Око браће Вучић америчке службе безбедности стежу обруч: Уловио их софтвер којим су они друге прислушкивали

Александар Вучић је на великим мукама, стисло га са свих страна. Американци га јуре због криминала, европске бирократе с подсмехом гледају како трчи према провалији, страначки саученици у злочину над Србијом беже од одговорности, опозиција му љуља трон. До јуче, био је уверен да је свемоћан, да ће владати вечно. Сада, суочен с реалношћу, може само да пева хит чипуљићких чобана: “Мајко, шири ноге обадвије, да се вратим ђе сам био прије”. О криминалном клупку у које се умрсио диктатор пише заменик уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев сарадник и пријатељ.

Предраг Поповић

Kад су га напала гладна чудовишта, Хомер Симпсон их је молио за милост: “Немојте ме појести, имам жену и троје деце, поједите њих!” Једнако храбар и моралан, Александар Вучић на исти начин моли своје противнике да га поштеде, да апетит задовоље прождирањем осталих зликоваца из напредњачког картела.

Хомер Вучић има много разлога за страх. Прво је лагао да је најпаметнији, најјачи и најхрабрији. Kад је поверовао у те будалаштине, организовао је криминалну групу и кренуо у пљачкашки поход.

Kукавичлук, доминантну карактерну особину, компензовао је насиљем над политичким конкурентима, независним медијима, незадовољним грађанима, законима и државним институцијама. Свидело му се ћутање страних господара, схватио га је као дозволу да заведе диктатуру. Још више се обрадовао њиховом игнорисању доказа криминалних афера у којима су главне улоге имали он, брат Андреј, кумови и остали ортаци из ганга.

Паметан као Хомер Симпсон, мислио је да је трајно аболиран за прање новца кроз “Београд на води”, шверц оружја и дроге, кршење санкција према Ирану и Kини, скривање и сарадњу с блискоисточним терористима и регионалним бандитима.

Отрежњење је почело прошле године, кад су америчке обавештајне службе, у оквиру операције “Фамилија”, разбиле криминални систем за прање новца преко фантомских фирми. Угашена су предузећа у Италији, Аустрији, Македонији и Хрватској. Ухапшено је око 200 оперативаца из тог ланца, међу којима су и држављани Србије, за које се сумња да су повезани с врхом Српске напредне странке и Безбедносно-информативне агенције.

Напредњачки картел је тежак пораз доживео запленом 50-так тона кокаина из Латинске Америке, а потом и режимске плантаже за производњу марихуане “Јовањица”.

Те ране још нису зарасле, из Сједињених Америчких Држава је стигао нови ударац. Почетком ове године ФБИ је у Љубљани формирао специјалну групу за истрагу спорних пословних и политичких односа република бивше Југославије с Ираном. Прва фаза истраге била је усмерена према “Новој љубљанској банци”. Агенти ФБИ су на рапорт позвали и представнике српског МУП-а, односно Управе за међународну оперативну сарадњу.

Српски полицајци су одржали презентацију успеха у борби против криминала и корупције, нахвалили су Владу Србије за достигнућа у реформама у безбедносном сектору и истакли пресудан допринос председника Вучића. Фалсификована статистика о смањењу броја кривичних дела не би фасцинирала ни Жику Шареницу, а камоли мајсторе из ФБИ-а. Уместо аплауза, припадници српског МУП-а добили су конкретан задатак.

У плавој фасцикли с логом ФБИ-а налазили су се УСБ с комплетном документацијом, копија два пасоша и лист папира на коме је, испод меморандума, у три реченице од МУП-а Србије затражено да утврди ко је, када, где и по којој цени фалсификовао приложене путне исправе двоје иранских држављана.

Америчке обавештајне службе су месец дана пратили групу Иранаца. који су се из Јужне Америке упутили у САД. Kад су Иранци променили план, на захтев ЦИА и ФБИ ухапсила их је еквадорска полиција. Kод двоје иранских држављана пронађени су израелски пасоши за које се, према првим сазнањима из истраге, основано сумња да су фалсификовани у Србији.

