Веома смо изненађени и згрожени реакцијом режима на наш текст “Постоји ли за Вучића друго решење осим метка?!” Сматрамо да се он намерно погрешно интерпретира како би се сакупили политички поени, извршио додатни притисак на медије и застрашили други који још увек нису под контролом државе, што је устаљена пракса актуелних властодржаца у Србији.
Тако је власт у свему претерала и над једним минорним порталом, као што су КМ Новине, почела да спроводи репресију и медијску хајку алармирајући читаву јавност а све под лажним оптужницама какве смо могли да видимо у очи убиства Оливера Ивановића.
Наглашавамо, текст “Постоји ли за Вучића друго решење осим метка?!” је настао као реакција на отворено најављивање Александра Вучића да му “Срби никада неће опростити” решење које намерава да прихвати за Косово и Метохију! Срби се никада не би помирили са издајом Косова и Метохије и текст, који власт обимно злоупотребљава против једног минорног портала, има за циљ да истражи какво решење постоји за најављену одлуку са којом се ВЕЋИНА СРПСКОГ НАРОДА НЕ СЛАЖЕ а при том супротна је Уставу и Кривичном закону државе чији је Александар Вучић председник!
Природно је у таквој ситуацији размишљати о свим могућим сценаријима.Управо је то намера нашег текста – да неко понуди решење које не би било екстремно и које не би узроковало губитак ма чијег живота!Нужност изналажења таквог решења понукала нас је да то питање свесно поставимо на необичан и провокативан начин – и то је све! Само ментално неформирана личност, мада наша политичка сцена поприлично пати и од таквих, може да закључи да је неко на интернету објавио да ће убити председника, а да се то пртом нигде и не каже!
Надали смо се да ће неко изаћи са конструктивним предлогом за решење у оквиру закона, како би смо на опште задовољство избегли ма какав трагични сценарио! Међутим, власт то очигледно не жели и дефинитивно мисли да ће “убијањем гласника” решити свој проблем!
Нема сумње да се текст нашег портала експлатише као сензација и начин да се још једном скрене пажња са животних проблема грађана Србије који грцају у сиромаштву чак испод просека многих афричких земаља. Па, свакодневно видимо како се у медијима, управо са том сврхом, развлачи судбина убијене певачице и на насловне стране стављају најмонструознији злочини. Све су те приче истрошене и потребна је нова тема што је власт управо у овом тексту и препознала!
Нарочито нас изненађује и чини тужним, иако није никаква новост, да сеНИКО НЕ ОБАЗИРЕ на указано безакоње, антиуставно деловање и велеиздају председника Вучића, а на штету државног интегритета и суверенитета Републике Србије! Сви се праве слепи код очију и чудом се чуде када је “српски народ још једном у историји доведен у безизлазну ситуацију у којој сваки појединац мора да тражи решење за њу” како у спорном тексту наглашавамо! И на наше питање, понављамо – са циљем да се спречи оно што српски народ огромном већином не подржава, а што би “демократски изабрани председник” морао да поштује јер је “демократски” – дакле, представља народ а НЕ СЕБЕ, уследио је ретко виђени прогон и хајка!
Нигде ни једне једине речи нити позива на “повратак владавине права и очување државне независности и интегритета”, како смо у тексту нагласили. Зар то нико не жели, зар то не би требало да буде примарно нарочито људима на власти? Зашто никоме не представља проблем кршење закона које председник Вучић спроводи али представља проблем када неко укаже на то и тражи излаз из такве ситуације у ситуацији када надлежни безбедносни органи и Судови ћуте?!
Зато најоштрије осуђујемо злоупотребу правног капацитета и медија под контролом државе јер смо уверени да не могу да буду криви они који на могуће последице указују, са намером да их предупреде, већ они који стварају околности чиме могу да проузрокују екстремне потезе незадовољног народа!
Јадно је истицање “правничког искуства и знања” господина Ђурића који се годинама не обазире на фрапантно кршење Устава и Кривичног закона Републике Србије! Господин Ђурић каже да се “не сме се умоболницима и насилницима дозволити да кад год им је воља, без икаквих санкција суспендују демократију”(!) – зашто се онда то дозвољава господину Вучићу већ годинама? Можда зато што и сам Ђурић активно учествује у том процесу? Није ли то невиђена бахатост, лицемерје и криминално понашање?
