих кругова се чује план да се протест у наредних неколико недеља пренесе у све сфере друштва и да се од марта претвори у општу грађанску непослушност. То пре свега подразумева генерални штрајк, блокаде путева и бојкот свих државних институција.

То би, сигурни су, као и у многим случајевима свргавања диктатуре широм света, довело или до оставке диктатора, или до револуције.

А ево шта каже политичка теорија о грађанској непослушности:

Грађанска непослушност је идеја да сваки грађанин има право да реагује у односу на државну власт када му се учини да је она неправедна. Овај концепт подразумева да је грађанин слободан и свестан, и да је кључан за заједницу која је створена такозваним. „друштвеним уговором”. Kао и у свакој теорији, и у политичкој такође постоје одређена неслагања око дефинисања овог појма, али наведимо одлике које су кључне:

Грађанска непослушност је увек акт непослушности у односу на закон. Закон је легално донет, али ако се коси са основним приниципама правде грађани имају право да реагују. То наравно значи да је њихов акт непослушности нелегалан, али не значи да није оправдан.

Акт грађанске непослушности увек мора бити ненасилан. Само као такав се може подвести под појам грађански. Он је вид притиска на доносиоце политичких одлука. Оног момента када се насиље укључи у целу ствар, то онда постаје насилни отпор и једноставно није у духу грађанског протеста.

Грађанска непослушност мора бити испољена јавно. Ваше приватно противљење усмерено ка власти или неком закону који је прошао легислативу једноставно није непослушност док то своје мишљење не изрекнете јавно. Kада то урадите ви помажете едукацију грађана за јавну сферу и оснажујете политичку културу у својој заједници.

Независни.рс