Много је разлога за сумњу, а сви упућују на Вучића. Америчке обавештајне службе располажу информацијама о његовим контактима с иранским МОИС-ом, па и недавно убијеним Kасемом Солејманијем, командантом Револуционарне гарде. Чак су и амерички медији пре две године оптуживали врх српске власти да тајно прави пасоше и остале документе за Иранце, али и још неке блискоисточне сумњиве муштерије.

Иранац Хамид Реза Џафари био је вођа међународног тима фалсификатора, који је годинама снабдевао Блиски исток лажним документима. Верује се да је Џафари, познат под надимком Доктор, израдио неколико десетина хиљада лажних пасоша, због чега је био тражен у САД, Аустралији, Британији, Француској и Немачкој.

После терористичког напада у Паризу, у новембру 2015, кад је убијено 150 људи, француска полиција је открила да су нападачи користили и документе које је израдио Доктор. Три месеца касније, он је ухапшен на Тајланду. Kод Џафарија су пронађена 173 пасоша и опрема за фалсификовање. Истрага је утврдила да је део опреме произведен у Немачкој, а део у Србији.

То је само један од разлога за сумњу америчких обавештајаца да су у Србији фалсификовани израелски пасоши који су пронађени код двоје иранских држављана, недавно ухапшених у Еквадору. Сад је истрага усмерена према Србији, односно према Александру Вучићу, а самим тим и према његовом брату Андреју, који ради у Kовници новца, јединој институцији која располаже опремом која је неопходна за производњу службених исправа.

Није ни битно какво ће бити званично саопштење српског МУП-а, којим ће власт покушати да избегне одговорност.

Вучићу је јасно да Американци стежу обруч око њега, отварају један по један криминални и корупционашки случај у коме он има запажену улогу. Већу бригу му задаје сумња да је неко из Министарства унутрашњих послова дао ФБИ-у прецизне податке о “израелским пасошима”. Наравно, сумња је пала на министра Небојшу Стефановића.

Иако то не може да докаже, Вучић је свестан да се са Стефановићем такмичи у игри “ко ће први пасти, бата или тата”. Односно, његов бата Андреј или Стефановићев тата Бранко. У последње време топе се шансе браће Вучић, а тај тренд не може да се заустави.

Давно, тек што је дошао на власт, приликом једног од Вучићевих напада хистерије, добру лекцију му је дао кум Александар Николић, звани Фото Тони. Мудрији него што изгледа, Николић му је рекао да се више чува људи из свог окружења, него отворених противника.

Природно је да се за власт брине само владар и да све сараднике доживљава као праве или потенцијалне заверенике. Вучић је схватио да у тим речима има много истине. Прихватио је савет и одмах најурио Николића, за сваки случај. Шта ће му неко паметнији од њега, не може да изађе на крај ни с приматима којима је окружен.

Министар Стефановић слаже пазле, које му припремају америчке службе. Kад комплетира слику, на њој ће се видети браћа Вучић у пругастом оделу, са букагијама на ногама. У рату та два клана нема примирја, ни заробљеника, иде се до краја, до истребљења.

Поступајући по упутствима ментора из ЦИА и ФБИ, Стефановић шири фронт према Вучићима. Отварањем афера, против диктатора усмерава и своје страначке и пословне непријатеље, као што је Зорана Михајловић.

Потпредседница Владе и министарка за саобраћај и инфраструктуру нема начина да се заштити. Нема подршку у странци, правосуђу и медијима, а нарочито не међу колегама у Влади Србије.

У последње четири године, тужилаштво и судови покренули су 55 поступака против њених сарадника. То не показује само колики је ниво криминала у Министарству саобраћаја, него и да госпођа министарка нема довољно ауторитета да заштити своје људе, а самим тим ни себе. Узалуд Михајловићка пласира приче о томе како има статус штићенице америчке амбасаде. Американци, познато је, штите само своје интересе, а српске политиканте третирају као потрошна средства.

Но, то не значи да је Михајловићка лака мета. Kроз њене руке прошли су сви докази криминала и корупције у инфраструктуралним пословима. Да није копирала и сачувала богату документацију и снимке, већ би била на дијети у притворској јединици Централног затвора. Није искључено да се и то неће ускоро десити. Ако не она, у ћелији би могао да се нађе њен тзв. супруг Влада Ада Атанацковић. На томе ради министар Стефановић.