И још додаје “У кући обешеног не говори се о конопцу, а у држави у којој атентати на политичаре нису неуобичајена појава, свака назнака могућности да би нечији живот могао бити угрожен мора бити озбиљно испитана”. Шта ће пре предупредити злочин – ћутање и негирање или указивање на ту могућност!? Зар не би превенција морала да има приоритет?
А ако се господин Ђурић већ води таквим начином размишљања, зашто се онда у држави у чијој је историји једна од најупечатљивијих личности Вук Бранковић, који је својом издајом на Косову одвео народ у пет векова најмрачније ропства, говори о новој издаји?
И још наглашава да “ничија политика не може бити алиби за овакву врсту претњи и узнемиравање најшире јавности”. Господин Ђурић би, чак и да није правник, морао да зна да понашање у супротности са важећим Уставом републике Србије и Кривичном законом Републике Србије није и не може да буде политика већ – велеиздаја, криминал! Стидно и срамно!
Гашење, протеривање, хапшење па ни убиство онога ко је указао на опасност неће отклонити непходност законског процесуриања за антиуустаавно деловање које људи на власти у Србији свакодневно чине! Једини начин да се отклони опасност кључалог народног незадовољства јесте да се престане са издајом Косова и Метохије и отклоне штетне последице које су до сада проузроковане по државни суверенитет када је јужна српска покрајина у питању а све даље активности врате у Уставни и правни оквир. На томе редакција КМ Новина инсистира све време свог рада па и у спорном тексту! А управо је то разлог хајке и прогона који су покренути.
Rešenje za KiM:
Ruska vojna baza na severu Kosova !
Ili na jugu između Bujanovca i Preševa
Naravno i Humanitarni centar u Nišu,
kasnije možda u Vojvodini
PS. Veleizdajnik o tome treba da razgovara sa PREDSEDNIKOM ! VLADIMIROM PUTINOM
Издаја је у току!
Издају извршавају, Српска православна црква и приказујући циркусант!
Покушава, да Русе наговори на прихватање нових граница, без рата.
Обзиром да су Американци од њега дигли руке, као неспособног циркусанта!
То што је пристао на издају, није довољно, треба то правно уобличити!
Србски народ треба приказати чврстину и одбијање, према приказујућем циркусанту и његовој дружини!
Članak KM od 8 maja 2018 god je iskreni vapaj S R B A kojih nema među političkim strankama, tamo su
vele gradski sloj uličara ili malograđana iz unutrašnjosti, sveukupno sličan soj ulizica i inteligentnih kombinatora za vlastitu kratkoročnu korist, bez ikakvih moralnih i nacionalnih ubjeđenja.
Obični ljudi koji se svakodnevno bore za ekonomski opstnak -nemaju afiniteta za uključivanje u politička
događanja,niti imaju dublje poznavanje tokova kojima idemo – što je razumljivo kada se shvate njihove
brige za minimum očuvanja življenja i održavanje Familije ako je imaju.Srednja klasa je malobrojna i ne
želi da se eksponira da nebi izgubila posao ili drugi izvor za ekonomski opstanak.Imamo jedan mali broj ekonomista koji znaju kako bi trebalo raditi, a svi oni su za očuvanje KIM po svaku cijenu,i ne žele da budu dio vlasti. A cijena da se KIM ne izda nije velika ako se sve postavi na razumnim osnovama.
Rješenje takve postavke bi trebalo čekati ko zna koliko dugo – ali ono bi non stop bilo u domenu ostvarenja a sa druge strane KIM bi bio non stop u državi Srba .
Ponavljam parcijalno jedan moj raniji komentar:
Navod :
Misli li iko da se treba vratiti na morske obale. Vjerovatno ne, jer na prvi pogled to podrazumjeva ratove Beo Pašaluka protiv odrođenih Srba na čitavoj istočnoj obali Jadrana.
To zaista nije rješenje.
Niko ne smije zagovarati ratove,zagovornike treba omalovažiti i dozivati ih razumu. Prijatno je misliti da je današnja Civizacija stigla do takvog nivoa shvatanja da je svaki život dragocen i da niko nema pravo ataka na tuđi život. Ali to je samo priča, prijatna da se čuje. Nažalost neprestani ratovi demantuju takve priče, ali ne treba se uklapati u tu psihologiju.(Osim pod prinudom za vlastiti spas).
