Одјеци скандала у Паризу: Окупација, па капитулација

Изложба Историјског музеја Србије “Србија 1999 – 20 година после – Док су падале бомбе” у српском Kултурно-информативном центру у Паризу није честито потрајала ни два дана. Слике Биљане Вилимон и Владимира Величковића уклоњене су 25. марта увече из галеријског простора KИЦ!

О овом скандалу прва је проговорила Наташа Пејин, координаторка за односе са медијима KИЦ-а. Она наводи да су је, кад је сутрадан, у уторак, дошла на посао, дочекала уролана платна Биљане Вилимон и документарне фотографије које су такође биле део изложбе, док је слика академика Владе Величковића остала у приземљу галерије.

Од директора Центра Радослава – Лалета Павловића добила је информацију да је за тај дан заказан пријем званица у 18 сати.

• Рекао ми је да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, “официрима НАТО-а не би било непријатно” – преноси Наташа Пејин.

Испоставило се да је војни аташе при амбасади Србије у Паризу организовао конференцију поводом 20 година од бомбардовања Србије и да је на њу позвао колеге из амбасада других земаља, између осталих и оних које су учестовале у бомбардовању. Наташа је одбила да на било који начин учествује у организовању овог скупа и коктела који је доживела као “врхунац понижења који сами Срби организију!”.

И док се у институцијама, од Амбасаде до Министарства спољних послова, не оглашавају поводом скандалозног поступка и својеврсног самопонижења целе нације, телефони сликара Владе Величковића и Биљане Вилимон не престају да звоне.

• Згрожен, згранут, шокиран и осрамоћен – речи су које је највећи живи српски сликар Влада Величковић у једном даху поређао, осликавајући сопствене емоције поводом невероватног догађаја под кровом KИЦ-а у Паризу.
• То што се догодило, то је незамисливо и неприхватљиво. Питам се ко је налогодавац те одвратне цензорске акције? И све то да се не би повредили војни аташеи земаља које су нас засипале бомбама, убијале децу, тровале осиромашеним уранијумом! Да ми њих поштедимо да се сувише не узбуде! Срамота! Осећам се веома тужно и осакаћено – каже у изјави за “Вести” чувени сликар и најпознатији српски уметник са адресом у Паризу.

И Биљана Вилимон не крије да је запањена.

• Зашто би слике неког вређале!? То нису наручене слике, већ аутентичне, настале у време бомбардовања. Ништа није фризирано, радила сам их у мом својеврсном Бермудском троуглу, на потезу између зграде Владе, Генералштаба и Немањине 9. Kров зграде у којој живим био је сав избушен од гелера. Ту страхоту никада не можете да заборавите. Није ми јасно зашто се ми у сопственој кући повијамо, не показујемо ни зрнце самопоштовања. Уосталом, шта ће војни аташеи у Kултурном центру, зар амбасада нема своју резиденцију за такву врсту скупа?! – пита се сликарка, уз констатацију да смо “ми сами себи највећи непријатељи”.

“Вести” су јуче покушале да контактирају пуковника Мирослава Николића, војног аташеа при Амбасади Србије амбасади у Паризу, као и амбасадорку Наташу Марић, како бисмо их питали, између осталог, и ко је налогодавац и зашто Kултурни центар за војне аташее? У Амбасади су рекли да ће проследити молбу и – на томе је остало.

Ћутање институција
Писменим путем обратили смо се и Министарству спољних послова, надлежном за рад дипломатско-конзуларних представништава, али нам ни они нису одговорили. Једно од питања било је и да ли су дали сагласност пуковнику Николићу да организује скуп у KИЦ због чијих учесника је склоњена изложба, а ако нису, да ли ће тражити да се аташе смени?
Демократска странка Србије захтева од министра спољних послова Ивице Дачића да хитно разреши дужности директора Kултурног центра Србије у Паризу Радослава Павловића и покрене поступак опозива амбасадора Србије у Француској Наташе Марић о којем одлучује председник Републике.

И каталози им сметају
Наташа Пејин каже да је пре почетка конференције један момак из организације дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, с питањем где то да склони. На њено питање зашто то ради, добила је одговор да не сме ништа од тога да се види у сали.

Наташа, иначе, остаје у радном односу у KИЦ само још неколико дана јер су, како каже, надлежни после годину и по дана њеног рада, установили да “нема квалификације нити компетенције за то радно место”.

• Сад и ја видим да немам – додаје она иронично.

Величковић: Стално се извињавамо

Српски и француски академик Владимир Величковић констатује да је наш проблем што се “стално извињавамо, опраштамо, заборављамо”

• А не може тако. Ово је била прилика да они који нису видели све те страхоте које су направиле на земљи њихове бомбе бачене са хиљада метара висине, сада добију шансу за то. Озбиљан је ово ударац не само Kултурном центру већ и држави која се стиди да покаже оно што је отрпела – каже сликар.

Вилимон: Фотеља важнија од истине

Сликарка Биљана Вилимон каже да није толико изненађена јер су наши људи, нажалост, склони да се понашају у духу крилатице: “Већи католик од папе.”

• Наши људи склони су да доносе срамне одлуке само да не би угрозили своје фотеље. Фотеље су им важније од истине.

Ј. Арсеновић – Вести