Иако се ових дана интензивно говори о арапском улагању у пројекат „Београда на води“, који ће по речима вицепремијера значити „сигуран излазак из кризе“, остаје чињеница да од њега тренутно не постоји чак ни идејни пројекат, те да нема никакве гаранције да и он неће поделити судбину спектакуларно најављеног улагања у српску пољопривреду, од чега на крају није било ништа, а од свих досадашњих прича на тему арапских улагања, чини се да су грађани Србије видели једино префарбани реп авиона, који сада лети под називом Новак Ђоковић.

Наиме, тимови експерата настављају да раде на комплетирању предлога идејног решења, али оно се засад још увек ни не назире, иако се унапред најављује да би на простору београдског приобаља требало да никне грандиозни шопинг мол и небодер од 180 метара, за којег би народни гуслар рекао – „кула ни на небу, ни на земљи“. Међутим, једнако помпезно је раније највљено и инвестирање у српске пољопривредне комбинате, али погледајмо што је остало од тог пројекта који је представљен у разметљивој атмосфери, а одустало се од њега сасвим тихо и неприметно.

Подсетимо, компанија Ал Дахра је требало да купи осам српских пољопривредних комбината, јер је са њом потписан предуговор о куповини ПКБ корпорације из Падинске Скеле, Агробачке из Бача, „Братства и Јединства“ из Неузина, комбината „Драган Марковић“ из Обреновца, Нове Гајдобре, „Младог борца“ из Сонте, Омољице и Војводине из Старчева, чиме је та арапска компанија требало да преузме 9.000 хектара ораница и препороди пољопривредну производњу у Србији.

Међутим, већ након посете српске државне делегације Абу Дабију пре неколико месеци више нико није ни поменуо тај пословни пројекат,иако је за њега својевремено тадашњи министар пољопривреде јавно рекао следеће речи: „Међудржавни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима је вероватно један од најбољих договора које је Србија постигла у последњих пар деценија и реч је о пакет аранжману у коме је пољопривреда само један сегмент, а који Србији доноси огромне користи“, истакао је тада министар

Кнежевић гостујући на Радио-телевизији Србије, и додао следеће – „Ал Дахра ће сигурно доћи у Србију. Нама се чуде, од председника Француске до швајцарских и немачких банкара како смо то уопште успели, али Влада Србије је то успела преко неких својих веза и одличних познанстава које има потпредседник владе Александар Вучић“.

А затим је тачку на те велике визионарске подухвате недавно ставио Синиша Мали, који је главни човек Владе Србије у споразумима са арапским партнерима, када је изјавио да са Ал Дахром није остварен тај посао зато што се испоставило, како је признао, «да се њима то не исплати» и да су одустали од куповине српских пољопривредних комбината кад су дошли овде и направили анализу.

Према томе, поучени овим искуством, грађани се могу само упитати – да ли је и овај најновији пројекат «Београда на води», у склопу којег се буквално помињу «куле и градови», само још једна добра идеја која ће се завршити на једнако неславан начин? Или другим речима, као што смо уместо великог арапског улагања у српску пољопривреду на крају добили само префарбани реп авиона, да ли ћемо и овог пута уместо грандиозног «Београда на води» и куле од 180 метара, након извесног времена добити само префарбану фасаду неке зграде? Па макар и њу назвали Новак Ђоковић или некако другачије.