Огроман раскорак у српском здравству: Мањак лекара, вишак молера

Србија деценијама кубури са проблемом одласка висококвалификованих кадрова у бели свет, а највећи проблем је одлазак лекара. И поред тога што готово сваки дан медицинске сестре и доктори одлазе пут западне Европе, пријем нових људи у здравству је отежан због забране запошљавања у јавном сектору. Болницама недостају лекари, сестре, али зато не мањка техничког кадра, којег је сваког дана све више.

Наиме, упркос забрани у последње време запослено је више од 3.500 немедицинских радника, показује истраживање Нове економије. Према тим подацима, скоро свака пета особа с платног списка здравствених установа у Србији је немедицински радник, док у Европској унији тек сваки десети запослени не носи бели мантил.

Ивана Павловић, новинарка Нове економије, каже да је тај магазин, током двогодишњег истраживања урађеног у сарадњи са ЕУ, установио да је последњих пет година број запослених у здравству смањен за готово 10.000 људи, што је утврђено на основу података Института Батут и Фискалног савета.

– Здравство је сектор у коме је број запослених највише смањен. У том смањењу број здравствених радника смањен је за 3.000, доктора медицине готово 1.000 мање, и административно и техничко особље смањено је за нешто око 5.000 људи – каже Павловић.
Доктор Раде Панић, из Опште болнице Студеница у Kраљеву, оцењује за Н1 да Министарство здравља не ради свој посао како треба, што је условило пад броја запослених. Kао пример је навео то што је у KЦ Ниш, на хирургији, запослен професор физичког васпитања који тамо спроводи физикалну терапију.

– То је недопустиво, јер он није едукован нити има квалификације да то ради. Да не причамо о томе да на званичној презентацији Опште болнице у Kраљеву имамо грађевински сектор – запослене армираче, молере и слично – наводи др Панић.

Представник НВО Доктори против корупције др Драшко Kарађиновић каже за “Вести” да је број доктора у српском здравству оптималан, медицинских сестара недовољан, а немедицинских сарадника превелики.

– Нећу рећи ништа ново уколико кажем да постоји изразита диспропорција у структури немедицинских радника између српског и европског здравства, што је последица наслеђеног и нереформисаног модела здравства – каже др Kарађиновић.

Kао у време социјализма
Српско здравство има и даље усађен бирократски организациони облик карактеристичан за социјалистичко државно уређење из 60-их година прошлог века, иако су економске и демографске чињенице данас потпуно другачије.

То значи да број новорођених беба из године у годину драматично пада, а старост становника расте – просечна старост становништва наше земље је 43 године. Те промене требало би да испрати и другачија структура запослених у здравству.

Kарађиновић сматра да су бројни домови здравља који представљају пандан јавном комуналном предузећу у смислу неефикасности и губитака постали сигурно уточиште за бројне немедицинске раднике.

– Свака општина има државни дом здравља, а у свих 159 домова здравља запослено је исто толико директора и још више секретарица, књиговођа, референата, шофера, техничког особља, портпарола – истиче др Kарађиновић.

Страначки и родбински
У Србији у здравстеном сектору тренутно ради 110.000 запослених. Од тога је око 21.000 лекара, око 50.000 медицинских сестара, а остало чини технички сектор почев од возача, молера до секретарица.

То је знатно више него у земљама Европске уније, каже др Kарађиновић. Он истиче да се немедицинско особље прима по страначкој и родбинској вези.

Н. С. Прерадовић – Вести