Најновија обојена револиција у Украјини доживела је у року од неколико протеклих дана потпуни слом и крах. Украјина која је била мета више обојених револуција у задњих неколико месеци невероватно је подсећала на Немачку тридесетих година прошлог века. У Украјини је овога пута дошло до револуције чија су песнице биле наоружане банде нацистичке деснице које неодољиво подсећају на претечу Хитлеровог СС-а, браон-кошуљаше из редова СA (Sturmabteilung) којима је до његове ликвидације руководио Ернст Ром.
Покушаћемо да анализирамо идеолошку матрицу и организациону структуру ударне песнице најновије украјинске обојене револуције оличене у организацијама попут “десног сектора” тако што ћемо се вратити мало у прошлост и кренути од извора зла. Пуч који је изведен у Украјини извели су украјински нео-нацисти а дефинитвно је реч о пучу јер је власт преузета силом оружја и насилно. Власт је преузета од легитимно изабраних представника народа и око тога нема никакве дилеме.
Приче о корупцији Јануковича и владајуће партије не могу никада бити правни основ за насилно рушење власти и оружане нападе на органе јавног реда и мира. Корупцијом се баве тужилаштва и полиција и та борба се веома лако води у оквирима система какав год да је. Но, да се вратимо “извођачима радова” најновије украјинске обојене револуције. Све револуције су досада добијале боју тако да је ова задња офарбана у боје национал социјализма, црвено-црну. То је традиционална боја национал-социјализма и анархизма.
Претеча данашњих нациста у Украјини је организација којом је руководио Степан Бандера а која је била позната као Организација Украјинских Националиста (ОУН-Б). Степан Бандера и његова организација сарађивали су са Немцима током другог светског рата у уништавању Јевреја, Пољака и Руса. Основа идеологије Бандере била је баш као и код Хитлера расна чистоћа. Један од борбених слогана Бандере и његове организације у време другог светског рата био је и “Украјина Украјинцима”, слоган који данас користи политичка партија “Свобода” којом руководи Олег Тјагнибок иначе једног од веома активних учесника задње обојене револуције у Украјини.
Да би се разумела данашња Украјина потребно је знати предисторију Бандерине организације. Организација украјинских националиста формирана је 1929. године да би у року од четири године од њеног формирања Бандера дошао на њено чело. Негде током 1934. године Бандера и остали руководици његове организације били су ухапшени због организовања атентата и убиства пољског министра унутрашњих послова Бронислава Пијерацког. Бандера је ослобођен из затвора 1938. године да би одмах по изласку на слободу ушао у преговоре са немачким окупационим властима добијајући од њих новац и тренинг немачке војне обавештаје службе Абвер за око 800 припадника његове организације који су у то време функционисали као паравојна организација.
До напада и нацистичке инвазије Четвртог рајха на Совјетски Савез 1941. године организација Бандере бројала је око 7.000 припадника организованих у “мобилне групе” које су све своје активности блиско кооридинирале са Немцима. Бандера у то време од Немаца добија 2.5 милиона рајхсмарака како би организаовао субверзивне активности унутар Совјетског Савеза. После проглашења независне украјинске државе 1941. године Немци хапсе Бандеру у шаљу га у Берлин. Све време његовог кућног притвора у Берлину добијао је и даље финансије задржавши све везе са нацистима док су његове “мобилне групе” током читавог рата имале подршку немачког вермахта и авијације.
У 1943. години Бандерина организација врши масовна етничка чишћења и масовну ликвидацију Јевреја и Пољака, ликвидиравши само у току лета те године преко 70.000 људи. Иако у Берлину Бандера и даље руководи ОУН-Б-ом док етничким чићшењем и масовним ликвидацијама на терену руководи Микола Лебед, шеф тајне службе безбедности ОУН-Б-а.
У мају 1942. године на пленарном заседању ОУН-Б-а у Кракову издали су документ под називом “Борба и акција ОУН-Б у рату” у којем се каже да су “Москали, Пољаци и Јевреји непријатељски расположени према организацији и да их је потребно истребити”. Москали су иначе погрдан назив за Русе.
Распадом источног фронта и уништењем нацистичке Немачке многи руководиоци и припадници Бандерине организације завршавају по затвореничким логорима у Немачкој и централној Европи. Бандеру 1948. године регрутује британски МИ6 и то уз помоћ Герхарда фон Мендеа, својевремено једног од главних нациста који је руководио Кавакаским директоратом онога што је у време Хитлера било познато као источно министарство (Ostministerium).
После распада нацистичке Немачке фон Менде почиње да ради за британски МИ6 регрутујући углавном Муслимане за субверзивне активности унутар Совјетског Савеза. Фон Менде је организовао главне центре Муслиманског братства у Минхену и Женеви. Користећи фон Мендеа британски МИ6 регрутује припаднике Бандерине организације које убацује на територији Совјетског Савеза између 1949 и 1950 како би вршили саботаже и ликвидације.
Извештај МИ6 из 1954. године хвали Бандеру као “професионалног агента са терористичком позадином, безобзирних појмова о правилима игре”. У марту 1956. године Бандера почиње да ради за немачку обавештајну службу БНД којом тада руководи Рајнхард Гелен иначе у време другог светског рата главнокомандујући војне обавештајне службе немачког вермахта (Абвер) на источном фронту.
Фон Менде је опет један од главних Бандериних помагача, спонзора и заштитника и то све до 1959. године када совјетски КГБ Бандеру ликвидира у западној Немачкој.
наставиће се
Србија данас
