Одлив капитала из Србије и у 2014. години

Информација да су девизне резерве Републике Србије у 2014. години смањене за чак 1,8 милијарди евра прошла је прилично незапажено, мада указује на проблем са одливом капитала из земље. Цео регион централне и источне Европе суочава се са проблемима повлачења капитала назад у земље Западне Европе, а пре свих Русија из које је прошле године отишло чак 151,4 милијарде долара.

На одлив капитала указује и смањење кредитне активности банака и посебно раздуживање банака према централама које је у Србији прошле године износило 830 милиона евра у нето износу. Уопште Србија, рачунајући државу, банке и привреду у прошлој години се раздужила 760 милиона евра иако се држава задужила за 730 милиона евра.

Два погледа на одлив капитала

Како упозорава Стојан Стаменковић, координатор истраживачког пројекта МАТ-а, уколико не дође, пре свега, до већег прилива страних инвестиција и повољнијег кредитног прилива, девизне резерве ће се и даље смањивати.

У НБС објашњавају да се токови капитала у платном билансу прате кроз приливе и одливе по основу страних директних, портфолио и осталих инвестиција (кредита) у оквиру финансијског рачуна.

“По основу страних директних и портфолио инвестиција у 2014. години остварен је нето прилив од 1,24 милијарди евра (стране директне инвестиције), односно 370 милиона евра (портфолио инвестиције). У истом периоду остварен је нето одлив у износу од 1,7 милијарди евра. Одлив по основу нето раздуживања иностраних кредита (дугорочних и краткорочних) је износио 860 милиона евра, док је нето одлив по основу повећања депозита домаћих банака у иностранству износио 830 милиона. Дакле, нето одлив капитала у оквиру финансијског рачуна (без девизних резерви) износи око 100 милиона евра”, наводе у НБС.

Међутим, истовремено је остварен дефицит у текућем делу платног биланса од близу две милијарде евра (прецизније 1,98 милијарди евра). Упркос расту извоза од 3,7 одсто који је био већи од раста увоза (1,8 одсто) остварен је дефицит робе и услуга од 3,6 милијарди евра, што је ипак нешто мање (за 5,2 одсто) него у 2013. години.

И примарни доходак био је у дефициту у износу од 1,34 милијарде евра, што је такође мање него у 2013. за 5,4 одсто. У оквиру примарног дохотка направљен је дефицит на име дохотка од инвестиција од чак 1,5 милијарди евра. Ту је, пре свега, одлив капитала из земље по основу дивиденди од 455 милиона евра и чак 907 милиона евра по основу камата. Што указује да је одлив капитала из Србије прошле године био далеко већи од оних 100 милиона евра о којима говори Народна банка.

Извлачење новца у иностранство

Према речима Млађена Ковачевића, члана Академије економских наука, ово потврђује упозорења словеначког економисте Јоже Менцингера да стране директне инвестиције након пет, шест година почињу са извлачењем новца из државе домаћина.

“Код транснационалних компанија присутне су и трансферне цене када приликом увоза репроматеријала надавувају цене и тако извлаче капитал из земље у матичну земљу, а овде приказују мањи профит и плаћају и мањи порез. Део девиза тако одлази у иностранство јер то нико не може да контролише”, објашњава Ковачевић.

Један од највећих извора девиза за Србију су дознаке које су у прошлој години износиле 1,9 милијарди евра. Ипак, оне су смањене у односу на 2013. годину за 13 одсто.

Како су смањене девизне резерве

“Поменути токови капитала, заједно са кретањима на текућем рачуну (дефицит од 1,98 милијарди евра) и по основу неразврстаних курсних и ценовних разлика (суфицит од 280 милиона евра), одразили су се на пад девизних резерви од 1,8 милијарди евра. До смањења девизних резерви Народне банке Србије је дошло и по основу измене регулативе везане за девизну обавезну резерву коју издвајају банке код НБС”, гласи одговор из НБС на питање зашто су смањене девизне резерве, уз напомену да су банке ослобођена средства искористиле за смањење обавеза банака према иностранству или су их привремено депоновале у иностранству јер очекују да их искористе за пласмане у наредном периоду у земљи. То је омогућило повећање понуде и смањење тражње на девизном тржишту почетком 2015, а што је допринело расту девизних резерви НБС које су у првом тромесечју ове године повећане за 600 милиона евра.

У НБС објашњавају да је утицај процеса раздуживања и задуживања на вредност домаће валуте краткотрајан и позитиван у време високих прилива, а негативан при доспећу обавеза.

“Средњорочна стабилност девизног тржишта по правилу је опредељена кретањима у платном билансу. Од посебног је значаја чињеница да је Србија у току 2013. и 2014. године значајно смањила текући дефицит и повећала његову покривеност страним директним инвестицијама. Тако нпр. учешће текућег дефицита платног биланса у бруто домаћем производу је смањено са 11,6 одсто у 2012. на 6,1 одсто и шест одсто у 2013. и 2014. години. То се неспорно позитивно одражава на оцену одрживости наше екстерне позиције и перцепцију ризика. Наравно, могућности задуживања зависе и од других (екстерних) фактора чији је утицај био неповољнији, поготово за земље са релативно високим нивоом фискалног дуга”, кажу у Народној банци.

Дугови расту

На крају 2014. године привреда је дуговала 9,3 милијарди евра и дуг је повећан за 104,5 милиона евра у тој години, али је у децембру забележен велики одлив капитала и раздуживање од 399,2 милиона евра. Банке су на крају године дуговале 2,3 милијарде евра и оне су се током 2014. раздуживале: смањиле су прекогранични дуг за 814,6 милиона евра, а у томе у децембру за 163 милиона евра. Велики одлив капитала је забележен и у октобру и новембру 2014. године од 399 милиона евра, па су само у та два месеца смањене девизне резерве за чак 671 милиона евра.

Србији је потребно око 6,5 милијарди евра годишње да измири своје спољне обавезе. Према речима Млађена Ковачевића, само држави је потребно око 5,5 милијарди евра ове године, док се у наредне две године очекује доспеће великих кредита због чега ће и износ државне отплате бити повећан на преко шест милијарди евра.

“Свуда се спољни дуг исказује само као главница дуга, а нигде се не види камата. Држава ће ове године платити за камате 1,2 милијарде евра. Свако кад се задужи не рачуна да је дужан само главницу, већ и камату, али овако делује да мање дугујемо него што је то стварно случај. Осим тога, сада је спољни дуг око 80 одсто БДП-а по садашњем курсу који прецењује вредност динара. Када би, рецимо, рачунали евро по 150 динара стварни спољни дуг би био преко 100 одсто БДП-а. Међутим, ако се прода Телеком, па Комерцијална банка, РТБ Бор, па Аеродром тим девизама моћи ће се одржавати овакав курс. Али када тога више не буде прети нам немогућност отплате спољног дуга и оштра девалвација од 60-70 одсто, као што се то десило Русији 1998. или Аргентини 2000. године”, упозорава Ковачевић.

Милош Обрадовић, Балкан магазин