Oдломци из књиге „Анатомија глобалистичког смрада“

У наредном периоду, Фонд стратешке културе ће на својим страницама објављивати делове књиге „Анатомија глобалистичког смрада“ мр Драгана Филиповића, прве књиге на нашим просторима која се детаљно, систематски бавила радом и деловањем тзв. невладиних организација, шире познатих под скраћеницом НВО.

Већина образованих читалаца је упозната са терминима „обојена револуција“, „хибридни рат“, „контролисани хаос“ итд. Ова књига пружа драгоцен увид у историјат стварања и деловања НВО, кључног инструмента спровођења ових нових видова агресије, са посебним нагласком на њихово разорно и деструктивно деловање на простору бивше СФРЈ, од почетка распада бивше државе до данашњих дана, где им је главна мета била и остала – Србија и српски национални, духовни и сторијски простор. Оно што књигу издваја је чињеница да она не представља само први рад ове врсте код нас – први пут је издата 2005. године – већ и да се њен аутор професионално бавио делатношћу ових деструктивних организација, као истакнути припадник службе државне безбедности. Другим речима, књига чини јединствен спој теорије и праксе, из пера најкомпетентнијег могућег стручњака на ову тему.

*******

ПРЕДГОВОР

Кад читалац прочита студију Драгана Филиповића, пред њим се отвара изненађујући понор, пун сплетака, тајних страте­гија и паукових мрежа моћног глобалистичког поретка, у који је минуциозним скалпелом ушао овај магистар историје – струч­њак за Далеки исток. Тек повезивањем чворова ових наизглед ситних и безначајних трагова, открива се монументалност мреже гло­бализма која обухвата готово читаву планету. Помрчина једног но­вог, утилитарног и прагматичног света, потпуно лишеног духовности, прети да обавије наше и онако суморне животе, као да „Врли нови свет“ (Хаксли), жели поново да сагради Вавилонску кулу и да њо­ме дотакне небо. У овом случају, неколико моћних, лукавих
и мудрих стараца желе унификацију света, они не граде Вавилонску кулу, већ грандиозни Вавилонски супермаркет у коме ће бити избри­сани сви идентитети сем марке и врсте роба. Тачно ће се знати на којим полицама ће да стоје француска вина и сиреви, где бугарски јогурт и десет истих врста хлебова, а где поморанџе и урме из Из­раела… Но, свет је непредвидив, а и живот још више. Земља у којој су сахрањени неосвештени мртваци надима се, дише и пуца, не доз­вољавајући да се на њој подигну темељи нове Вавилонске само­послуге. И као што се у Библији, у тренутку када је додирнула небо, Вавилонска кула распала у прах и пепео, а људи изгубили заједнички језик и почели да говоре свако својим, тако се срушила и модерна кула Светског трговинског центра (Wорд Траде Центер), симбол но­вог глобалистичког доба, а људи који су у њој говорили само ен­глески и компјутерски језик, почели су да дозивају Бога свако на своме језику.

Драган Филиповић, аутор неколико запажених књига о будизму, таоизму и филозофији борилачких вештина, иначе бивши високи функци­онер Државне безбедности и својевремено саветник у кабинету Радована Караџића, захваљујући свом занату, професионалном вештином је ушао у све тајне невладиних организација, и то не само политичких, већ и до крајњег рафирмана психолошких мотива и разлога због којих различите врсте и типови људи улазе у овакве организаци­је. Због тога један од рецензената ове књиге каже: „След дога­ђаја који су се одигравали у последње две године недвосмислено указује да је Филиповићева књига, у адекватним светским круго­вима, озбиљно узета у разматрање“.

За човека који се не бави политиком, као што је писац ових ре­дова, Филиповићева књига је једна врста систематизације зла које нас окружује и вреба са свих страна, али погрешно би било тврдити да је то искључиво актуелна књига. Она ће бити драгоцен материјал за изучавање времена у коме живимо и много деценија касније, ка­да ће представљати грађу за будуће историчаре, политикологе, соци­ологе и психологе. Писана крајње једноставним стилом, дакле на најтежи могући начин, ова књига се може читати и као трилер о ме­ђународној криминалној организацији која већ годинама покушава да овлада светом. Раскринкана до у танчине, чини се до послед­њег детаља, светска глобалистичка мрежа у овој књизи је откриве­на и огољена до сржи.

