Кинески јуан од 1. октобра улази у ексклузивни клуб валута Међународног монетарног фонда.
Немачки стручњаци констатују да то одражава пад утицаја евра у међународном платном промету и значаја ЕУ у трговинској размени.
Кина је успела тек у другом покушају: крајем 2015. Међународни монетарни фонд (ММФ) је прихватио захтев Пекинга да и њен јуан, односно ренминби, буде уврштен међу валуте које служе као обрачунске јединице у тој међународној финансијској институцији. Реч је такозваном СДР – Специал Драwинг Ригхтс или специјалном праву вучења.
ММФ је 1969. године увео СДР као резервну обрачунску јединицу мада је њено значење постало доминантно тек 1972. кад је злато изгубило престиж. Међу тим валутама су на почетку били амерички долар, немачка марка, француски франак, британска фунта и јапански јен, а удео појединих валута одсликавао је и економску важност тих земаља. У првим данима, у вредност СДР-а је “било” 42% америчког долара, 19% марке и по 13% франка, јапанског јена и фунте. Односи су се мењали и до ове промене је долар чинио 41,9%, евро 37,4%, јапански јен 9,4% и фунта 11,3%.
Са кинеским јуаном, којем је додељено 10,92% вредности, пре свега је изгубио евро: долар је остао доминантан са 41,73%, али евро је пао на 30,93%. Јен сада има учешће од 8,33%, а фунта од 8,09%. Немачки економски стручњаци констатују да то одражава пад утицаја евра и у међународном платном промету, а и значаја ЕУ у трговинској размени. Али, Вепел мисли да то чак може помоћи евру: “Евро, као друга по важности валута у међународној размени, је у веома критичном стању. Сад имамо трећу снажну валуту која је смањила притисак на евро.”
Контроверзна конвертибилност
Разлог због којег ММФ испрва није желео кинеску валуту је што су САД и остале земље инсистирале да Кина престане да вештачки одржава низак курс јена – који погодује кинеском извозу. То је заправо и даље тако: “Остале четири валуте, дакле долар, евро јен и фунта међусобно мењају вредност, све с обзиром на тржиште. Тамо нема никаквих државних интервенција курса”, објашњава Ролф Лангхамер из Института за светску економију у Килу. Кина је можда мало “попустила узде”, али још увек пази да курс остане у строго одређеним оквирима и надзире промет капитала из те земље.
Али, ту је други чинилац: економска важност земље. Управо тај аргумент је, упркос ограниченој конвертибилности, на крају ипак довео јуан у СДР: “То одсликава све већи значај Кине. То је и нека врста охрабрења Кини да и даље ради на томе да своју валуту ослободи државног надзора”, објашњава Хенинг Вепел из хамбуршког економског института.
Кина се (ипак) отвара свету
Мада је Пекинг традиционално одбијао све оптужбе о државним интервенцијама како би одржао кинеску робу повољном на светском тржишту, заправо је и Кинезима јасно да својим привредом не могу управљати само штампањем јуана и гомилањем девизних залиха. Први кораци отварања су одавно учињени: јуан је већ главна валута размене са Кином у простору Азије, брзо расту и кинеска улагања, баш као и промет обвезница у кинеским јуанима.
Улазак јуана у СДР ће повећати потражњу за том валутом. Централне банке ће му сада дати важно место у својим девизним резервама, али нису обавезне да то одсликавају однос који је успостављен у СДР. Дакле не морају да имају 10 одсто резерви у јуану.
Кад ће кинеска валута заиста постати самостална – и изложена свим олујама светског тржишта? Вепел је сигуран да Кини више није у интересу да извози баш по сваку цену: “Кина ради на томе да промени структуру свог раста, да се окрене потрошњи свог становништва. Утолико ће и повећање вредности јуана (и пуна конвертибилност) помоћи том новом економском моделу”. Али кад ће то бити? Немачки економисти мисле да ће то бити за десетак, петнаест година.
Дојче веле