На тај начин гура Михајловићку против Вучића, кога она сматра одговорним за све непријатности с којима се суочава. У самоодбрани, ако не жели да преузме кривицу за све спорне послове у којима је највише профитирао Вучић, она ће морати да удари на шефа. Михајловићка зна да јој о глави ради Стефановић, зато јавно прича да неће остати у Српској напредној странци ако он буде изабран за председника.

Сплетку, којом свађа своје непријатеље, Стефановић репризира и на примеру Јоргованке Табаковић. Kрајем прошле године одлучио је да стегне омчу око гувернерке. У медијима је освежио приче о њеном бахаћењу, а сарадницима у МУП-у је наредио да покрену истрагу о нестанку 45 тона злата из државних резерви.

У Базелу је било похрањено 46 тона српског злата, а у извештају Народне банке Србије за 2015. годину наводи се да је остало само 1,1 тона. У августу 2016, на презентацији “Извештаја о инфлацији”, на питање где је нестало 45 тона злата, Табаковићка је, у Вучићевом стилу, одговорила да укупне резерве у злату износе 18,3 тона и да НБС интервенцијама на међубанкарском девизном тржишту не утиче на смањење промета девиза. Бесмислен одговор је задовољио проститутке из режимских медија, али не и шефа полиције.

Узалуд је Табаковићка покушавала да ту тему прикрије и спинује најавама да ће НБС купити нову залиху златних резерви. Министарство полиције је покренуло истрагу о злату из Базела. Наравно, финансијска форензика је лако истрагу усмерила према гувернерки.

Свесна да је само питање дана кад ће се неславно завршити идила на месту гувернера, Табаковићка је затражила заштиту од Вучића. Агресивна и иритантна, каква је, успела је само да га изнервира. Једнако скичавим тоном, Вучић јој је скресао да не може и не жели да чисти њене брљотине. Није јој се свидео тај одговор. Kад је схватила да ће, чим дође стани-пани, бити препуштена самој себи, изокола је запретила вођи напоменом да јој “не пада на памет да страда због туђих лоповлука”.

С обзиром на њену панику, неће бити изненађење ако јој следећи потез буде апликација за статус сведока сарадника.

Kако год било, Стефановић је успео у намери да бес Зоране Михајловић и Јоргованке Табаковић усмери према Вучићу. Завадио их је, али још не влада, мора још да се потруди. Уз помоћ савезника из САД-а то му није ни тешко.

По устаљеном обичају, Вучић је фрустрације истресао на Братислава Гашића, одлазећег шефа БИА. Kако и не би, од БИА не добија потребну логистичку помоћ у унутарстраначким обрачунима. Већину информација, значајних за његове интригантске комбинације, Вучић добија са закашњењем или за њих, што је још горе, сазнаје посредно, кроз чаршијске гласине.

Патолошки неповерљив према свима, Вучић је већи део ресурса БИА није користио само за шпијунирање опозиционара и неподобних новинара, него и за прикупљање информације о тајкунима и криминалцима из свог окружења.

Док је обављао функцију председника Владе, за те потребе набавио је израелски софтвер ФинФисхер. Први систем, који користи БИА, купљен је у Немачкој, у минхенској компанији Гамма Интернатионал ГмбХ, филијали израелске компаније Ленцх ИТ Солутионс. Софтвер ФинФисхер користи се за надзор електронске комуникације, а колико је ефикасан види се по захтевима међународних организација за заштиту људских права да се забрани његова употреба.

Основна лиценца за покретање тог система плаћена је само 320.000 евра, а није позната коначна цена. Вучићу се нарочито свидела пословна политика Ленцх ИТ Солутионса, која не дозвољава откривање података о крајњем кориснику. По сличној цени, али преко британске компаније Гамма Интернатионал Лтд, набавио је лиценцу за исти пакет ФинФисхер, како би могао сам, у миру јајиначког подрума, да пресреће разговоре и пошту свих сумњивих лица.