Osvajačke ratove iz bilo kog razloga,bez obzira na milozvučne fraze kojima se pokrivaju – ne treba opravdavati,treba ih sprečavati, ako smo nemoćni, tada treba ih osuđivati. Naravno, u slučaju vanjskog napada samoodbrana je neophodna ako se misli opstanuti,rat u samoodbrani je opravdan, i tada, ako se odbranbeni rat dobije , neke stvari mogu biti promijenjene i državne teritorije proširene na istorijske prostore. Ali za takav eventualni događaj treba biti vojno i ekonomski sposoban i u miru i u stanju nestabilnosti.
U novonastalim uslovima država koja nosi ime Srbi, ta država bi mogla jedino pregovorima i dogovorom uz obostanu korist dogovornih strana ,ponovo izaći na more i tako progledati na oba oka.
Odnarođeni Srbi koji imaju primorje, teško bi pristali na bilo koji dogovor, makar isti bio na obostranu korist – jer to ne dozvoljava mentalni sklop bivših Srba, jednom otpali od Srba, oni neizmjerno mnogo mrze preostale Srbe, pa su u mržnji doslijedni i po cijenu svoje štete.
Zbog geografskog položaja Hrvatske i Republike Srpske, možda bi moglo doći do razmjene teritorije južno od Neuma do Boke za dio sjeverozapadne R.S.
To je malo vjerovatno, ali bi se o tome moglo misliti. Misliti i raditi,nastojati, od sada pa do ostvarenja ili do vječnosti.Normalno treba imati na umu stav i buduće stanja stanovništva na razmijenjenim oblastima, u pitanju su osnovni principi egzstencije pojedinca, to se mora uzeti u obzir. Ljudi iz tog dijela stanovništva bi trebali biti dobro ubijeđeni da određene vrijednosti ili stanja žrtvuju za opšte dobro.Treba im omogućiti izbor, ostanak kao građana nove države ili preseljenje u svoj nacionalni državni entitet uz vrlo bogato materijalno obeštećenje za napuštenu imovinu.
Možda bi dogovor bio moguć sa nesrbima , sa Albancima. To je narod vrlo žilavog i tvrdog karaktera. Iako je taj narod kroz protok vremena od 1043 godine do danas dosta izmiješan sa Srbima,preovladao je i danas traje opšti mentalitet originalnih Albanaca, te su danas svi ne samo Albanci, već velikoalbanci . Danas imaju najbolje i nekad najpogodnije srpske zemlje.
A kako su se Albanci našli na Srpskim zemljama na kojima danas homogeno žive.
Djordje Manijakos oko 1043 god, u sastavu svoje vojske , kao pomoćne i korisne dijelove svoje vojske , imao je nekoliko desetina hiljada Albanaca muslimana ( Ranije ugroženih od drugih konfesija, sa istočnih strana Kavkaza gdje i danas postoje ostaci grada Albani ,odakle su preko Arabije prevedeni na Siciliju i u Južnu Italiju.) Kao pretendent na Vizantiski presto,na čelu jake vojske u kojoj su bili uključeni i Albanci – Manijakos prelazi Jadran na dio današnje južne Albanije, zatim počinje rat sa regularnom vojskom Vizantije.U toku borbi u unutrašnjosti Romejskog carstva biva ubijen. Njegova grčka vojska se predaje regularnoj vojsci Vizantije.Vizantijci odbijaju da prime Albance (Pametno).
Sa vizantijske teritorije Albanci,nemajući brodove na raspolaganju niti bilo koje mogućnosti za povratak na Siciliju, bježe na srpsku teritoriju a srpski vladar Vojislav, dozvolio je tim Albancima da se nasele ispod planine Raban u praktično nenaseljenim pustim predejelima (Greška sa kobnim ishodom koja se više nikad ne može ispraviti. Jer kroz protok vremena i preko raznih za njih pogodnih uslova,Albanci se množe i homogenizuju na teritorijama tamo gdje im je to bilo omogućeno. Najpogodnije djelove Srpskih zemalja danas naseljavaju Albanci, a i nadalje osvajaju prostore naseljene samo Srbima – naprimjer Južna Srbija sve do Niša).
Preostalim srpskim zemljama isto će se dogoditi ako današnji vladari država sa srpskim stanovništvom ,dozvole ulaz afro-azijskih emigranata (Planirana seoba naroda). Pogotovo što neki kratkovidi političari predlažu da se krajevi Srbije koji su ostali bez aktivnog stanovništva Srba zbog odlaska u gradove ili inostranstvo radi zapošljavanja i zarade za život, i zbog negativnog nataliteta, da se ti krajevi nasele emigrantima. Tako bi kroz protok vremena nastala nova „Kosova“ na tlu današnje Srbije. Političari to ne shvataju ili shvataju i namjerno radi svog interesa prodaju budućnost još nerođenih generacija.
