Александар ПАВИЋ | 12.12.2012
Када је приликом своје прошлонедељне посете САД, потпредседник Владе Србије Alexander Vuchich-Алекс јавности Србије поручио: “Наш је задатак да испуњавамо међународне обавезе”, констатујући притом “да то неће бити нимало лако, биће много тешко, и психолошки и у сваком другом погледу”,1 није стигао – а вероватно се није осећао ни обавезним – да разјасни ко су то “ми” чији је то “задатак”. Држава или садашњу владајућу већину? Лако је закључити да би Vuchich, као наследник тотал(итар)не доминације медијског спектра коју му је претходна власт, по савременим пентагонским обрасцима, оставила у аманет, волео да се у јавности пројектује чврст утисак да се обавеза стриктног и неодступног испуњавања преузетог “задатка” односи не само на власт већ и на државу. Но, за потпуни успех те пројекције, од насушне потребе је Vuchich-у управо било следеће: да што дуже изостане оцена уставности тзв. бриселских договорених закључака које је преговарач претходне владе Борислав-Борко Стефановић парафирао, а нова власт, посредством Стефановићевог наследника, извесног Павићевића, прихватила као “нашу међународну обавезу”, и сада их једнострано, грубо и дивље спроводи, у виду постављања “интегрисаних граничних прелаза” на административној линији између Косова и Метохије и средишње Србије.
Предлог за оцену уставности уредби Владе донесених на основу тзв. бриселских договорених закључака предат је Уставном суду Србије 24.10.2012. од стране Демократске странке Србије. И управу се у периоду од подношења тог предлога па до данас експоненцијално убрзала активност у троуглу Дачић-Ештон-Тачи, усмерена ка што бржем спровођењу симболички свакако најбитнијег “договореног закључка” – о тзв. Интегрисаном управљању границом (ИБМ – IBM – Integrated Border Management). Циљ је ту сасвим јасан: стављање Уставног суда, па тако и правног поретка Србије пред свршен чин, после чега ће, са размештеним званичницима ЕУЛЕКС-а, плус “косовском” “пограничном полицијом” и “цариницима” – са НАТО-контролисаним снагама КФОР-а које стоје иза њих, држави Србији бити много теже да отклони последице тог једностраног акта. То је, уједно, засигурно и разлог зашто се текст “договореног закључка” о ИБМ и дан-данас крије од очију јавности Србије.2
Јасно је, дакле, да “задаци” о којима говори Vuchich заправо обавезују најпре њега, односно садашњу владајућу коалицију у чије име он наступа и говори. Јер, док се Уставни суд Србије не изјасни, јасно је да не може бити ни говора о томе да држава Србија има било какву правну обавезу да испуни “задатке” о којима Vuchich говори. Када су Vuchich и компанија те “задатке” преузели може се само нагађати, али то у суштини није ни битно за ову сврху (мада је битно у погледу евентуалног утврђивања одговорности за могуће склапање тајних споразума противним интересима земље). Битно је следеће: на сцени је отворен покушај суспензије уставног поретка Србије од стране неких од највиших носилаца власти, међу којима се истиче управо потпредседник Vuchich, који је у исто време – а иронију није тешко уочити – високо подигао барјак “борбе против корупције”.Дакле – човек који се отворено труди да суспендује уставни поредак у земљи претендује да се преко својих контролисаних медија представи управо у супротном светлу – као “бескомпромисни” борац против криминала, односно против незаконитости. А јасно је да у свакој земљи нема вишег правног акта од устава земље. Ако неко отворено крши устав земље, или исказује презир према нужности оцена уставности одређених законских или подзаконских аката пре њиховог спровођења – из тога произилази да тај нужно не може бити никакав истински “борац против криминала”. Напротив – та особа заправо себе ставља у позицију потенцијалног извршиоца најтежег кривичног дела – кршења највишег правног акта у земљи – устава.
Челници ДСС-а, покретача иницијативе за оцену уставности, схватају обим и тежину проблема, и покушавају на све доступне начине – тј. колико им блокирани медијски простор омогућава – да укажу на важност хитности деловања Уставног суда. У јавно објављеном писму Уставном суду Србије, председник ДСС-а, Војислав Коштуница, истиче важност “правовременог” одговора Уставног суда, пре него што настану “неотклоњиве штетне последице по државне и националне интересе”, с обзиром да је “питање границе прворазредно уставно питање”.3 Са своје стране, шеф посланичког клуба ДСС, Слободан Самарџић, позива Народну скупштину да реагује на чињеницу да “Влада Србије не одговара на захтеве Уставног суда Србије”, што води “правном хаосу и анархији”.4
Огласио се и Уставни суд, констатујући да је још “29. јуна 2012. године предлог органа јединице локалне самоуправе општине Косовска Митровица упутио на одговор Влади Републике Србије, а рок за давање одговора био је 15 дана од дана пријема дописа Суда. Такође, предлог Демократске странке Србије од 24. октобра 2012. године за оцену уставности наведене уредбе Влади је упућен 2. новембра 2012. године. Рок за давање одговора био је 30 дана од дана пријема дописа Суда. Закључно са 10. децембром 2012. године Суду није достављен ниједан од одговора”.5
Јасно је, дакле, и по хронологији коју је објавио сам Уставни суд, да је Влада Србије, у својој журби да испуни своје нетранспарентне “задатке”, отворено игнорисала највиши правни акт земље, поступајући по судбинским питањима волунтаристички, мимо правног поретка, мимо институција и народа, искључиво у складу са јавним и тајним договорима које је склапала и склапа са међународним званичницима и шиптарским терористима. То је управо рецепт за “хаос и анархију” – али и позив сваком ко иоле, бар формално држи до правне државе и поштовања уставом и законом гарантованих грађанских права, да устане у одбрану уставности земље. Јер, пробијањем те последње линије одбране државности, отварају се само два пута: онај који је дефинисао проф Самарџић, и онај који води у диктатуру. А оба на најнепосреднији начин егзистенцијално угрожавају живот државе Србије и њених грађана.
1 http://www.naslovi.net/2012-12-07/beta/bice-tesko-primeniti-sporazum-o-prelazima/4167975
2 Дана 11.12.2012. текст “договореног закључка” о ИБМ још увек није био доступан на званичном сајту Владе Србије:http://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=164576. Једини досад јавности-доступан текст споразума се може наћи на: http://www.nikadgranica.org/integrisano-upravljanje-granicom/
3 http://www.standard.rs/pismo-vojislava-kostunice-ustavnom-sudu-najgore-resenje-je-vase-cutanje.html
4 http://www.nspm.rs/hronika/slobodan-samardzic-parlament-da-reaguje-jer-vlada-ignorise-ustavni-sud.html
5 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=10&nav_category=640&nav_id=667787
Фонд Стратешке Културе
