Чак 143.827 незапослених пристало би на зараду испод 17.000 динара
То што је Влада Србије одлучила да не дира минималну цену рада све до децембра, сасвим сигурно није погодило 143.827 потенцијалних радника који би пристали на било који посао и то за мање од 17.000 динара месечно. У последњој анкети о радној снази, управо оволико грађана не би одбило никакав посао чак и кад им газде не би давале законом загарантовани минимум.
– А 28,3 одсто оних који су дали овакав одговор живи у јужној и источној Србији, док би у Београду на овакву зараду пристало њих 10,2 одсто – потврђује Владан Божанић, начелник одељења за анкетна истраживања у Републичком заводу за статистику. – А ако посматрамо њихову образовну структуру, онда је јасно да би на овако ниске зараде пристали они који немају никакав занат у рукама. За мање од 17.000 динара месечно радило би 38,4 одсто грађана који немају ни четири разреда школе и још 40 одсто оних који немају завршену основну школу.
Ипак, слободно време би за симболичне износе радо заменило и 3.174 факултетски образованих и још 39.831 грађанин са завршеном вишом школом.
У синдикатима кажу да их овакви резултати не изненађују јер кад Србија има рекордну стопу незапослености, мало ко може да бира будућност:
– Скоро сваки трећи одрасли становник не ради, а још најмање 700.000 живи испод границе сиромаштва. Сви они вапе за послом – сматра Зоран Михајловић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије. – Жељу да зарађују какву-такву плату имају и млади који се нису нигде запослили, али и читав корпус стријих који су изгубили посао.
Михајловић додаје да се ни минимална цена рада, упркос томе што је законом загарантована, у пракси не примењује:
– Опште је место да хиљаде радника по бутицима, парфимеријама, продавницама раде за мање од 20.010 динара и самим тим не чуди што би многи незапослени желели да дођу на њихово место.
ДИПЛОМА ЗА УКРАС Код нас нема примењеног знања – запажа Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа.
– Можда је до пре две године било важно шта имате од школе, али данас се то обесмишљава. Лакше је узети диплому него добити посао у тој струци. Испоставља се да је диплома све мање важна и онима који је имају и онима који би требало да је траже.
У анкети о радној снази су се, међутим, и 183.562 грађанина изјаснила да не би пристала да раде за мање од 30.000 динара упркос томе што немају никакав посао. У послодавачким организацијама оцењују да већина њих, ипак, не говори истину.
– Они највероватније дају такве одговоре јер су љути на државу, а не зато што то заиста мисле – каже Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа. – Вероватно би већина радила и за мање, тек да покрију трошкове јер је пракса, нажалост, показала да много радника у Србији живи на такав начин пошто се привреда претворила у социјални казан.
Да овакав однос према послу није српски изум сматра и Јован Протић из Међународне организације рада. По његовим речима, и у осталим европским земљама се непрестано поставља питање који је то износа испод којег би се рад третирао као недостојанствен.
– Верујем да је много оних који не би радили за малу плату и да би радије седели код кућеи него да зарађују минималац. На југу је то посебно изражено, па има примера да је од 30 новозапослених, чак 20 њих одмах дало отказ јер нису били задовољни својим зарадама.
Новости
