Свечаном литургијом, као што је и почео, завршен је Свеправославни сабор на Криту. О одлукама са Крита и о томе да ли су и за кога обавезујуће за Спутњик објашњавају Аркадиј Милер, са Института филозофије Руске академије наука, и Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју Србије.

Аркадиј Милер са Института филозофије Руске академије наука и члан Међусаборског присуства Руске православне цркве каже за Спутњик да одлуке Сабора на Криту неће имати велики значај за Руску православну цркву, јер она, као и још неколико цркава, није учествовала на састанку и није потписивала никаква документа.

„Што се тиче закључака које су донели учесници скупа, то није нешто ново, о томе се говорило и пре 20 година, стога, они нису интересантни чак ни православним верницима“, каже са Спутњик Малер.

Он напомиње да се Руска православна црква увек залагала за што активнији дијалог са свим конфесијама и верским организацијама.

„Критика исламског тероризма на територијама на којима живе православни народи је уобичајена реторика сваке православне цркве. И Русија је веома забринута због јачања исламског фундаментализма на Блиском истоку и у Северној Африци, као геноцида православних народа. Али, опет, учесници Сабора на Криту нису рекли ништа ново по том питању, јер су на тај проблем више пута указивале РПЦ, као и Цариградска патријаршија. Учесници Сабора на Криту су изнели сопствене ставове, то је списак жеља, које је изразила Цариградска патријаршија, и ниједна земља неће то тумачити као препоруку“, каже Милер за Спутњик.

Са друге стране, научни сарадник Института за новију историју Александар Раковић каже за Спутњик да је на Криту показано јединство православних хришћана упркос томе што неке цркве нису присуствовале.

„Чини се после овог Сабора да разлике, не да нису непремостиве, него су премостиве и на дохват је руке њихово премошћење“, сматра Раковић.

Раковић објашњава да за оне православне цркве које нису биле на Криту, одлуке нису обавезујуће за сада.

„Њима ће, колико чујемо, бити послати сви потписани документи да они накнадно ставе свој потпис на те документе и ако и они потпишу у том случају би те одлуке биле обавезујуће“, каже Раковић и напомиње да није извесно да ће те цркве потписати документе Сабора.

Он додаје да прилике нису увек идеалне, али да у наредном периоду треба очекивати да се премосте несугласице између православних цркава које су према његовим речима техничке и процедуралне природе. Раковић верује да ће у наредном периоду у врло блиској будућности одржати сабор на којем ће присуствовати све православне цркве.

„Чини се наравно да све разлике могу лако да буду превазиђене, то је сада извесно. И наш патријарх је недавно рекао да подела у православној цркви нема, да су сви јединствени око кључних питања. Треба наставити заседање тог једног сабора који се одржава у континуитету и придружиће се и оне цркве које сада нису биле у прилици да дођу“, каже Раковић.

Александра Станић, Тимур Блохин, Спутник

фото: Ројтерс