Србија

Огроман раскорак у српском здравству: Мањак лекара, вишак молера

Србија деценијама кубури са проблемом одласка висококвалификованих кадрова у бели свет, а највећи проблем је одлазак лекара. И поред тога што готово сваки дан медицинске сестре и доктори одлазе пут западне Европе, пријем нових људи у здравству је отежан због забране запошљавања у јавном сектору. Болницама недостају лекари, сестре, али зато не мањка техничког кадра, којег је сваког дана све више.

Наиме, упркос забрани у последње време запослено је више од 3.500 немедицинских радника, показује истраживање Нове економије. Према тим подацима, скоро свака пета особа с платног списка здравствених установа у Србији је немедицински радник, док у Европској унији тек сваки десети запослени не носи бели мантил.

Ивана Павловић, новинарка Нове економије, каже да је тај магазин, током двогодишњег истраживања урађеног у сарадњи са ЕУ, установио да је последњих пет година број запослених у здравству смањен за готово 10.000 људи, што је утврђено на основу података Института Батут и Фискалног савета.

– Здравство је сектор у коме је број запослених највише смањен. У том смањењу број здравствених радника смањен је за 3.000, доктора медицине готово 1.000 мање, и административно и техничко особље смањено је за нешто око 5.000 људи – каже Павловић.
Доктор Раде Панић, из Опште болнице Студеница у Kраљеву, оцењује за Н1 да Министарство здравља не ради свој посао како треба, што је условило пад броја запослених. Kао пример је навео то што је у KЦ Ниш, на хирургији, запослен професор физичког васпитања који тамо спроводи физикалну терапију.

– То је недопустиво, јер он није едукован нити има квалификације да то ради. Да не причамо о томе да на званичној презентацији Опште болнице у Kраљеву имамо грађевински сектор – запослене армираче, молере и слично – наводи др Панић.

Представник НВО Доктори против корупције др Драшко Kарађиновић каже за “Вести” да је број доктора у српском здравству оптималан, медицинских сестара недовољан, а немедицинских сарадника превелики.

– Нећу рећи ништа ново уколико кажем да постоји изразита диспропорција у структури немедицинских радника између српског и европског здравства, што је последица наслеђеног и нереформисаног модела здравства – каже др Kарађиновић.

Kао у време социјализма
Српско здравство има и даље усађен бирократски организациони облик карактеристичан за социјалистичко државно уређење из 60-их година прошлог века, иако су економске и демографске чињенице данас потпуно другачије.

То значи да број новорођених беба из године у годину драматично пада, а старост становника расте – просечна старост становништва наше земље је 43 године. Те промене требало би да испрати и другачија структура запослених у здравству.

Kарађиновић сматра да су бројни домови здравља који представљају пандан јавном комуналном предузећу у смислу неефикасности и губитака постали сигурно уточиште за бројне немедицинске раднике.

– Свака општина има државни дом здравља, а у свих 159 домова здравља запослено је исто толико директора и још више секретарица, књиговођа, референата, шофера, техничког особља, портпарола – истиче др Kарађиновић.

Страначки и родбински
У Србији у здравстеном сектору тренутно ради 110.000 запослених. Од тога је око 21.000 лекара, око 50.000 медицинских сестара, а остало чини технички сектор почев од возача, молера до секретарица.

То је знатно више него у земљама Европске уније, каже др Kарађиновић. Он истиче да се немедицинско особље прима по страначкој и родбинској вези.

Н. С. Прерадовић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Без обзира на превише запослених у здраственим установама у техничком сектору, установе овог типа су углавном руина, где пада малтер са плафона, водокотлићи не раде, прозори не дихтују… И наравно никога није брига за то…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!