S obzirom na današnje mondijalne uslove možda bi Albanci pristali na razuman dogovor sa današnjom državom Srba. Možda ima uticajnih ljudi u Albanskom društvu koji shvataju da su od odlaska iz svojih krajeva sa obala Kaspiskog jezera , pa sve do danas korišćeni od strane moćnika za postizanje ciljeva tih moćnika . (Vizantija, Turska, Vatikan, Austrougarska, Njemačka, Italija,USA . )
Pretpostavljam da Albanci imaju dosta pojedinaca kojima je sve ovo poznato i koji su svjesni da su Albanci i sada zloupotrebljeni i da će se zloupotreba i dalje nastaviti ,već prema potrebama moćnika. Albanci bi mogli mirno opstajati jedino ako su u prijateljskim odnosima sa Srbima te tako imperijalni moćnici nebi imali glavni motiv da ih zloupotrebljavaju za svoje potrebe .
Iako sumnjam u uspješan dogovor i sa Albancima, mislim da treba pokušati. Trebalo bi pokušati razmjenu teritorija, tako da granica izmedju Srba i Albanaca ide od Jadrana , (RT Rodonit) prema Kosmetu,zatim preko Kosmeta, južno od Prizrena, od Crkava Samodreže i Gračanice,južno od Kosova polja i spomenika – gdje je bila bitka,tako da Priština ostaje Albaancima, i južno od svih veoma važnih srpskih svetinja tako da iste ostaju u Srbiji , zatim linijom većinskog albanskog stanovništva u Južnoj Srbiji sve do Makedonije.
Kroz Albaniju granica bi trebala ići počev na Kosovu od Prizrena ili najmanje južno od Dragaša preko Novog
Sela, zatim ravno na rt Rodonit oko 30 km južno od Lješa.
Tako bi Srbi vratili malen izlaz na more od ušća Bojane do rta Rodonit.To bi bio Vaskrs Srba. Jedan od najvažnijih uslova za normalan život i ekonomski razvitak bio bi postignut izlaskom preostale države Srba na more.. Taj san treba sanjati i danju i u toku noći.
Kada bi imali taj mali dio obale,tada bi Srbi koristeći svjetsko iskutstvo mogli izgraditi veliku kontejnrsku luku izgraditi saobraćajnice od te luke kroz čitavu Srbiju do Mađarske.
Turizam bi trebao biti okrenut domaćim turistima – ali to bi bili sporedni efekti. Istovremeno bi trebalo reaktivirati brodograđevnu industriju u Beogradu, aktivirati Brodograđevnu industriju i na tom malom deliću morske obale.
Sve to Srbi bi mogli ali pod državom koju vode elite naroda a ne glumci i sitne duše kao što se danas događa i traje već 100 godina .
Albanci bi dobili zaokruženje teritorija naseljenih Albanskom populacijom na tlu Srbije. Dobili bi veću teritoriju od ustupljene i mnogo ,mnogo povoljnih uslova za svoj daljni prosperitet u svakom pogledu, o čemu nije na meni da govorim. Mislim da Albanci trenutno imaju ljude koji mogu da misle i da shvataju i prošlost i budućnost vrlo temeljito i da imaju u svome karakteru snagu da se žrtvuju za bolje sutra svog naroda. Pitanje je dali to mogu shvatiti albanski političari i tajkuni, imaju li ljude koji sa pozicije albanskih vlasti mogu da pregovaraju i da to sprovode. Što se tiče zamjene djelića svoje kopnene teritorije i djelića obale , Albanija nebi osjetila nikave negativne posljedice , jer zaista od rta Rodonit do Grčke – to je albanska duga i zaista obala impozantna po svemu i po položaju i po klimi i reljefu i po dužini. Praktično zemaljski raj. U svakom slučaju predložena razmjena teritorije bila bi po efektu efektnija za Albance nego za Srbe ali za Srbe mnogo važna.
