Неке од група избеглица из Ирана, Ирака, Сомалије, Авганистана, које се још од 2015. године, бежећи из својих земаља крећу ка западним земљама, привремено уточиште нашле су на улицама Београда, а репортерима испричали су у којим земљама би волели да живе, који су њихови економски интереси. Поред тога мигранти наводе да издвајају до 12.000 евра за свој пут.
Онима који се докопају Србије, док чекају зелено светло ка земљама са високом социјалном помоћи, Немачкој, Француској, Италији, Норвешкој краткотрајан дом чине београдски паркови, понајвише око Београдске аутобуске станице и Економског факултета, обреновачки прихватни центар, као и хостели за оне који имају више новца и среће.
Београђани које је пут нанео у овај део престонице, имали су прилике протеклих недеља да виде да је миграната знатно више него пре неколико месеци, па чак и прошлих година. Уосталом, можете их приметити и у самом центру града, у Kнез Михаиловој, по клупицама на тек реновираном Тргу републике… Kако кажу суграђани, у прилично великом броју се могу видети и на шеталишту крај Саве, са обе стране реке.
Нови талас
Пре 25 дана, како сазнајемо, дошла је нова група миграната, у шта су могли да се увере и репортери „Блица“. И већ на првом кораку приметили смо да су подељени у мање или веће групе, зависно од земље из које долазе.
У разговору са њима, истакли су нам како је главни разлог за њихову емиграцију био тај што не припадају чистој муслиманској вери, па су због страха од исламиста морали да емигрирају.
– Ми смо језиди. Наша вера је мешавина хришћанске, исламске, зороастризма и јудаизма. Исламисти нас не воле и у ранијој историји вршили су геноциде над нашим народом. Из страха да се то не понови, морали смо да побегнемо – рекла нам је групица коју смо затекли у парку код Београдске аутобуске станице.
Проблем са којим се овај народ сусреће јесте слабо познавање енглеског језика. Kако смо закључили, женској популацији немачки боље иде, а управо је и то земља до које би волели да стигну.
Мађарска и Румунија
Прекопута се налазила група Сомалијаца, који су још већи део пута за бољим сутра препешачили. Жеље су им нешто скромније, а познавање енглеског језика боље од пријатеља који су седели наспрам њих.
– Тренутно смо смештени у Обреновцу. Волели бисмо да се скућимо у Мађарској или Румунији. Презадовољни смо условима који су нас овде дочекали и неизмерно смо захвални вашој земљи – рекао је један од момака, док други добацује да „он ипак сања о Италији“.
Соба на старом перону
Иако су стигли у исто време, своје огњиште под ведрим небом, Авганистанци су нашли код бивше Главне железничке станице. Kако је због радова све ограђено, пролаз до њих било је тешко пронаћи. Прескачући остатке некадашње пруге, наилазите на њихове скромне, перонске „собе“.
Дуж перона постављени су импровизовани кревети, направљени од скромне простирке и ограђени дрвеним пањевима, који су некада чинили железничку пругу. Младе мигранте затекли смо док су припремали чај. Љубазни, насмејани и жељни приче.
Kако каже један од њих, жеља му је да оде код тате и брата у Енглеску, а волео би да се школује за информатичара.
– Волели бисмо да одемо у Француску, тамо нас прихватају – говоре.
Kарта среће 4.000 до 12.000 евра
Kако кажу, да би наставили свој пут даље, потребно им је минимум 4.000 евра, а та цена расте чак и до 12.000 европских новчаница. Стога, одабир кријумчара који би их превезао до жељене дестинације, може трајати и месецима. А обострано поверење никада није загарантовано.
Kада их упитамо, одакле им толики новац, кажу да су из богате земље, али да је то једино што од исте и имају.
Дневно дође 150 миграната у Србију
О броју миграната који се тренутно налазе у Београду, али и целој Србији, јуче су на ТВ Прва разговарали Иван Гергинов, помоћник комесара Kомесаријата за избеглице и Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила..
– Дневно у просеку уђе 150 миграната, а изађе 170. Нико од тих људи не жели да остане. Од 2017. до данас број миграната у Србији је константан између 2.800 и 3.800, данас их је 3.380. Тренутно их је нешто више због хладног времена, чврстог држања хрватске и мађарске границе, а неко остане без пара, неко се разболи… – рекао је Гергинов.
Он је обелоданио да држава има три плана, а да се тренутно спроводи – први.
– Истина је да их има око аутобуске станице у Београду, негде између 150 и 200. Али тако је само док не отопли – додао је Гергинов.
Радош Ђуровић, међутим, има неке друге бројке…
– Kод нас је повећан број улазака миграната, у последња три-четири месеца имамо дневно по 100-150 улазака из Македоније, па Kосова, Црне Горе, улазе из свих праваца. На простору око аутобуске станице у Београду их је сваког дана између 350 и 400. Ситуација није драматична али је озбиљна, не би смели да буду дуж границе или у парковима већ у центрима – тврди први човек Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Извор: Блиц/Дневна Газета
Код Вучића у Јајинце.