Банка Кине је прва азијска банка којој је омогућено да учествује у формирању светских цена злата. У ову групу спадају и друге велике светске банке попут ХСБЦ, „Џеј Пи Морган“, „Голдман Сакс“, „Барклиз“…
Учешће Банке Кине у формирању светске цене злата неће проћи незапажено. Она данас практично у потпуности контролише највеће тржиште овог племенитог метала у Азији — Шангајску берзу злата. Управо захваљујући учешћу у електронским купопродајним процесима у Лондону, први пут ће бити примењена 24-часовна трговина на светском тржишту злата. Кина се дуго спремала на овај корак, говори Сергеј Хестанов, експерт Руске академије макроекономије и државне управе при председнику Руске Федерације:
„Кина систематски јача своју улогу и утицај на глобалним тржиштима, али веома стрпљиво и опрезно. Зато деловање кинеских монетарних власти не плаши међународна тржишта. Тако ће бити и са златом. Овде нема никаквог заплета. Кина је један од највећих произвођача злата, а иначе има и сопствене залихе. Зато је Кина заинтересована да не буде колебања цена. Управо Банка Кине током последњих година наступа као значајни купац злата и зато она игра важну улогу у образовању цена, што се добро одражава на тренутну ситуацију“.
Кина је корак по корак ишла ка томе да добије могућност да утиче на регулисање глобалне цене злата. Наиме, она је привукла међународне уговоре у вези са златом ка унутрашњем тржишту помоћу Шангајске берзе злата прошле јесени. И ово је био старт који је омогућио не само да утиче, већ и да наметне сопствена правила игре на овом тржишту, сматра експерт Јаков Бергер:
„Политику цена одређује слободно тржиште. Ипак, учешће огромних државних златних резерви Кине у овој игри, наравно одређује и светску политику на тржишту племенитих метала, светске цене злата и уопште односе у овој сфери. Шангај ће, руку под руку, постати светски центар трговине златом и валутама које су повезане са ценом злата. То је политика која ће од Кине створити светски центар трговине златом, али и у светски финансијски центар“.
Спутник