Pitanje Albanaca i Srba na ustupljenim teritorijama trebalo bi biti riješeno dogovorom država, ali u što boljem interesu ljudi na zamjenjenom teritoriju. Postupak bi morao obuhvatiti sve dijelove jednog i drugog naroda koji bi ovom razmjenom teritorija ostao van matične države. Onim djelovima naroda koji bi ovakvom akcijom ostao na teritoriji van matičnih država, trebalo bi isplatiti imovinu,po najboljoj cijeni, tako da se taj narod može preseliti u svoju matičnu državu.Imovina bi trebala biti procjenjivana na obje strane od jedne te iste komisije sastavljene od oba naroda obje države. Pored Gračanice i nekih drugih neuralgičnih tačaka,trebalo bi podići visoki zid radi izbjegavanja neugodnih i neželjenih destimulišućih dogadjaja, koje bi činili pojedinci…van državne razumne politike.
Vanbalkanski Moćnici od davnina računaju da će preko Balkana , Turske i nekih arapskih područja, konačno doći u posjed predjela bogatih energentima. Kada bi shvatili ostvarivost navedenog dogovora Srba i Albanaca, uložili bi sve u akciju da to spriječe.
Zato bi trebalo raditi brzo i bezkompromisno, jer jedino tako mogu mali narodi da ostvare nešto što veće sile inače nebi dozvolile. (Posebno Nato organizacija)
A sada opet se vraćamo na početnu temu. Imamo li mi političare koji ovako misle, imaju li Albanci političare koji se nalaze van šablona u kojima se javljaju političari ne u regionu već na Planeti,te imaju li ih da bi se o ovome razgovaralo i da bi se napravio sporazum.
U svakom slučaju, država Srba mora da riješi problem Kosmeta, ovako ili onako, inače Srbi će ubrzo nestati. Ne zbog gubitka teritorije , već zbog gubitka istorije i istorijskih srpskih spomenika na Kosmetu. Bez istih – Srbi praktično nebi postojali kao narod , već bi bili utrnuti poniženjima , koja jedan narod radi svog kontinuiteta ne smije trpjeti.
Ako pak Srbi ne urade ništa – to znači da danas i nema stvarnih Srba, a narod koji se tako deklariše pristaje na sve i svašta, te je neminovni ishod nestanak Srba kao ime naroda i uopšte kao istorijskog činioca.
Onaj ko je zaboravio istoriju , protiv zdravog razuma dovodi nam Afro-Azijske emigrante kako bi smo bili konačno potpuno uništeni. Vlada je zaboravila istoriju i bez trunke stida daje ustupke NATO savezu koji nam je oteo Kosmet i bombardovao 3 mjeseca ostatak srpskih zemalja, dovodi nam afro-azijske emigrante , čineći istu stvar koja je bila
učinjena kada je od tadašnjeg Srpskog vladara 1043 god data dozvola skupini od 2o do 30 hiljada šiptara da se nasele na „ nenaseljenim prostorima“ srpske države. Možda tekuće vlade u državi Srba ne shvataju suštinu – ili daju prednost podršci od zapada radi ostajanja na vlasti.To je neodgovorno , a afinitet prema Zapadu i NATO-u svodi se na ono dječje : Mama bila-Mama opet mila. Nadajmo se da svi Srbi nijesu infantilni, i da zdravih Srba ima dovoljno da Nato i emigrante drže podalje od države Srba.
Vrlo uticajni akteri srbijanske vlade ,naprimjer A.Vučić ,koji se očigledno nalazi pod uplivom mentalnog trenda koji je nametnut ne samo nama i Evropi već bijeloj populaciji na planeti, on nema ni malo ljubavi prema Srpstvu,niti prema svom ishodištu, istoriji i poštovanju predaka, inače bi shvatio suštinu političkog trenda kome on služi. Izgleda u nedostatku znanja i pogrešnog usmjerenja još u mladosti, on sada idejno radi nenamjerno na uništenju Srba,služeći stranim interesima.Nesporno inteligentan i jak čovjek (što on jest) da ima potrebno znanje , (pod pretpostavkom da je pošten kako se dobija utisak) radio bi na zaštiti interesa svoje familije,svoga roda ,svoje države.Međutim on sve razara bez obzira na pojedinačne sitne kratkovremene političke uspjehe. Zaista on sve razara – to je tako očigledno. On non stop visi na medijima, a prilikom svake svoje pojave izjavi ponešto protiv srpskog interesa, i u svakoj rečenici o Srbima osjeća se pritajeni drugi ,antisrpski smisao,drugačija namjera od onog što kaziva riječima. To mu se vidi i po izrazu lica kada govori bilo o kom pitanju od interesa za Srbe..
