Споразум Београда и Приштине не би само повећао регионалну стабилност, већ би и отворио изгледе “две земље” на чланство у ЕУ, каже шеф дипломатије Хајко Мас.
Овај немачки државник пренео је поруку званичног Берлина приликом отварања конференције министара спољних послова учесница “Берлинског процеса” који се, у оквиру председавања Немацке, одржава у форми видео-скупа.
Мас је рекао да Берлин подржава безусловно напоре високог предстваника ЕУ Ззозепа Бореља и специјалног изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака у реализацији тог задатка.
Сви народи у Европи имају историјски терет, али историја не сме да буде препрека у стварању заједничке будућности“, нагласио је он.
Истакао је да мора процес проширења поново да се покрене. „Будућност свих шест држава Западног Балкана је у ЕУ. Немачка се и даље потпуно залаже за тај циљ“, рекао је Мас и додао да, када државе региона показују резултате и ЕУ мора да уради свој део.
“Када они дају свој, морамо и ми свој“, то мора да убудуће буде наш приступ проширењу ЕУ“”, нагласио је Мас.
Указао је да државе региона треба да јачају владавину права, боре се против корупције и организованог криминала, раде на заштити слободе медија и створају простор у којем може демократија да се развија.
Такве реформе ће допринети привлачењу већих страних инвестиција, створити перспективе за младе људе и зауставити одлив квалификоване радне снаге из регион“, објаснио је он. Мас је казао да, на другој страни, ЕУ мора стајати иза својих обећања. С тим у вези је поменуо Северну Македонију и Албанију, наводећи да су те земље оствариле одрживи напредак у реформи правосуђа и борби против корупције и организованог криминала, а Скопље је постигло са Атином историјски Преспа споразум.
„Због тога би приступни преговори са Северном Македонијом и Албанијом сада почети“, поручио је он. Мас је казао да је познато да унутрашња политика може да ограничи простор спољној политици, као и да су шкакљива питања прошлости и идентитета, али, додаје, таква билатерална питања не би требало да спречавају целокупан приступни процес.
Такође је казао да би ЕУ требало коначно да испуни свој део по питању визне либерализације са тзв. Косовом.
Дејтон и Ратко Младић
Говорећи о Босни и Херцеговини рекао је да се више од 25 година после Дејтона види забрињавајући застој и агресивну реторику и осврнуо се на данашње изрицање пресуде Ратку Младићу.
“То суђење нас подсећа на стравичне ратове 1990-тих са геноцидом, масовним убиствима и етничким чишћењима. Та стравична сећања требало би да нас воде ка закључку да је будућност Западног Балкана у миру и демократији“, нагласио је он.
Мас је истакао да је европска мапа пута за БИХ јасна – 14 кључних приоритета Европске комисије.
Према његовим речима од кључног значаја остаје високи представник међународне заједнице.
Због тога сам Кристијану Шмиту и подржаваоцима његовог именовања веома захвалан. Он ће помоћи да се БиХ врати на међународни дневни ред“, уверен је Мас. Указао је и на значајну улогу цивилног друштва у подстицању помирења и дијалога. Апеловао је на учеснике да се заложе да Самит Берлинског процеса у јулу буде успешан у корист грађана региона.
С тим у вези је казао да би посебно споразум о слободи путовања са личним картама подстакао трговину и путнични саобраћај, као и да би заједнички „визни простор“, те и признање академскиг и професионалних диплома олакшало живот грађанима.
„Пандемија је показала да највећи број изазова, са којима се суочавамо, не стају на граници једне државе. Просперитетни и мирни Западни Балкан захтева државе у региону које пружају једне другима руку сарадње, уз прагматизам и храброст, са реалним погледом и амбицијама“, истакао је Мас додајући да је избор пута на региону, а да ће Немачка пружити подршку.
Танјуг
