БЕРЛИН – Немачка и Холандија имале су огромне користи од евра у протеклих 20 година од његовог увођења, док је за скоро сваку другу чланицу еврозоне та јединствена валута била озбиљна кочница по њихов економски раст, показују резултати једног истраживања.
Чланице које су биле најпосвећеније фискалној доктрини и најкритичније према пакетима помоћи за презадужене периферне чланице, највећи су добитници увођења евра, наводи се у студији коју је спровела немачка истраживачка организација Центар за европску политику, преноси Ројтерс.
Евро, “рођен” 1999. године, подстакао је процват кредитирања и инвестиција, проширивши бенефите од ниских каматних стопа у Немачкој на читаву периферију блока.
Ти дугови су, међутим, постали тешко одрживи након финансијске кризе 2008. године, када су Грчка, Ирска, Шпанија, Португалија и Кипар били приморани да траже финансијску помоћ јер је њихов раст успорио, а финансирање постало оскудно.
Током читавог периода од 1999. године, сваки Немац је у просеку постао богатији за 23.000 евра него што би иначе био, а Холанђанин за 21.000 евра.
Насупрот томе, Италијани и Французи су осиромашили за 74.000 евра, односно за 56.000 евра респективно.
Ирска, једна од најбрже растућих економија у Европи, није била укључена у истраживање због недостатка одговарајућих података, тврде аутори студије.
Већина чланица еврозоне уживала је периоде током којих је валутна унија доносила позитивне резултате, али је тих периода мање од оних када је еврозона гушила раст.
Грчка је, наводи се у студији, била делимичан изузетак.
“У првих неколико година након увођења евра Грчка је имала значајне користи, али је од 2011. године претрпела огромне губитке”, оцењују аутори и додају да је током читавог периода сваки Грк постао богатији за 190 евра него што би иначе био.
Танјуг
