Од тих 7.500 људи “вишка” умрлих колико је лечено у болницама и колико их је било на респиратору?

Републички завод за статистику изнео је податке који забрињавају и алармирају – смртност је у доба пандемије у Србији вишеструко порасла. Званична статистика показује да смо у прва три месеца ове године изгубили 7.500 више људи него у истом периоду прошле. Председник синдиката лекара и фармацеута Раде Панић, у изјави за Нова.рс, указује на то да неко и даље манипулише подацима о броју преминулих. Он сматра да, шта год да је узрок веће смртности, то говори о лошој организацији здравственог система за време епидемије.

„И даље колеге у многим извештајима пишу да се ради о општој вирусној пнеумонији, а не о ковиду, иако је доказан ковид. Неко и даље манипулише подацима. Милслим да је то посебно изражено код преминулих – јер оно што ће председник сигурно користити у предизборној кампањи је то да је мала смртност од ковида у Србији, што дефинитивно није“, каже Панић.

Он подсећа да је предавао доказе у Служби за борбу против организованог криминала, али на то нико није реаговао.

Панић оцењује да, шта год да је узрок веће смртности, то указује на проблеме здравственог ситема и његове велике слабости.

„Немамо довољно података о структури преминулих – да ли су преминули од ковида, да ли су били заражени, а води се да су преминули од нечег другог. Да бисмо процењивали како ради један здравствени систем, морамо бринути и о ковид и о нековид пацијентима. Било да је вишак смртности због ковид или нековид пацијената, лоше је. То говори о томе да здравствени систем током епидемије није био организован како треба. Од чега год да је повећана смртност, то говори о лошој организацији током ковида“, сматра Панић.

Подаци који брину

Прве сумње у то да подаци о броју преминулих нису потпуни, појавиле су се крајем јуна, када је БИРН, увидом у базу података информационог система Цовид19, утврдио да су у Србији од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који износи 244.

Да је број умрилх од короне већи од од оног којим се званично баратало, напоменуо је крајем септембра члан Kризног штаба Предраг Kон.

„Обрадио сам податке до јуна месеца – три пута је било више смртних случајева од ковида 19 него што је било писмено пријављено“, потврдио је Kон.

Он је убрзо осетио потребу да појасни ову своју изјву и више није био толико изричит.

Kон је напоменуо да је „врло битна прецизност“ и да је он изјавио да је реч о подацима „на основу морталитетне статистике, а то очигледно људима није јасно“.

Дакле, ради се о процени, а ни у ком случају о нечему што је поуздано. Не можемо говорити ништа друго него колико је било смрти у одређеном периоду и упоређивати са укупном смртношћу раније“, рекао је Kон.

„Ту се јавља тај број који је већи што смо у реалном времену имали пријављено. То значи да је врло могуће да је било знатно више смрти. То су два броја – 345 и 118 који је пријављен. Боље да нисам рекао три пута више. Не може на целу Србију да се примени та процена“, изјавио је Kон.

Било како било, званични подаци Републичког завода за ститистику уносе немир. Изгубили смо много људи, који год да је узрок.

Према подацима Републичког завода за статистику у Србији је у првом тромесечју ове године умрло 33.535 људи, а живорођено је 14.334 деце, тако да је број преминулих већи од броја новорођенчади за 19.201.

Званична статистика показује да је број преминулих за 7.518 или 28,9 одсто више у односу на исти период прошле године.

Посматрано по регионима, највеће повећање броја умрлих забележено је на подручју Шумадије и Западне Србије. На том подручју је у првом тромесечју преминуло 12.180 особа или за 36,7 одсто више у односу на 2020. годину. ; На подручју Београда број преминулих је 8.310 што је за 30,2 одсто више, а на подручју Јужне и Источне Србије преминуло је 4.560 лица што је за 25,5 одсто више.

Најмањи раст броја оболелих је на подручју Војводине. Тамо је од јануара до марта преминуло 8.485 особа или за 19.6 одсто више у односу на исти период прошле године. Званична статистика у поменутом периоду у нашој земљи бележи мањи број новорођечади. Рођене су 14.334 бебе, а то је за 188 или 1,3 одсто мање у односу на 2020. годину.

У региону Шумадије и Западне Србије рођене су 4.473 бебе што је за 6,7 одсто мање у односу на прошлу годину, у региону Јужне и Источне Србије рођена је 1.551 беба или за 2,9 одсто мање, а у региону Београда рођено је 4.656 беба, односно два одсто мање.

Једино је на подручју Војводине број новорођенчади остао скоро исти, рођене су 3.654 бебе што је само за један мање у односу на прво тромесечје прошле године.

Аутор: Бојана Миловановић, Нова.рс