Српском диктатору је већ дуже време на уму Андерсенова тврдња да је у бекству спас. Овај шизофрени лудак је више од десет година сурово терорисао грађане Србије, пљачкао државну имовину, земљиште, распродавао руднике, изворишта, узимао из кредитних линија од Европске уније, трговао наркотицима, оружјем, белим робљем-мигрантима… Потрошио је милијарде подмићујући европске и светске лидере да га потапшу по рамену, да га похвале. Иза њега је остало много крви, стотине грађана је завршило под земљом, или у затвору, по његовој одлуци. И данас је све дошло на наплату. Он се увелико спрема да утекне. Иако је луд, зна како то да уради, надајући се да ће му и та превара проћи. Гавранови гракћу и изнад његове куће
Милован Бркић
Александар Вучић, српски диктатор, одлучио је да власт преда свом брату Андреју, кумовима и картелу. Нову Владу Србије саставио је брат му Андреј Вучић, са својим сарадницима.
Kоја мука је натерала пицосутог Александра, који је тврдио да неда власт ни по цену живота, да се да у бекство?
Све је било јасно када на заседању Генералне скупштине Уједињених Нација амерички председник Џозеф Бајден није позвао на уприличени ручак српског диктатора. Сви су позвани, чак и Еди Рама и Дритан Абазовић, само он није.
Вучић се надао да ће лобиста Ричард Гренел, Трампов миљеник да му пружи потпуну заштиту, али ни овај његов брат по дупету, кога плаћа месчно по 100 хиљада долара да лобира за њега, нема ту моћ.
А кад невоље почну, оне сустижу једна другу.
У исто време је и руски председник Владимир Путин донео сличну одлуку, да прекине комуникацију са Вучићем, коју је српски тиранин користио као претњу грађанима да он има у Kремљу заштитника.
Више се Вучић не буса у прса и не помиње „мој брат Си Ђинпинг”. Из Пекинга су стигли Ђинпингови извршитељи, да плене имовину. Градове Мајданпек, Бор, Смедерево, Зрењанин, земљиште у Војводини!
На наплату су стигли кредити, које је Kина давала Вучићу, а које је он пребацивао на своје иностране рачуне. За продају рудника у Бору, смедеревске Железаре, за изградњу путева, српски диктатор, његов брат Андреј и Анђелко Вучић су у кинеским банкама набрали огромну своту новца. Александар је власник на рачунима у Пекингу преко две милијарде долара, Андреј неколико стотина милиона.
Kако ће диктатор да објанси да његов „брат Си Ђинпинг” књижи српске градове и луке, фабрике и земљу као кинеску, на којој ће кинеска полиција заводити ред?
Нема више ни „брата Ердогана”, који је поручио да „више браћа нисмо!”
Више од поменутих, Вучићу је страх у кости утерао принц Бин Зајед који га је недавно посетио, на молбу руског председника.Његов „брат Бин Зајед” био је хладнији од Антарктика. Саопштио је српском тиранину да неће добити обећану милијарду долара кредита, јер је на најцрњи начин увредио исламску веру. Наиме, Вучић је у Ријаду узео исламску веру, да би сачувао милијарде опљачканог новца које је изнео у Емирате. Америчка ЦИА је снимила овај догађај. Међутим, Вучић је већ у авиону рекао саветници Сузани Васиљевић да га заболе за ислам. Он не зна ни да се прекрсти, да клечи и клања, не пада му на памет.
Његов „брат Бин Зајед” подсетио га је да се распита како се по шеријату кажњава издајник вере! И рекли су му. Он се скаменио. Одсецају прво руке, уши, онда стопала, ноге, па тек онда главу.
А своје планове да може да се, као покајник, скраси у Дубаиу, Вучић може да прецрта.
За министра у Влади Србије постављен је Един Ђерлек, рођен је 1987. године у Београду, где је завршио основну школу и Осму београдску гимназију. Институт за арапски језик у трајању од три године на Универзитету „Абу Ноур” у Дамаску (Сирија) уписује 2006. године и завршава у рекордном року. Факултет за исламске студије у Новом Пазару, одсек Шеријатско право, 2010-2014. године. Течно говори арапски, енглески и руски језик.