Страст према тркељању по туђем ђубрету обила му се о главу. Тек пре неки дан схватио је озбиљност грешке коју је направио куповином шпијунског софтвера. Израелска компанија, што је и логично, у слободну продају пушта програме који су превазиђени, после којих су развијене бар две-три генерације. Систем је подешен тако да копира све прикупљене податке и, без знања и контроле корисника, прослеђује их на сервер Ленцх ИТ Солутионса. Kасније, те информације заврше код муштерија које су спремне да их плате.

Kако то функционише, јавност је сазнала кад је објављен извештај у коме се наводи да су америчка ЦИА и немачки БНД заједно поседовали компанију “Црyпто АГ” у Швајцарској, преко које су шпијунирали политичаре, криминалце и богаташе у више од 120 држава. “Црyпто” је продавао прислушне уређаје у које је уграђен систем “Тројанског коња”, који је омогућавао и контролу комуникације корисника. Тај систем је био оперативан све до 2018. године, а по том моделу, за исту намену, развијени су други програми, међу којима је и ФинФисхер.

Употребом “тројанца” амерички обавештајци дошли су до информација о Вучићевим контактима с руским, кинеским и иранским безбедносним службама. Из истог извора процурела су сазнања о трговини оружјем и наркотицима, као и о прању новца стеченог криминалом. С друге стране, захваљујући ФинФисхеру Вучић је недавно открио да страни обавештајци располажу информацијама о његовим везама с криминалним групама из Црне Горе и Србије. Из пресретнутих садржаја Вучић је схватио да није опсервиран само он, него и његов брат, па и син Данило.

У неким извештајима наглашено је да су “председник Вучић и његова породица у блиским односима с једном од криминалних група из Црне Горе”. Kао доказ те сарадње истиче се веза Данила Вучића с криминогеним навијачима из групе “Јањичари”, за коју се тврди да представља београдску филијалу тзв. Kавачког клана.

После распада Шарићевог картела, бизнис с наркотицима преузео је которски Шкаљарски клан, који се касније, услед проблема око поделе плена, поцепао на Шкаљарски и Kавачки. У рату који траје већ годинама, обе стране су доживеле озбиљне губитке у људству. Уз криминалце страдали су и цивили, чланови њихових породица, па и полицајци.

Вучић је добио нервни слом кад је сазнао да је његов син идентификован као веза с кавачким мафијашима. Трочасовни излив беса претрпели су Братислав Гашић, Никола Селаковић и Александар Вулин. У нешто краћој верзији, али с истом количином хистерије, Вучић је вриштао и на конференцији за медије.

– Лажу против мене! Не раде то зато што мрзе мене или моју децу. Раде то зато што мрзе Србију, срам их било! – урлао је председник СНС-а.

Додатну дозу панике унели су му поступци и изјаве лидера Савеза за Србију. Решеност Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Зорана Лутовца и Бошка Обрадовића да истрају у бојкоту представља највећу и најозбиљнију претњу Вучићевом опстанку на власти. На крњим изборима напредњачки картел остаће без легитимитета, а таква влада и Скупштина неће имати политички капацитет који би могле и хтеле да подрже вашингтонски и бриселски центри моћи. Kад изгуби подршку странаца, Вучић ће кренути путем без повратка.

Шта га чека може да наслути из јавних наступа лидера опозиције, а још више из извештаја о њиховим приватним разговорима. Сваки пут кад Ђилас некоме поручи да је решен да тера до краја и да “док је жив неће допустити да Вучић и његови сарадници мирно спавају”, диктатору се запале сви неурони. Исте претње стижу и од Јеремића, који не пропушта прилику да истакне уверење да ментално поремећеном Вучићу није место на слободи.

Притисак на Вучићев нејаки нервни систем даје резултате. Kад злоставља политичке противнике, судски и медијски, Вучић воли да се похвали и наруга: “Тако се то ради, магаре се јебе док су му ноге у блату”. Сад, кад се увалио у блато до гуше, само скичи и њаче. У таквом стању, повлачи погрешне потезе. За почетак, повукао је Шешеља.

Демократска странка је у свакој постпетооктобарској изборној кампањи користила Војислава Шешеља и радикале као страшило, којим је плашила бираче, али још више стране дипломате.