Момо Капор

УВОД

Последњих тридесет година, с краја XX и почетка XXI ве­ка, међународну политичку сцену карактерише ширење тако­званог, Трећег цивилизацијског таласа, као једног потпуно новог вида оживљавања неоколонијалистичких амбиција најнапред­нијих земаља света. Идеја глобалне доминације, оличена у концепту „Новог светског поретка“, осмишљена у водећим, строго затворе­ним центрима економске и политичке моћи, као што су Трилатерала, Билдерберг група и Комитет 300 (1) спроводи се у дело бескрупулозним и агресивним наступом тренутно најмоћније светске силе – Сједи­њених Америчких Држава и њених савезника. Њихови циљеви пре­дочени су осталом делу човечанства као ултиматум: „Или ћете бити са нама – стриктно се повинујући нашим интересима уз добровољ­но одрицање од сопствених националних независних политичких теж­њи, или ћете бити против нас – када ћемо вам применом свих облика политичких, економских и војних притисака наметнути своју идео­логију, уз успостављање послушничких режима по нашим критеријуми­ма.“ Ултиматум је примарно упућен, а добрим делом и спроведен, према малим и средњим земљама Источне Европе, Азије и Афри­ке(2), са нескривеном тежњом потчињавања и оних већих држава, као што су Русија, Индија или Кина.

Претња глобалистичке алијансе је реална и сасвим основана, а те­мељи се на чињеници да се, после распада СССР­а и укидања источног војног савеза – Варшавског пакта, северноатлантски одбрамбени савез – НАТО, трансформисао у неприкосновену милитантну органи­зацију чија је главна намена освајање туђих територија зарад јачања сопствених интереса и остваривања лидерске позиције светских разме­ра. Тако су: „Користећи прилику што је нестала дотадашња хладнора­товска равнотежа страха, САД одмах кренуле у своје освајачке походе ради преуређења света и успостављања новог светског по­ретка заснованог на доминацији и пљачки.“(3) Посебно забрињава податак да америчко јавно мњење, својим највећим делом, подр­жава поменути политички курс. Као образложење, најчешће се цитира став актуелног америчког геополитичког стратега Бжежинског да „Америка као најмоћнија светска сила нема никаквог разлога да ту своју позицију до краја не искористи обезбеђујући на простору целе планете своје националне интересе“, чиме је жеља за доминацијом и спремност да се на том плану лично ангажује, а по потреби и жртвује, наметнута као узор у свести просечног Американца.

По својој суштини, глобализација подразумева својеврстан рат новог типа који по правилу започиње спољашњим политичким при­тисцима, праћеним економским уценама и санкцијама, затим, по потреби, следи војна интервенција ниског или средњег интензитета, уз перманентну подршку снага „унутрашњег политичког притиска“, што подразумева иницирање унутрашњих сукоба и урушавања др­жавних националних институција нападнуте стране, све до њеног пот­пуног слома. Поражавајућа је чињеница да се у склопу спољашњих притисака најчешће користи легитимитет организације Уједињених на­ција која је, због директне зависности од западних финансијских из­вора, принуђена да беспоговорно пристаје на ту врсту злоупотреба. Многи светски стручњаци за међународну политику безуспешно упозоравају на то да ће пракса пружања непринципијелне подршке америчком хегемонизму, која је, не тако давно, посебно била изражена при изазивању дестабилизације и распада неколико евро­азијских држава, дискредитовати све међународне институције као што је ОУН, чинећи их за већи део човечанства неадекватним, па чак и неприхватљивим. А то је управо дугорочни циљ глобалиста – заменити Уједињене нације сопственом „Светском Владом“, став­љајући свет под директну личну контролу неколицине најутицајнијих западних лидера.

С друге стране, на плану „унутрашњих политичких притисака“, ве­ома значајну, чак незаменљиву улогу имају такозване невлади­не организације. Ове, релативно нове политичке творевине, осмишљене су да за интересе туђих, западних влада, дестабилизују, оборе и по могућности замене националне владе својих земаља. Зато се и на­зивају невладине, јер се подразумева да локална власт државе у којој делују неће имати никакав утицај и контролу над њима. Оне представљају основне ћелије ширења глобалистичког смрада, чији се непријатни политички задах, нажалост, може осетити на свим простори­ма широм земаљске кугле. На пример, само на иницијативу америчке администрације, основано је стотине хиљада таквих међународних института, фондација, асоцијација и форума, који се баве свим и сва­чим, од хуманитарних акција до изучавања фолклора или заштитом природних лепота. Свака од њих има своје националне огранке уредно регистроване у градовима земаља домаћина. Захваљујући чињеници да их финансирају, Американци постављају и кадрове, уз стриктна упутства о правцима и начинима деловања, при чему им статус невладиних организација обезбеђује пуну легализацију за боравак, кретање и рад. Тако, с почетка увек ненаметљиво и непри­метно, оне покрећу одређена питања у домаћој и светској јавности, да би се временом потпуно укључиле, а затим и наметнуле локалним политичким токовима, потенцирајући информације, полуинформа­ције и дезинформације на теме и проблеме који су у складу са по­требама њихових ментора и налогодаваца.