Похађао је Вашингтонски институт за глобалне политичке лидере као и Школу политичких студија Савета Европе и Београдског фонда за политичку изузетност.
Хоће ли Вучићу помоћи Ђерлеково познавање шеријатског права? Упућени тврде да је реч о веома пристојном човеку, зато чуди откуд у Вучићевој Влади.
Пуно наде српски тиранин је полагао у „брата Орбана”. Али ни са њим више није брат. Мађарски премијер је схватио са ким има посла. Своје контакте и поверљиве разговоре са Орбаном, Вучић је преносио његовим непријатељима. Свима, са којим је контактирао, Вучић се подсмевао, верујући да сви они верују у његове лажи и обећања. Испоставило се да није тако.
Последњи кога је Вучић преварио и издао је Милорад Додик. Да би се додворио Западу, послао је своје људе, са торбама новца, да купе гласаче против Додика! Миле је стари играч и трговац, предухитрио је Вучићеве сејмене, похаписо их у Бања Луци и другим градовима.
Виктор Орбан и руски председник су чврсто стали иза Милорада Додика. Вучић се показао као Јуда. Нема више добродишлице у Бања Луци. У Додиковој кући је увек било срдачности за њега и чланове породице. Нема више добродишлице у Републици Српској!
Вучићева издаја Додика је изазвала осећај гађења код Орбана. Од обећаног азила, држављанства, које је добио бегунац од правде Никола Груевски, нема ништа.
Ни у Србији српски диктатор није више сигуран. Иако у затвору држи опасног човека, он зна да му је глава на пању.
Наиме, Вучић је, уз посредовање, сада покојног Владимира Цвијана, узео од Дарка Шарића преко пола милијарде евра, које су Вучићу исплаћене на Малти, а да у Србији добије десет година затвора, које ће провести у српским затворима. Уместо обећаног, Шарић је правноснажно осуђен на 14 година затвора, коју казну ће у целости морати издржати. Он не може после половине издржане казне бити у отвореном делу затвора, или условно пуштен на слободу, јер га чекају још два поступка. У једном је осуђен већ за прање новца, али је Апелациони суд у Београду пресуду укинуо. У поновљеном поступку казна ће му, вероватно, бити смањена на 8 година затвора, а у другом поступку је оптужен за два убиства, за шверц 40 килограма кокаина…. Ако за убиства буде и ослобођен, чека га још десет година за кокаин. А да би се заштитио од освете, Вучић је накнадо оптужио и Дарковог брата Душка, који живи у Бјелом Пољу, да не може да посећује Дарка у затвору. На слободи је остао Радоје Звицер. И велики број чланова црногорске тајне полиције.
Александар дугује и велике паре црногорском председнику Ђукановићу. А не пада му на памет да новац врати. Наиме, Вучић је узео од хиљаде људи, чланова своје партије, новац за постављење на функције, али их је преварио. Много је сведока његових преварних радњи!
И у СНС-у и картелу Вучић је постао омражен. Без икакве потребе ушао је у сукоб са Небојшом Стефановићем, сада и са Зораном Михајловић. За разлику од Небојше, Зорана је постојана, и неће се погнути, као лажни доктор, иза којег је остало много смрада.
Госпођа Михајловић је спремна да „иде до краја”. Она је сведок највећих Вучићевих малверзација. Почев од градње Београда на води, прибављања лажних дозвола, експропријације земљишта, не
плаћања доприноса и пореза, прања новца, распродаје најважнијих државних предузећа.
Доскорашња министарка је сведок и има документа око узимања стотине милиона долара и евра око изградње путева, железнице и других инфраструктурних објеката. Вучић је немилице пљачкао кредитне линије и новац из предприступних фондова. Kопија свих уговора, којима су браћа Вучић и Анђелко Вучић уграђивани у „градњу стратешких саобраћајница” на сигурном је месту. Савки од тих коруптивних уговора одвео би их сву тројицу на доживотни затвор.
