РОД кукуруза ове године је, слажу се стручњаци, са готово 8,5 милиона тона, рекордан. Солидно су понели пшеница, са 2,3 милиона тона, а и сунцокрет, соја и шећерна репа. Добром роду, међутим, ратари се не радују. Сматрају, чак, да боље прођу када година „изда“…

Цене њихових производа су, објашњавају, у родним годинама сувише ниске, тако да се ове године пшеница, иако јој сада цена расте, у жетви продавала за највише 18 динара. Кукуруз се, кад се одбије сушење, неопходно ове године због више влаге, продаје по 12 динара за килограм, а цена сунцокрета и соје на сличном је нивоу као и лани. У међувремену су, како кажу, поскупели гориво, ђубриво, а и семе, па, практично, са сваком културом раде са губитком.

Очекивало би се да су се паду цена ратарских производа обрадовали сточари. Ни они, међутим, немају разлога за задовољство, јер ни њихове откупне цене не покривају трошкове производње… Задовољни, самим тим, слажу се ратари и сточари, могу да буду само – посредници и откупљивачи.

– Наш народ каже „Ни у суши глади, ни у киши рода“ и то се и овог пута показало као истинито – прича Жарко Кобиларов, ратар из Змајева. – Приноси јесу солидни, али, цене су нас „убиле“. Рачунао сам да је за гајење хектара већине ратарских култура, пшенице, кукуруза, или сунцокрета, ако се плаћа и аренда, потребно уложити најмање 100.000 динара. Када вам кукуруз плаћају 12 динара, или пшеницу 18 динара, јасно је колике би ми приносе требало да имамо да бисмо остварили икакву зараду.

ЗАКАСНЕЛА СЕТВА

РОД пољопривредних прозвода, како оцењује Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине, довољан је за потребе Србије а и за извоз, али, ратари тешко могу да буду задовољни. – Најдрастичнију ситуацију имали смо са пшеницом – истиче Бугарин. – Цена је дуго била ниска, тако да се ратари нису одлучивали за нову сетву ове најважније житарице. Сада је цена порасла, и почели су да сеју, али, оптимални рокови су увелико прошли, тако да ће нам род, самим тим, у старту бити смањен.

Кобиларов, такође, наводи да је цена пшенице последњих дана порасла и да би то могло да донесе добит ратарима. Али, ратари, једноставно, пшеницу нису могли да задрже…

– Мислим да сам ја један од ретких који пшеницу није продао – истиче Кобиларов. – Већина је жито продала, тако да се сада заради радују само посредници. А како и не би продали жито и дошли до првих пара, кад су се задужили са девизном клаузулом, и са каматом и до 10 одсто…

Мирослав Катић, сточар из Врбаса, који са братом близанцем Синишом води фарму са 40 музних крава расе холштајн и још 50 грла која тек треба да уђу у мужу, такође не крије незадовољство.

– Како да будем задовољан кад је цена млека пала за неких пет до шест одсто, а за исти тај проценат је порасла цена сточне хране – објашњава Катић. – Тренутно, за литар млека, а шталски просек ми је 20 литара по грлу, добијам од 36 до 37 динара, док ме производња кошта око 40 динара. Рачуница је једноставна. Килограм сточне хране кошта 45 динара, а крави је потребно 10 килограма, ту је и силажа, која кошта динар до динар и по по килограму, а потребно је 30 кила по крави. Ту су ветеринарске услуге и цео низ других, мањих трошкова. Срећом, па тај губитак могу да „испеглам“ пошто сам производим храну, али веома је незгодоно што, иако капацитета имам, број грла на фарми не могу да повећавам…

ШЕЋЕРНА РЕПА

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ су се, како указује Ђорђе Бугарин, секретар Удружења пољопривреде Привредне коморе Војводине, ранијих година могли ослонити на шећерну репу, као на производ који гарантованом и солидном ценом, може да „спасе“ годину.

– Пад цене шећера, међутим, ове године, условио је да шећеранама буде висока уговорена цена репе – каже Бугарин. – Самим тим, посегнули су за „мехнизмима“ обарања цене кроз повећање количине нечистоћа и смањивање дигестије, односно, садржаја шећера. То, наравно, могу да раде, док год немамо независну лабораторију, која ће утврђивати ове вредности…

Н. Суботић, Новости