Србија се већ дужи период суочава са озбиљним демографским проблемима, а трошкови одласка младих коштају државу и до 1,2 милијарде евра годишње, показало је истраживање “Трошкови емиграције младих из Србије”, које је спровео Институт за развој и иновације (ИРИ), уз подршку Вестминстер фондације за демократију.
У истраживању, које је представљено у Београду на скупу о емиграцијама младих и утицају актуелног емиграционог тренда на привреду Србије, наводи се да се најдиректнији трошкови одласка младих огледају у губитку уложених средстава у образовање.
Према истраживању, трошкови средњошколског образовања које је трајало четири године и окончано 2018. године износили су око 21.000 евра по ученику, а трошкови осмогодишњег основног образовања око 13.500 евра по ученику.
Подаци показују да је у школовање грађанина Србије од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње до краја академских студија које су у просеку трајале пет година и окончане су 2018. године, било уложено око 34.000 евра по ученику.
На основу расположивих информација, долази се до грубе цифре од око 55.000 евра просечног трошка укупног школовања једног доктора, саопштено је из Медија центра Београд.
Kада се помножи са бројем људи који одлази, трошкови варирају од 0,3 до 1,2 милијарде евра у једној години, што за Србију представља велики губитак.
“Поређења ради укупан извоз информационо-комуникационих услуга у 2018. години износио је 1,1 милијарду евра, док се извоз целокупног сектора пољопривреде у родним годинама креће око 900 милиона евра”, наводи се у истраживању.
Добијени резулатати показују да је директно и индиректно, услед немогућности да се годишњи одлив становништва спречи њиховим запошљавањем, генерисан годишњи губитак од око 2,1 одсто БДП-а из 2018. године.
Услед емиграције младих људи, економија и целокупно друштво се, осим са негативним ефектима, суочавају и са позитивним.
На страни позитивних ефеката емиграционог тока, најзначајнији бенефит јесу дознаке, јер према висини учешћа дознака из иностранства у БДП-у, Србија се налази у самом врху европских земаља, тачније уз Албанију, на првом месту, са учешћем између пет и шест одсто БДП-а.
Ова средства, оцењује се у истраживању, имају важну улогу у националној економији, али као генератор будућег развоја или додатног раста моћи ће да се посматрају тек када инвестициона компонента буде била знатно јача.
У извештају се напомиње да не постоји ниједна организација у земљи, нити у иностранству која има прецизну евиденцију о мигрантима из Србије, те да се не може са сигурношћу говорити о старосној или образовној структури миграната.
У извештају о међународним миграцијама ОЕЦД процењује се да је из Србије од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 људи.
Ово значи да је, према проценама ове организације, из Србије у земље чланице ОЕЦД у просеку годишње емигрирало око 49.000 људи, што обухвата и такозване привремене миграције.
Срна
фото: ИСТОЦK.ЦОМ/АKИНД
U ime jednog coveka, Srbija se odrice svoje mladosti i svoje buducnosti? Zemlja koja cuti precutno se slaze sa svojim demografskim nestankom. Vec tri decenije samofinansiramo svoju propast. U ovoj galaksiji nema slicnog primera.
nikakav odliv mozgova, ti cestiti ljudi su isterani zlikovcima, pre svih onim iz bosanskog ustasluka, domacim izdaicama i zapadnim fasistima, planski i dobro osmisljeno, onima koji vrse genocid nad Srbskim Narodom. — za svoju zemlju treba se boriti svim sredstvima pa biti i spreman poloziti i svoj zivot. — zar neki kurvini sinovi, kerovi im jebali sve najdraze i najmilije, iz ustasluka da nas ponizavaju u vlastitoj zemlji.
Sistematski plan se odvija po zamisli, odavno je donet, prihvacen i poceo da se sprovodi, na zalost. Vecina ili ne vidi ili ih uopste ne interesuje, jer su ih vec uvukli u materijalizam, promenili im svest, tako da ni oni nisu sposobni da uticu na svoju decu zato sto i sami prihvatili taj materijalni imperijalizam, utonuli i ogrezli u udobnost besvesnog trcanja za zaradom, kucom, stanom, letovanjem, zimovanjem, odabrali i odgovarajuce dobro situirano drustvo a odbacili sve ostale koji nisu “na nivou”, bez obzira sto su postali nakaradne, bezosecajne i bezvredne kopije i imitacije ljudi, izgubili saosecanje, veze sa onim sto nas cini takvima kakvi jesmo. Odbacili su sve to zarad svog komfora, dobrobiti i novca. Sta onda ocekivati od mladjih generacija kad ih takvi podizu!?