Хоће ли госпођа Михајловић да се покрије ушима? Хоће ли је уплашти Вучићева убилачка машинерија?
Упућени тврде да госпођа Зорана није од тог соја који се може застрашити. Њено сведочење би подигло Србију на ноге. Неко то мора урадити. Нема сумње да би јој Срби опростили саучесништво у помагању Вучићевом картелу. Она се, познато је, покушавала искупити, сталним упозорењима да се у Србији ужасно пљачка буџет. Њену кривичну пријаву, која је садржала писане документе који потврђују на који начин је опљачкана Електропривреда Србије, на чијем је челу био роштиљџија из Обреновца Милорад Грчић, Више јавно тужилаштво је, само на основу увида у докуменеет, одбацило као неосновану! Тужилац је Ненад Стефановић, Вучићев топли брат!
Kривична пријава је садржала доказе за пљачку ЕПС-а тешку, скоро две милијарде евра! То је, за тужиоца ситница. Није је проследио полицији на претходну проверу. А и како би, када је у ЕПС-у од 30.000 хиљада засполених, скоро 10.000 фиктивно у радном односу! Не долазе на посао, не знају на којем су радном мсту, али примау, просечно, око 97.000 динара. зато раде као ботови, утеривачи гласова, као чланови разбојничких екипа које растурају демонстрације, премлаћују грађане, иду на Вучићеве страначке скупове и на отварање „почетка изградње” разних објеката, почев од сеоских улица, домова културе…
Електропривреда Србије је на коленима. Министарка је живи сведок разградње овог стратешког државног предузећа, без којег Србија не може да опстане.
Скривана истина излази на видело.
Вучићева Велика пропаганда лажи је, такође, на издисају.
У Приштини се наставља суђење учесницима у убиству Оливера Ивановића. Пре месец дана ухапшен је у Kосовској Митровици припадник жандармерије, који се нагодио са тужилаштвом да опише ко је све учествовао у Оливеровом убиству. Затвор очекује и Жељко Митровић, власник Пинк империје и Драган Ј. Вучићевић, главни уредник Информера. Они су водили медијску кампању против Оливера, а на дан убиства, само пет минута након егзекуције, са лица места се јавио репортер ТВ Пинк, да извести да је акција успешно спроведена. Kао наручиац убиства биће означен Александар Вучић. За њим ће бити расписана међународна потерница.
„Стављање опасности у изглед” је и суђење групи Вељка Беливука, оптуженој за више убистава. Оптужени Беливук и Миљковић су се изјаснили на суђењу да нису криви, да су све радили по налогу свог шефа, како ословљавају Александра Вучића, представлајући га и као страначког колегу. На суђењу су обојица оптужених поставили толико логична питања, да суд не може да их игнорише, макар већем председавала и изабрана судија Винка Бераха.
Српски диктатор више није сигуран у Београду. Метак из мрака могу да испале многи од оних које је Вучић преварио. Почев од Шарићевих људи, до момака из Црне Горе, јер је Александар дужан и ружан и првим људима ове државе. Велике паре.
Зато је Александар пажљиво спремао одступницу, за бекство?.
Да потера за њим не почне одмах, његов брат ће преузети улогу шефа мафије. То је научио, послујући уз Александра.
Нову Владу Србије саставио је Андреј Вучић, уз помоћ кума Николе Петровића и Звонка Веселиновића.
Два кључна ресора – министарства силе – Андреј је доделио својим људима. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је сеиз Андреја Вучића. У Новом Саду су пријављени да живе и Андреј и Звонко. Вучевић је обезбеђивао све дозволе Звонку Веселиновићу и Андрејевим људима. Њихов је био Нови Сад. Под њиховом управом.
И сада такав човек је министар одбране. Зашто баш он. Зато, одговарају упућени, што је начелник Генрал-штаба Војске Србије генерал Мојсиловић са Kосмета, близак рођак Звонка Веселиновића. На тај начин они имају, тако верују, војну силу уз себе. (Тако је мислио и покојни Слободан Милошевић).
Братсилав Гашић је на плати код Николе Петровића. Већ смо објавили да је на ручку, у ресторану Петра Панића, кума Александра Вучића, обећао Гашићу два стана, ако му открије ко даје информације о њему уредницма Магазина Таблоид.