Treba shvatiti da Srbima preti opasnost od kompletnog okruženja, zaokruženo na čitavoj liniji granica. Jasne su aspiracije Hrvata i Muslimana iz Bosne, jasne su aspiracije Albanaca, plus vrlo su jake i teško uočljive ali vrlo podmukle aspiracije Mađara prema Vojvodini, i Rumuna prema Vojvodini i Istočnoj Srbiji sve do Albanije, zatim Bugara prema djelovima Istočne Srbije. Pretpostavljam da se opasnost od Bugara može zanemariti,jer će se oni zadovoljiti komadanjem Makedonije (stare Srbije, danas sa rasrbljenim i većinom antisrpskim stanovništvom).
Pitanje je kako se suprotstaviti navedenim opasnostima i težnjama našeg okruženja, koje težnje traju u svim uslovima i u svim vremenima,što konačno kroz protok vremena dovodi do ostvarenja takvih težnji.Jer iza takvih težnji stoje jake zapadne sile i Vatikan.
Po meni, jedini je način da se na akciju djeluje kontraakcijom,žešćom od akcije, na ljutu ranu ljuti lijek. (Nije važno što to izgleda nenormalno i nerazumno,ali ima funkciju)
Treba napraviti nacionalni program-plan, tajni ili javni, koji bi se aktivirao kada neprijatelji iz našeg okruženja svojim akcijama protiv interesa Srba pređu crvenu liniju. A to je da se tada država Srba proširi preko sadašnjeg prostora neprijatelja iz okruženja . Granice tako proširene države Srba išle bi od Dunava vrhovima Karpata (Vrhovi koji su vododjelnice tokova prema istoku i tokova prema zapadu) ,zatim granicom Slovačke,Austrije,Slovenije i sredinom Istre do Pule, zatim sredinom Jadrana do Krfa,te zatim Albansko-Grčkom granicom i manje više albansko Makedonskom granicom,zatim sadašnjim granicama Makedonije ,zatim Bugarske,do Dunava. Na čitavom ovom prostoru živi veći dio stanovništva koji su rasrbljeni potomci Srba te bi vremenom možda izgubili netrpeljivost prema Srbima, pogotovo ako bi ta hipotetička država bila ekonomski i na drugim poljima jaka. (Pravedni i svrsishodni zakoni i uprava)
Ovakav program trebao bi biti podupiran na obrazovnom,ekonomskom i vojnom sektoru, tako da to ne bude tigar od papira, već ozbiljna pretnja neprijateljima iz našeg okruženja.
Treba imati na umu – neprijateljske akcije bilo koje države iz okruženja države Srba (akcije počete na bazi nekog insceniranog slučaja radi pravdanja akcije) – uključile bi tada akcije ne samo svih država Nato Saveza u okruženju , sem možda pojedinih država u kojima su koliko toliko ostali moralni principi, već bi se angažovao čitav Nato Savez.. Baš u tom i takvom slučaju , Srbi treba da imaju svoj tajni ili javni nacionalni program i treba da ga ostvare uz pomoć naših saveznika.
Pitanje je odakle sada saveznici ? Jasno je da se napad na našu zemlju neće dogoditi bilo kada kao neki izolovani slučaj , i jasno je da će u takvim okolnostima Nato imati protiv sebe sile mnogo jače od male države Srba .Istorija se ponavlja. Treba čekati i biti spreman.
Eto,tako, pa neka sada izvole da rade tajno ili javno protiv države Srba. Albanci u zajednici sa Zapadom i Vatikanom kovali su lude planove preko stotinu godina – i vremenom ih ostvarili na štetu i na račun Srba. U zadnjih 100 godina u okviru takvih planova napravili su dvije albanske države na Srpskoj zemlji, Albaniju i „ Kosova“ .
To se nebi dogodilo da su Srbi istovremeno imali svoje nacionalne programe kao protivtežu. Da su zadržali primorje oslobođeno od Turaka, čak i u slučaju (neminovne) eskalacije sukoba tada , vjerovatno je da bi možda prošli sa manjim brojem žrtava tada negoli kasnije kada je Austrougarska bila još spremnija za veliki rat.
Svaki Srbin neizmijenjene svijesti i danas vidi težnje stvaranja novih entiteta na tlu današnje Srbije : Vojvodina,Sandžak, Niška Oblast itd., u početku polu nezavisnih a kasnije pripojenih državama koje u osnovi planiraju rasparčavanje preostale države Srba.
Novo raskršće je pred Srbima, pitanje je kuda će Srbi krenuti – ili kuda su Srbi već krenuli..