Привредни раст Србије у наредној години кретаће се између 1,5 и 1,8 посто, и тешко да ће достићи званично прогнозирана два посто, оценили су стручњаци Института економских наука и Београдске банкарске академије (ББА).

Декан ББА-е Хасан Ханић истакао је, на представљању публикације „Макроекономске анализе и прогнозе” (МАП), да ће у овој години бруто домаћи производ опасти два одсто, што је најслабији резултат после 2009. године.

По његовим речима, посматрајући период кризе од 2008. године у целини, ова година била је за Србију најлошија по свим кључним макроекономским показатељима. Ханић је навео да је стопа незапослености од почетка кризе готово удвостручена: са 14 одсто у 2008. години на око 26 одсто у овој, а по проценама МАП-а, број запослених неће се повећати ни током наредне године с обзиром на прогнозе да ће Србија и током 2013. имати врло низак привредни раст.

У овој години Србија ће забележити и највишу стопу инфлација, која ће, како наводи уредништво МАП-а, сигурно бити двоцифрена, али вероватно не и већа од 12 посто, а на њено кретање утицали су повећани трошковни притисци на цене хране, раст увозних цена и слабљење динара у претходном периоду.

Ханић је напоменуо да се процењује да ће јавни дуг на крају ове године бити 60 одсто БДП-а, док ће спољни дуг бити на нивоу од око 80 одсто БДП-а. По његовом мишљењу, за српску економију кључно је да се олакша враћање дугова привреде, да се подстиче и повећава извоз и да се у том циљу одређеним мерама динар ослаби и приближи реалној вредности, која би била атрактивна за извознике. Подсетивши на то да се у годинама пре кризе економски раст Србије у великој мери заснивао на услугама, Ханић је нагласио да је неопходно повећати производњу размењивих добара.

Осврћући се на буџет за 2013. годину, продекан ББА-е Малиша Ђукић оценио је да су главни ризици за остварење планираног дефицита одступање од предвиђене индексације плата у јавном сектору и пензија, рецесија у еврозони, стопа раста БДП-а мања од предвиђене.