Оде и Душан из Велике Хоче – ако се ово настави, Метохија ће бити – обесрбљена

Ову информацију млади из Велике Хоче поделили су на фејсбук и инстаграм страници “Бисер Метохије”. Основали су је како би привукли туристе у свој крај, али повремено на њој деле и проблеме са којима се сусрећу Срби на Косову и Метохији.

Младић који се последњи одселио из Велике Хоче је Душан Чукарић, има 18 година. За Спутњик каже да је дошао у Београд из само једног разлога, за њега код куће нема посла.

„Доле не може да се живи, отац зарађује 30 хиљада, нас је шесторо, не може да се остане. Бавили смо се и пољопривредом, после школе ја сам ишао да радим на грађевини у селу, а сад сам овде где сам, у Београду. Није више било посла за мене, а овај сам нашао преко интерента, разговарао сам са газдом, договорио се за дневницу, сео на аутобус и дошао, није било друге“, прича нам Душан.

У Београду је од уторка, задовољан је, каже да је екипа на грађевини добра, а посао није претежак. Ипак, додаје да би се радо вратио у своју Метохију, али је сигуран да нико не може да му помогне да се запосли.

„Постоји много институција, али свако мисли само на себе, неће нико да помогне. Није реч само о мени, у селу има десетак младића који су тражили помоћ у општини, Канцеларији за Косово и Метохију, нико им није помогао“, каже Душан и додаје да је у тренутној ситуацији у јужној српској покрајини излаз само државни посао.

Један од покретача групе „Бисер Метохије“, коју прати 15 хиљада људи, је Милан Петровић из Велике Хоче, двадесеттрогодишњи студент стоматологије у Косовској Митровици.

Он каже да брину свакодневни напади на Србе, али да је највећи проблем незаустављив процес исељавања младих из Велике Хоче, али и Ораховца и Гораждевца. Срби из ових места никада нису напуштали своја имања. Преживели су рат и погром, са Косова и Метохије није их отерао страх, тера их то што не могу да живе од свог рада.

“Тужна је ситуација да у местима која су опстала у најтежим тренуцима сада, у времену мира, долази до све масовнијег исељавања становништва. Данас Хоча има око четири стотине становника, трећину од предратних хиљаду и по. Нажалост, све више људи одлази, поготово од када је почела криза са корона вирусом. Не одлази само омладина, одлазе и породице, отишле су две, једна са двоје и друга са троје деце. То су људи који имају своје куће, који су имали животе, али који су посао морали да пронађу негде у централној Србији”.

Петровић додаје да у овом винарском крају данас живи око две хиљаде Срба, свега два одсто оних који су остали на Косову и Метохији. Млади из Велике Хоће верују да би држава и сада могла да спречи расељавање.

“Потребно је да се улаже, да се у обзир узме свака породица, сваки случај, шта коме треба да им се помогне, то није неизводљиво. Нажалост, људима који су отишли нико није пружио помоћ, нико им није рекао, останите, помоћи ћемо. Важно је да се задржи Велика Хоча као последње село у призренском делу Метохије где живе Срби”, истиче Петровић.

Он додаје да је свестан чињенице да је младе свакако тешко задржати на селу, али да су у Хочи ипак остали, дубоко су везани за своје место, за својих дванаест цркава, за своје винограде.

Виногради и јесу највећи потенцијал Метохије. Млади из Велике Хоче се надају да ће их посетити директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, верују да ће знати шта треба да се уради да им држава помогне да остану на својим огњиштима.

“Видимо да је господин Петковић ажурнији у односу на свог претходника, да боље разуме ситуацију, позивамо га да дође, да попричамо, да се увери да је проблем хроничан. Људи одлазе непрестано. Неће остати нико, сем људи који раде у здравству, просвети и оних које држава Србија већ 21 годину стимулише. Али имамо ситуацију да је дошло до раслојавања, они су повећали своје приходе, док омладина, која је посебно угрожена, нема никакве бенефиције што опстаје у атмосфери страха, а истовремено нема шансу да ради”.

Петровић подсећа да је Влада Србије издвојила 90 милиона динара за фабрику алкохолих пића у његовом месту, али да се ништа не дешава већ четири године, као и са пројектом нове Дечанске винарије у коју је уложено више од милион евра.

“Не би смо волели да овим апелом увредимо некога у централној Србији, много се њиховог новца одваја за Косово и Метохију, али правилнијим распоређивањем и домаћинским приступом егзистенција сваке породице која жели да остане била би обезбеђена”, каже Милан Петровић на крају разговора за Спутњик.