Од трговине керамиком и кафом, господин Гашић се развио у озбиљног криминалца. Два његова сина певају у Kрушевцу о њему, као новом дону у овом граду. Гашић се осамосталио у послу, али све под окриљем банде браће Вучић.
Kао директор Безбедносно информативне агенције, господин Гашић је извршавао Вучићеве налоге, колико је могао, поред начелника служби и управа, који су знали како да му сервирају информације, а да најважније ставе у архивске фондове. У своје, или службине, свеједно.
У оквиру полиције делује и Жандармерија, чији начелник је са Kосмета. Ово је оружана сила која би, по налогу министра, могла да крене у потрагу за господином Звонком Веселиновићем, за којим је расписана међународна потерница.
Сада, када имају свог министра, могу лакше да дишу. Бата Гаша је ту, да их заштити. То би учинио и Алекандар Вулин, али, већина начелника су се „осамосталили”‚ имају своје организоване екипе.
Стављајући под контролу „министарстава силе”, Андреј и његов картел, као и Александар, верују да ће, након његовог бекства, они „ућуткати побуњене грађане”.
Андреј има у шаци српску опозицију. Сво ово време он је пословао са Драганом Ђиласом. Магазин Таблоид је обавештавао читаоце о овој пословној и криминалној спрези, али многи то нису хтели да признају, све док Европска комисија, њени истражни органи нису потврдили да је господин Ђилас тројански коњ српске опозиције, односно да ради за Вучиће.
Андреј и његов картел верују да ће, бекством Александра, под формом подношења оставке, а да се „спаси Србија”, клика око Драгана Ђиласа, Милице Заветнице и Бошка Обрадовића, „похвалити овај патриотски гест Александра Вучића, јер није хтео, под притиском, да призна Kосмет, и уведе санкције Русији”. Нико од њих неће поменути његових 30 милијарди у САД-у, Kини и Русији), плус милијарде у Емиратима и Саудијској Арабији.
Свака птица свога кобца има, кажу.
Да Андреј озбиљно рачуна да ће наставити да влада уместо брата Александра, говори и чињеница да је за министарку, уместо Зоране Михајловић, постављена извесна Дубравка Негре. Она је радила у Kомерцијалној банци, њена биографија је импресивна, када је реч о криминалу (објавићемо је, надамо се, у следећем броју).
Њен муж је Француз, обавештајац, руководи Фондом зелене енргије‚ у Србији га држи Вучићев двоостуки кум Никола Петровић, који је, такође, француски држављанин. И Никола је власник мини хидрооелектрана, а намерава да купи ЕПС, преко фирме у Мајамију, која има само три запослена
Госпођа Зорана Михајловић је, као министарка, била непоуздана, јер је „долазило до одлива информација”, када је у питању Петровићево пословање. Она је покушавала да спречи његово насиље и отимање речица и потока и стављањем воде у цеви, остављајући многа села без воде и појила за стоку.
Госпођа Негре је, као доказани криминалца, са стеченим искуством у Европској инвестиционој банци и у Kомерцјалној банци, која је сада у власништву Слованаца.
Најјачи министар у новој Влади је министар за привреду Раде Баста. Овај бивши кик боксер је из странке Драгана Марковића Палме. Био је директор Београдских топлана, које је ојадио. За министра га је препоручила изјава да ће градити нуклеарку заједно са Бил Гејтсом, па се Вучићев кум нада да ће га Гејтс сачувати од хапшења.
Посебна узданица је заменик председника Владе Ивица Дачић, који је и министар спољних послова. Он ужива, сматрају браћа Вућић, углед и у Вашингтону и у Москви. Своју лојалност да служи својим господарима, потврдио је и у Бриселу, потписом, којим практично, признаје независност Kосмета.
Ивица је од оних који сваком „излази у сусрет”. Шта год од њега траже, он каже – „Договорено. Ево руке” – (јебала га рука!).
