ЛОНДОН– Производњу кључних пољопривредних производа, од бразилског кукуруза до малезијских дуријана, угрожавају високе светске цене ђубрива због чега фармери оскудевају у виталним хранљивим материјама за усеве, што подгрева страховања у погледу глобалне прехрамбене безбедности и инфлације.
Цене ђубрива су ове године порасле услед растуће потражње и мање понуде, при чем у су рекордне цене природног гаса и угља изазвале редуковање производње у енергетски интензивном сектору ђубрива.
Уреа је поскупела за више од 200 одсто ове године, док су се цене дијамонијум фосфата скоро удвостручиле, пише Ројтерс.
Поред скока глобалних цена хране до рекордних нивоа у последњих више од 10 година, растуће цене ђубрива ће додатно повећати притисак на доступнот хране, нарочито у привредама које се ослањају на увоз, док у натегнутим државним буџетима има мало простора за владине субвенције, каже Фредерик Нојман, кодиректор у ХСБЦ банци надлежан за азијска економска истраживања.
„У време када је ковид 19 већ десетковао животе и средства за живот небројених милиона људи, раст цена хране посебно тешко погађа сиромашне. Раст цена ђубрива не само да погађа пољопривреднике, већ ће се пренети и на потрошаче преко виших цена хране”, истиче Нојман, преноси Танјуг.
Имајући у виду да је индекс цена хране Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) на највишем нивоу од 2011, светски пољопривредници већ трпе притисак да повећају испоруке.
Аналитичари, међутим, упозоравају да ће се ограничена понуда ђубрива погоршати почетком следеће године. Пољопривредници из Европе, Северне Америке и северне Азије морају да појачају куповине пре пролећне сетве, док су истовремено кључни произвођачи, попут Kине, Русије и Египта, ограничили извоз како би обезбедили домаће тржиште.
„Продаја већине залиха произвођача урее је већ уговорена, што значи да ће глобални произвођачи тог ђубрива бити ”распродати” до првог јануара. Произвођачи улазе у нову годину са веома ниским непродатим залихама и наићи ће на значајну глобалну потражњу у првом кварталу из САД, Kанаде, Бразила, Европе, Азије које крећу с куповином“, наводи Џош Линвил, директор америчке компаније за ђубрива Стоун Икс.
Додаје да ће као одговор на раст цена “фармери широм света или одложити куповину или смањиити коришћење ђубрива да би уштедели новац”.
Индија и Египат, две велике пољопривредне економије, повећале су државне субвенције у новембру, при чему је индијско Министарство пољопривреде појачало снабдевање ђубривом округа који имају мале залихе како би обезбедило производњу озимих усева.
За сада је удар високих трошкова за већину произвођаче усева ублажен, али би неки од њих следеће сезоне могли да пређу са пшенице и кукуруза, који се хране азотним ђубривом, на соју.
Ипак, у 2022. години ће мали број усева или фармера бити поштеђен удара, кажу извори.
У Немачкој ће пољолривредници због раста цена вероватно смањити употребу ђубрива, што би могло да смањи приносе, оцењује Бернхард Kрускен, генерални секретар немачког удружења пољопривредника ДБВ.
“Пресипитиваће се сетва оних врста усева код којих је протеклих месеци дошло до раста произвођачких цена“, додао је Kрускен.
Бразил, највећи произвођач соје у свету и трећи по величини произвођач кукуруза, који храни 10 посто светске популације, упозорио је на несташицу ђубрива у следећој години, предвиђајући успоравање раста производње соје, кукуруза и памука.
„За соју је то делимично ублажено јер је много инпута већ купљено, али ће се кукуруз директно суочити са растом трошкова за ђубриво. За сезону 2022/23, рекао бих да ћемо имати неких проблема. Рекао сам пољопривредницима да проблем више није ни цена, већ расположивост понуде ђубрива“, изјавио је Андре Песоа, партнер у бразилској консултантској кући за агробизнис, Агроконсалт.
Чак и у Северној Америци, где живе неки од најбогатијих пољопривредника на свету, узгајивачи су одложили куповине које обично обављају уочи пролећне сетве, надајући се да ће цене пасти.
Мада су временски услови, биљне болести, штеточине и водоснабдевање кључни за развој усева, ђубриво је један од доминантних фактора производње који фармери контролишу.
Али, многи узгајивачи, пре свега милиони малих власника газдинстава који производе трећину светске хране, неће имати други избор осим да смање употребу ђубрива 2022.
У југоисточној Азији, која има највећи удео у глобалној производњи палминог уља, узгајивачи се припремају за веће трошкове производње, а водећи индустријски играчи већ трпе поремећаје с набавком ђубрива и смањење увоза.
„Малезија увози 95 одсто ђубрива. Производња воћа и поврћа, укључујући дуријан, биће погођена јаче од палминог уља, јер захтева квалитетније ђубриво“, каже Тео Ти Сенг, генерални директор малезијског добављача агрохемикалија “Бен Мејер Агрикер”.
Недавни пад цена нафте могао би да ублажи трошкове произвођча ђубрива, али ће следећи неочекивани талас хладног времена изазвати нови енергетски удар што ће покренути раст цена хране, према извештају ФАО из новембра.
„Морамо да схватимо да ће све политичке мере које поскупљују енергију подићи цене хране. Ово не сме да се тумачи као позив на смањење нагласка за мере ублажавања климатских промена, већ да морамо да нађемо начине да побољшамо ефикасност употребе ђубрива… и да критички преиспитамо нашу енергетску политику”, рекао је Јозеф Шмидубер, заменик директора у ФАО-овом одељењу за трговину и тржишта.
Политика.рс