Суштински, по функционалном концепту, невладине организације засноване су на старој испробаној доктрини „специјалног рата“(4), са свим обавештајним, субверзивно­пропагандним, а у неким случа­јевима и паравојним карактеристикама, с тим што им је форма до­некле ублажена и прилагођена сукобима ниског интензитета, где је превасходни циљ да као легалне институције иницирају унутрашњу кри­зу, која ће послужити као повод за интернационализацију проблема, односно као оправдање за спољашњу међународну интервенцију. Ту се, наравно, њихова функција не завршава, јер у зависности од нивоа ескалације ситуације и њихови задаци се преусмеравају на ка­налисање кризног жаришта у правцу перманентног урушавања до­маћих политичких, војних и безбедносних система, до пружања обавештајне подршке снагама интервенције и давања формалног легитимитета окупационом режиму.

Међутим, ма колико текући процеси насилне глобализације били добро осмишљени и тешко заустављиви, у многим срединама, пре свих у потенцијално угроженим земљама, спонтано долази до појаве антиглобалистичког самоорганизовања. Како примећује бивши југословенски председник Слободан Милошевић: „Оно што се догађа, супротно намерама креатора новог светског порет­ка, из дана у дан потврђује да у свету јача свест о потреби уједи­њавања снага отпора новим поробљивачима.“(5) Сасвим је извесно да страх од глобализације и неопходност пружања отпора том злу такође добијају глобални карактер. С тим у вези, све оно што се десило југословенском и српском народу може да послужи као поучно искуство и опомена другим народима који се због свог геополитичког положаја налазе на мети великих сила. Намена ове студије је да пружи скроман допринос њиховим слободарским на­стојањима.

Студија која је пред вама садржи три интегрална дела. У првом делу обрађена је генеза непријатељског деловања глобалистичких невладиних организација, од њихових корена, који датирају још из времена Титове Југославије, њихове експанзије у посттитовском периоду, директног учешћа у изазивању крвавог грађанског рата и распада југословенске државе, подршке коју су пружале снагама НАТО­алијансе приликом напада на Југославију 1999. године, до активног учешћа у успостављању глобалистичке окупационе власти на преосталом југословенском простору, односно на територији Ср­бије и Црне Горе, а које се још увек одвија у пуном јеку.

Други део студије непосредно се бави организационим и функцио­налним устројством невладиних организација, начинима регрутовања кадрова, финансирања, планирања и руковођења, уз детаљни осврт на њихово конкретно деловање на плану рушења југословенског по­литичког, војног и безбедносног система.

Трећи део посвећен је начинима супротстављања непријатељ­ском деловању невладиних организација, са конкретним искустви­ма која је на том пољу имала Служба државне безбедности Србије и Југославије. У том делу анализирани су резултати појединих мера и радњи примењиваних према невладиним организацијама, као и пре­поруке које је Служба тим поводом упућивала политичком врху, уз додатну разраду неких нових стручних идеја и сугестија за које верујем да могу унапредити рад свих антиглобалистичких институција и појединаца усмерен ка овој проблематици.

Нажалост, постоји и четврти део, који с разлогом није увршћен у ову студију. Он се односи на начин организовања патриотских снага у земљама где је већ заведена тиха или отворена окупација са ус­постављеним марионетским режимима, а практично се своди на При­ручник о урбаној герили. Изоставио сам га са искреном надом да читаоци из Слободног света никада неће доћи у ситуацију да буду при­морани да се организују по тим принципима. Што се мог народа тиче, Србима та врста литературе није ни потребна имајући у виду да нам је склоност ка герили дубоко усађена као део националног идентитета.