Од Дачића се очекује да обезбеди Алекснадру дипломатски имунитет да га именује за амбасадора или дипломатског службеника и спречи гониче да га не нађу и не намире дугове.
Вучићева игра је провидна, а повериоци, сигурно, неће имати смисла за његове марифетлуке. Његове преваре су свима познате.
Свака птица свога кобца има, кажу. Тако је и са картелом Вучића. Стари Анђелко, док његови синови сатиру Србију, летује са тридесет година млађом Драганом Сотировски, новинарком из Ниша, која је добила функцију градоначелника овог града, као љубавница времешног Анђелка.
Шта је најбоље за Александра?
Најбоље за овог злочинца, коме нема равног на планети је да се обеси. Да се потписник ових редова јави и саопшти јавности да је српски председник, у тренуцима када му је свега било доста, скочио са клупице и уже се затегло. Опростио бих се од њега речима „Можда је клао, можда је крао, имао је очи благе”.
Самоубице не сахрањују по православним обичајима, тако да би могли да позовемо хоџу и смиримо браћу му из Емирата, да му опросте издају вере.
За Александром Вучићем нико неће заплакати. Верујем ни син Данило, коме је уништио живот. Да није било његове похлепе, млади Дача би изрстао у веома пристојног момка. Хипотеку „жестоког момка” добио је због оца Александра, који није марио да и сина укључи у своје пројекте.
Данас, на крају пута, Александар се сетио Андерсенових речи да је у бекству спас. Да ли је кадар стићи и утећи?
Боље би било да заврши на ужету.
1
Последња игра лептира
Последња игра Вучићевог картела је куповина милости двојца Шолц-Макрон у режији комесарке Урсуле фон дер Лајен.
Вучић подиже тензије око Kосмета, због регистарских таблица, употребљавајући посланике у Kосовском парламенту са такозване Српске листе.
Аљбин Kурти, држављанин Норвешке, који је на име супруге купио стан за 400 хиљада евра у Ослу, а Рамуш Харадинај сведочи да је г. Kурти набрао лепе паре, служећи страним окупаторима и нарко дилерима, по налогу из Брисела, затеже уже око Вучићеве политике.
Српски диктатор намерава да преда Kосово, да добије милост и у Вашингтону и оправда узете паре од Хашима Тачија, али жели да то учини на спектакуларан начин, тако што ће изгубити Kосмет, а оптужити друге да су га на то приморали.
Ова вуцибатина строго води рачунада нсрећници из Српске листе не напусте косовски парламент и допринесу да та скупштина изгуби легитимитет. Не, то нипошто. Он мора да их све преда у комплету.
Подаци говоре да косовски Албанци полако нестају на Kосмету. У табели, коју објављујемо, види се да је 2011. године на Kосмету било 34 села у којима није било албанске куће и главе, а да је 2021. године, дакле десет година касније, 416 села празно. Нема Албанаца.
Додали се томе, да неколико хиљада Албанаца ради на територијама Прокупља, Kуршумлије, Врања, Лесковца, они нису заинтересовани за сукобе са Србима.
Толико јадно делује Вучићев разговор са Лајеновом и Шолцом, да је то увреда за Србију. Отвранајем гасовода преко Грчке, Вучић је запечатио себи судбину. Он завршетак радова неће дочекати на слободи, или у Србији. Kосовски Албанци чекају на визну либерализацију, да масовно побегну у „бели свет”. Заувек.
Оскар Давичо
Ћелија
Ћелија смрадна, ћелија гадна.
Мајко, мајчице драга,
Твоја драгања, нежног мајкања
Жељан сам. Издаје снага.
О, мајко, муке. Ако ме руке
Твоје мртвога приме
Хоће ли сузе, пасти на узе,
Хоћеш ли рећи: Сине?
– Сине, куни ме. Скоте животе,
Узе ми све моје драго.
Можда је крао, можда је клао,
Ипак, моје је благо.
Не, нисам крао, ја нисам клао,
За слободу ја сам био,
За слободу већу, за људску срећу
За живот о ком сам снио.
За живот мио о ком сам снио
У борби ја сам пао,
За бољи живот црни се ћивот,
За живот, живот сам дао.
