Одричу се Косова на стогодишњицу његовог ослобођења!

Борис АЛЕКСИЋ | 29.09.2012

Током целе 2012. године Руси поносни на своје славне претке, уздигнуте главе прослављају двестогодишњицу победе над Наполеоном и његово протеривање из Русије.¹ У слављу учествује цела држава. Са друге стране иако се у октобру навршава сто година од ослобођења Косова и Метохије, власт у Србији ћути. Више од тога, симболично, кршећи Устав, републичка влада и председник Републике под покровитељством Вашингтона и Брисела повлаче потезе који воде ка коначном признању независности јужне српске покрајине и то баш у октобру, на стогодишњицу његовог ослобођења! Најутицајнији медији у Србији под снажним утицајем Запада и извршне власти вешто цензуришу информације о славној српској годишњици. Оно што је започела Демократска странка, приводе крају Николић, Дачић и Вучић.

Најпре су јавност Србије последња два месеца засули порукама из САД и ЕУ према којим Србија мора да призна независност Косова и Метохије. У последњем налету нови амбасадор САД у Београду, Мајкл Кирби, тек што је распаковао кофере, поручује ауторитарно како „Србија мора да има нормалне односе са Косовом“.² Његов колега и имењак из Енглеске, амбасадор Мајкл Девенпорт подучава републичку власт како само испуњавањем свих критеријума по питању Косова и Метохије може да добије датум почетка преговора са ЕУ.³ Пре иступања у јавности они су дали инструкције републичкој влади и председнику Републике. ЕУ од Београда отворено тражи преко Кетрин Ештон да потпише и међународни споразум са Приштином.⁴ Такође, како потврђују званичници Брисела, све време траје паралелни процес придруживања Косова и Метохије Европској унији.⁵

Како се републичка влада у предвечерје стогодишњице ослобођења Косова и Метохије брани? Она повлачи четири потеза.

Прво, премијер Ивица Дачић као и Демократска странка пре њега, у покушају да замагли сраман чин на који се спрема његов кабинет, предлаже промену граница Србије и поделу јужне српске покрајине.⁶ Иако је Борис Тадић интензивно радио на подели јужне покрајине Запад му никад није дао сагласност за такав потез и Дачић то добро зна. Овај противуставни потез премијера поред тога што је супротан основним националним интересима представља и пуцањ у празно. Запад је у Београду обезбедио политичаре који ће бити послушни до краја, и не мора да им дозволи чак ни „смоквин лист“ у јавности.

Други корак републичке владе је још „храбрији“. Николић, Дачић и Вучић из канцеларија владе извлаче анонимног Дејана Павићевића и „неустрашиво“ га овлашћују за потписивање споразума са Тачијеви терористима, наркодилерима и трговцима људским органима.⁷ Као овлашћено лице републичке владе Павићевић потписује документ којим се омогућава „интегрисано управљање границом“ чиме се угрожава српски правни поредак!

Као треће, Александар Вучић који је на бине напредњака у предизборној кампањи излетао праћен песмом „Eye of the Tiger“ из америчког филма „Роки“, на све ово каже да се није бавио Косовом (и Метохијом) и да не зна шта је потписано.⁸ „Нови српски Елиот Нес“ се бавио корупцијом и криминалом, док му краду целу јужну покрајину.

Све ће кулминирати четвртим кораком – наступом Томислава Николића на Генералној скупштини Уједињених нација. У свом говору Николић без резерве подржава преговоре са Шиптарима на највишем нивоу, али о Косову и Метохији говори кратко на крају, бавећи се претходно екологијом и климатским променама, глобалном кризом и хипотекама, као и братством и јединством!⁹ Николић у свом говору уопште не помиње Русију и Кину као савезнике Србије, нити Савет безбедности као место решавања косовског проблема. Он понавља како Србија мора да поштује све споразуме договорене од стране претходне владе, без обзира што су они противуставни. Томислав Николић изјављује саучешће својим налогодавцима из САД због погибије америчког амбасадора у Либији. Побијене Либијце и масакрираног Гадафија који није хтео да призна независност Приштине, чак ни формално, зарад људскости, не наводи.