Приликом израде ове студије ослањао сам се на бројне изворе. Ту су анализе и коментари највиђенијих српских политичара, интелек­туалаца и публициста партиотске антиглобалистичке опције, као што су: академик Михаило Марковић, проф. др Коста Чавошки, проф. др Сми­ља Аврамов, Драгош Калајић, Слободан Милошевић, проф. др Војис­лав Шешељ, генерал Милен Симић, Раде Дробац, Милован Дрецун и многи други. Потом, ту су студије које су објавили водећи светски противници глобалистичке хегемоније, међу којима посебно издва­јам храброг америчког публицисту Мајкла Парентија, који се међу првима отворено супротставио овој врсти зла.(6) Затим, коришћени су оригинални јавно објављени и тајно прибављени материјали невлади­них организација, као и званични и незванични коментари њихових западних ментора. Најзад, примарно сам се ослањао на своја ис­куства и сазнања која сам стекао као један од дугогодишњих опе­ративних руководилаца и функционера југословенске Службе државне безбедности. Код избора података које ћу изнети или прећутати, при­државао сам се искључиво етичког односа према професији коју сам, верујем, часно обављао двадесет пет година. Наиме, као грађа­нин државе која више не постоји и припадник Службе која, такође, више не постоји, моралне норме су ми преостале као једини реле­вантни параметри. То засигурно неће бити по вољи проамеричком режиму који је тренутно наметнут мојој земљи, што није ни важно, они ме још од раније третирају као свог непријатеља, па ни ова књига неће битно утицати на мој одметнички статус. Уосталом, у ова зла времена, када се Срби деле на издајнике и одметнике, част је бити одметник(7).

У Слободном свету, новембра 2005. године.

следи наставак…

__________________________________________________________________________________________________________________

(1) Трилатерала – једна од водећих глобалистичких организација, строго затворе­ног типа, окосница „Новог светског поретка“. Сачињавају је најутицајнији појединци из Сједињених Америчких Држава, Европске Уније и Јапана. Да би осмислили начин дугорочне доминације светом, својевремено су анга­жовали више десетина хиљада научника са задатком да открију узроке пропасти великих империја у историји човечанства. Научни налаз сводио се на конста­тацију да је узрок њихове пропасти био у величини територије коју нису могли да контролишу, па су их стога локалне побуне слабиле и довеле до распада. Да би отклонили овај узрок, чланови Трилатерале поделили су свет на три утицај­не зоне које ће имати своје центре управљања: Европска Унија – управља­ће Европом, Америка –Евроазијом, а Јапан – Далеким истоком и осталим територијама Јужног Пацифика. Ова организациона шема, мање­више, функцио­нише последњих тридесет година.

Билдерберг група – глобалистичка организација затвореног типа која је прва иступила са тезом „Новог светског поретка“. Циљ јој је формирање „Једин­ствене светске Владе“ која ће контролисати цело човечанство. Назив је до­била по истоименом хотелу у холандском граду Остербрик, где је први пут,
1954. године, одржан неформални тајни састанак ради усаглашавања ставова најутицајнијих личности Европе и Америке. Данас броји око 120 људи, међу којима су политичари, чланови краљевских породица, водеће личности католичког ватиканског клера, индустријалци, банкари и медијски магнати, који координи­рају интересе америчке и европске елите.

Комитет 300 – глобалистичка евро­америчка организација затвореног типа. Фигурира као извршни орган неформалне „Јединствене светске владе“ који одлучује, планира и координира конкретним, дугорочним активностима у ци­љу успостављања доминације Западног света над осталим делом човечанства, у оквиру реализације идеје „Новог светског поретка“.

(2) Према налазу водећих економских аналитичара, само у последњој деценији, 20% најбогатијих људи загосподарило је над 90% вредности у глобалним раз­мерама, док 90% најсиромашнијих располаже са свега једним процентом тих вредности. Забрињавајуће је што се та тенденција све више појачава.

(3) Михаило Марковић – српски академик.

(4) Форма обавештајно­субверзивних активности које су биле веома заступљене у време такозваног „хладног рата“ између западног и источног блока што је трајало све до распада СССР­а крајем осамдесетих година.

(5) Констатација из Милошевићевог предговора за књигу Мајкла Парентија: Убити нацију – Напад на Југославију (Принтмедиа, Београд, 2003. године).

(6) Парентијева књига Убити нацију – Напад на Југославију, преведена је на десетак светских језика и спада међу најпознатија дела антиглобалистичке литературе. Као рецензент југословенског издања Парентијеве књиге пре­поручујем је свима који се баве озбиљним изучавањем поменуте пробле­матике.

(7) Навршило се шест година од када сам написао ову књигу. Редослед догађаја који су се у међувремену одвијали дешавао се тако да ни сада, док радим припрему другог издања, немам шта да додам нити да одузмем.

Фонд Стратешке Културе