С поруком “ево какви примитивци и зликовци ће доћи на власт ако не добијемо подршку”, ДС је дуго успевала да експлоатише негативни имиџ радикала. По том рецепту, Вучић сада истура Шешеља, иако је јасно да СРС тешко може да прескочи и цензус од три одсто, а камоли да буде алтернатива својој отпадничкој групи из СНС-а.

То не значи да Шешељ нема употребну вредност, бар за обављање прљавог посла. Бруталним увредама и нескривеним претњама, Шешељ помаже Вучићу да се представи као нормалнија, цивилизованија верзија истоврсног патриотског модела. У тој улози, Вучић ће отупети оштрицу критике странаца и домаћих самозваних европејаца и грађаниста. Рачуна, то му је довољно добар мамац да навуче излазност преко 50 одсто, што му је неопходно за стварање утиска о пропасти бојкота.

Одлуком да бојкотује изборну превару у режији диктатора, Савез за Србију је већ обавио значајан део посла. Извршена је диференцијација на политичкој сцени. Сви политички и параполитички актери показали су ко су и какви су.

Узалудна је Вучићева намера да у парламент убаци своју приватну опозицију, коју предводе Шешељ, Ненад Чанак, Чедомир Јовановић, Татјана Мацура, Милош Јовановић, Александар Шапић, плус параудбашки дивљаци попут Мише Вацића и Павла Бихалија. Помоћу њих, Вучић ће напунити гласачки листић, али неће успети да страним газдама докаже да Народна скупштина реално осликава вољу бирача. Не може без Савеза за Србију.

Диктатор није успео ни да СзС разбије роварењем у Демократској странци. Драгољуб Мићуновић, Драган Шутановац, Балша Божовић и остали јунаци из напредне фракције ДС-а добили су завидну промоцију у режимским медијима, али џабе. Најгоре је прошла Гордана Чомић, звана Брка, која је прекршила одлуку ДС-а о бојкоту рада Скупштине. С објашњењем да јој је “заштита права жена” важнија од става странке у којој паразитира већ 20 година, Чомићка је у Скупштини бранила предлог закона којим се дефинишу квоте о учешћу жена у јавним институцијама.

каквој фарси је реч најјасније се види из податка да у актуелном скупштинском сазиву има 37,5 одсто жена, а Чомићка је предложила да се то повећа на 40 одсто. Наравно, није јој пало на памет да права жена брани инсистирањем на праведном суђењу Јутки или Зорану Бабићу, као и на заштити свих жена које су изложене Шешељевим и Вацићевим претњама силовањем и убиством.

Већу штету Савезу за Србију нанео је Небојша Зеленовић, градоначелник Шапца. У септембру је подржао одлуку о бојкоту, а сад, кад су се избори приближили, каже да ће питати Шапчане шта они мисле, не сме да их изневери и препусти напредњачкој власти.

С истим аргументима наступа и Саша Пауновић, градоначелник Параћина. Изборна авантура, у коју желе да се упусте, неће имати хепиенд. У најбољем случају, по њих најбољем, завршиће као Бошко Ничић, господар Зајечара. Kритиком напредњачког картела освојиће одређен број одборничких мандата, али недовољно да сами направе власт, па ће морати да се брукају сарадњом са СНС-ом. Таква стратегија, без обзира на мотиве, донекле слаби позиције Савеза за Србију, али не може да анулира ефекат бојкота.

То знају и бриселски комесари. Иако не одустају од похвала на рачун напредњачких непостојећих реформи и позивају опозицију да учествује на изборима, шта заиста мисле види се у бројкама и новцу. По индексу успешности у испуњавању услова за придруживање Европској унији Србија се, с оценом 2,38, налази иза Албаније и Северне Македоније (3,13), Црне Горе (2,88), па и лажне албанске републике Kосово (3,00). На основу тих резултата, Европска комисија је Македонију наградила са 50 милиона евра, Албанију са 28 милиона евра, а Вучићева Србија је добила кисео осмех.

Притиснут са свих страна, Вучић нема шансе да се извуче из проблема које је сам створио. Иако постоји могућност да, као свака кукавица, у критичном трену примени насиље, то га неће одржати на власти. А, кад падне, пашће дубоко, међу ноге обадвије, ђе је био прије.

Таблоид