Зачуђујуће, Николић је на крају говора изабрао да цитира америчког генерала Ајзенхауера: „Не може бити мира без закона, а закона не може бити ако једно правило међународног понашања примењујемо на оне што нам се супротстављају, а друго на наше пријатеље”.¹⁰ Али за Србе који страдају и даље значајнији је цитат Ајзенхауера: „Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се не познају, и то по заповијести оних који се међусобно веома добро познају, али се ипак не убијају.“

У свом говору Николић је и поред декларативног залагања за то да Србија никад не призна независност Косова и Метохије, наговештава своју јасну спремност за фактичко признање независности. Он позива на преговоре и изјављује да је спреман да их води (на највишем нивоу) у име Србије!¹¹ Председник државе би морао да има потпуна сазнања о томе да међународно право такве потезе дефинише као давање легитимитета „приштинским властима.“

По међународном праву признање држава може бити De jure (врши се путем изричитог формалног акта) и De facto (настаје када држава ступа у односе са непризнатом државом или владом без претходног изричитог акта).¹²Економски споразуми појединих држава са СССР-ом између 1921. до 1924. године сматрају се фактичким признањем Совјетског савеза. Фактичко признање је и посета на „највишем нивоу“председника САД Никсона почетком 1972. године Кини, која до тада није била призната од стране Вашингтона!¹³

Устав Републике Србије изричито забрањује угрожавање територијалног интегритета и одрицање од Косова и Метохије, као и Кривични законик који угрожавање територијалне целине превиђа као тешко кривично дело.¹⁴

Републичка влада се креће отворено ка фактичком признању Косова и Метохије. Симболично тај чин би могао да се деси у октобру ове године када би Србија требала да прослави стогодишњицу ослобођења јужне покрајине. Као што је Запад инсистирао да се Слободан Милошевић изручи на Видовдан, дан Косовског боја, а Кумановски споразум потпише на месту величанствене победе Српске војске (Осветника Косова) у Првом балканском рату, и овај потез представља испољавање мржње Вашингтона и Брисела према Србији и њихову жељу да пониште саму бит српске нације. Док у Београду буду столовали прозападни политичари попут демокpaта или напредњака Србија ће бити територијално угрожена, а након Косова и Метохије отвориће се нова жаришта у Војводини и Рашкој области. Поучен историјским искуством Запад неће оставити јединствену српску државу на Балкану пре него што отворено крене у нови Поход на Исток. Једини излазак из ове кризе је сарадња са све моћнијом Русијом, али да би то учинили у Београду морају да седе Срби – искрени патриоти, а не марионете САД и ЕУ.

1 http://ruskarec.ru/articles/2012/08/30/1812_godina_vreme_rata_i_mira_16539.html

2 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/maikl-kirbi-srbiia-mora-da-ima-normalne-odnose-sa-kosovom.html

3 http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/26/devenport-ispuniavaniem-kriteriiuma-do-datuma.html

4 http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/344449/Plan-Ketrin-Eston-Srbija-da-potpise-sporazum-sa-Kosovom

5 http://www.kurir-info.rs/ek-studija-izvodljivosti-za-kosovo-10-oktobra-clanak-431922

6http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=21&nav_category=640&nav_id=645100

7 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344386/Pavicevic-Srbija-prihvata-sporazum-o-upravljanju-administrativnim-prelazima

8 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/344359/Vucic-Danas-se-nisam-bavio-Kosovom-nego-korupcijom

9http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/

10 Исто.

11 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:398740-Nikolic-se-sastaje-sa-Ketrin-Eston

12 Међународно јавно право, Смиља Аврамов, Миленко Крећа, Савремена администрација, Београд, 1997 године, стр, 73 – 78.

13 Исто, стр. 73.

14 Члан 307 Кривични законик Републике Србије (Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009 и 111/2009)

Фонд Стратешке Културе